Obradović: Da li SNS konačno priznaje da je dijalog neophodan?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Зло је мучно садашње поднети,
   Зло нас бивше пече у памети,
   Будуће већ једе нас,
   Дневне туге рађају сне худне,
   А сни ноћни растуже нас будне.
   Јесмо л’ без зла који час?
   Сава Мркаљ, 1825.

2. Da, ali se postuje kulturna, civilizovana i argumentima stabilna opozicija. A takve u Srbiji nema.

   1. Kaда власт постане диктаторска опозиција не може бити „културна“. Ако је таква онда није опозиција већ параван диктатуре. У томе је заиста грешка опозиције, превише је културна и тиме практично охрабрује диктатуру, хтели не хтели.

      1. Bravo!

3. Gospodin Obradović sve će biti previđa jednu vrlo uočljivu činjenicu (doduše nije jedini, čine to svi političari a bogami i mediji, i to listom) ili što nije isključeno, zarad „političke korektnosti“ (zlu ne trebalo, za neko drugo vreme) prećutkuje da je između ove „vlasti“ (ma šta mi pod tim podrazumevali u rasponu od demokratije do najcrnjeg kriminala) i nominalno vladajuće stranke i njenih koalicionih dekor-privezaka (zapravo i parapolitička i parastranka) stvorena društveno patološka simbioza, kancerogeni organizam, tako da se više i ne može razlučiti šta je stranka a šta država, mada bi svima trebalo biti jasno da tu nema niti države niti stranke.
   Ono što bi građani u narednom periodu, koliko od juće do posle nečeg što sliči parlamentarnim izborima a to nikako nije, morali da imaju u vidu jeste činjenica da taj sistem etabliran nakon ubojstva Zorana Đinđića a od strane navrhvođe se monstruozno zlorabi, ne može da se ispravlja mora da se uništi ako treba i metodama totalne dekontaminacije a bogami i deratizacije.