Obradović: Ne mogu da budem u „kilavom“ SZS

Ja moram da se suprotstavim i borim, te da kroz aktivnu bojkot kampanju radim na odlaganju izbora i pobuni protiv ove vlasti – poručuje u razgovoru za Danas predsednik pokreta Dveri Boško Obradović, koji je juče na stepeništu ispred ulaza u Narodnu skupštinu započeo štrajk glađu.

* Zašto štrajk glađu?

– Prva i osnovna inspiracija došla je od profesora Miladina Ševarlića, koji je započeo svoj štrajk glađu ispred Doma Narodne skupštine, isprovociran konstantnim izjavama predsednika SNS Aleksandra Vučića koje vode u pravcu priznanja lažne države Kosovo. Ja sam pre toga imao konferenciju za medije u holu Skupštine, na kojoj sam objavio odluku predsedništva Dveri o nastavku bojkota svih izbora na svim nivoima. Prilikom izlaska iz Skupštine zatekao sam profesora Ševarlića, koji je u tom trenutku započeo svoj štrajk glađu i osetio sam se na neki način posramljen, da kao njegov mlađi kolega narodni poslanik nisam dovoljno uradio da se nešto promeni na srpskoj političkoj sceni. Nisam mogao da prođem pored njega i da odem kao da to može da se preskoči. Posle nekoliko minuta sam se presabrao u sebi i doneo odluku da mu se pridružim. Mislim da je sve u Srbiji otišlo predaleko. I sam sam učesnik tih politički zbivanja, često sam i sam učestvovao u situacijama koje su odlazile predaleko. Dakle, ima i mojih zasluga, odnosno grešaka. Kada sam na konferenciji za medije rekao da ću nastaviti svoju pobunu protiv ove vlasti, nisam imao ideju kako da je nastavim. Ovde (na stepeništvu) sam u trenutku shvatio da je ovo najbolji način jer predstavlja miran, nenasilan, ljudski i hrišćanski apel da stanemo sa svim elementima sukoba i atmosferom građanskog rata.

* Poručili ste da je za Dveri bojkot „mrtva priča, mrtav projekat“. Pojasnite.

– Šta uopšte znači i šta donosi pasivan bojkot? To znači predaju pre bilo kakve borbe. To znači da se čeka da neko sa strane rešava naše probleme, a takvog nećemo naći. Mi moramo da se izborimo za slobodne i demokratske izbore i to možemo samo aktivnim bojkotom, a pre svega pobunom protiv kršenja ustava i nedemokratskih izbora koji se planiraju usred pandemije i sa rizikom po zdravlje stanovništva. Uopšte nisam ulazio u to šta o tome misle moje kolege iz Saveza za Srbiju i opozicije. Ja sam ih pozvao da zajedničkim snagama krenemo u osporavanje ovog nedemokratskog i protivustavnog izbornog procesa. Ja ne mogu da budem u „kilavom“ Savezu za Srbiju koji nema ideju kako da se suprotstavi ovoj vlasti. Ja ne mogu da sedim i ćutim, da dođu po mene i da mi spale kuću kao Milanu Jovanoviću ili Dejanu Pavloviću iz Vojnog sindikata. Ja moram da se suprotstavim i borim, te da kroz aktivnu bojkot kampanju radim na odlaganju izbora i pobuni protiv ove vlasti. Ko god bude želeo da ide u tom pravcu imaće u meni saveznika i verujem da će i čitav Savez za Srbiju prihvatiti pravac aktivne bojkot kampanje.

* Šta ako ne prihvate? Da li to znači da nastavljate sami?

– To znači da mi svakako nastavljamo sami ovu našu borbu i nastavljamo sa svima onima u Savezu za Srbiju i mimo njega koji žele aktivnu bojkot kampanju.

* Tomislav Nikolić, tadašnji lider SNS-a, štrajkovao je glađu 2011. godine. Njega je tada posetio predsednik Boris Tadić i apelovao da prekine štrajk glađu. Da li nešto slično očekujete od Aleksandra Vučića?

– U samom startu to ne očekujem. Njihova prva reakcija je, u njihovom dosadašnjem nerazumnom stilu, kontraštrajk glađu i slanje poslanika Aleksandra Martinovića i Sandre Božić da takođe štrajkuju glađu, samo da bi pokušali da skrenu pažnju sa onoga što mi ovde tražimo i radimo. Naš štrajk glađu nema apsolutno nikakve sličnosti sa Tomislavom Nikolićem, jer je on glumatao štrajk glađu na kraju jednog velikog opozicionog predizbornog mitinga. Iz toga je izašao na isti „glumački“ način koji je karakterističan za Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića sve vreme njihovog bavljenja politikom. S druge strane, upravo je Nikolić krivac što danas imamo diktaturu Aleksandra Vučića, jer je on povlačeći se u stranu omogućio Vučiću ovo kršenje ustava. Ne želim niti dozvoljavam bilo kakvo poređenje sa Tomislavom Nikolićem. Ja ovde nisam ni na kakvom opozicionom mitingu. Ja ovde ništa ne glumatam, već kroz lični čin pobune šaljem hrišćansku i ljudsku poruku kako da prevaziđemo ovaj problem, svestan svojih grešaka i svega što sam radio u prethodnom periodu, što je vodilo ka uzavreloj situaciji. Ovo je apel na razum druge strane. Znam da je Aleksandar Vučić čovek koji je sam sebe doveo u bezizlaznu situaciju, te da je neko ko ne voli da popusti i da se ponaša razumno i ljudski. Međutim, verujem da će u jednom trenutku morati, jer ova situacija neće moći da se reši tako što će on nastaviti svoju diktaturu kao i do sada. Odmah da se razumemo, ako Vučić dođe ovde ili ponudi bilo kakve razgovore o prevazilaženju krize, mora da ima u vidu da on za nas nije autoritet i da je čovek oko koga se Srbija deli, a ne sabira.

* Da li vam se javio neko iz Saveza za Srbiju nakon što ste saopštili odluku o štrajku glađu? Da li je neko došao da razgovara sa vama?

– Prilaze mi brojni građani koji pružaju podršku. Nije ovde nikakva hrabrost u pitanju, već očajnički krik i želja da se prevaziđe ova građanska podela i sukob u koji srljamo ogromnom brzinom. To je zapravo motiv za moj početak štrajka glađu. Ja nikoga nisam pozvao da mi se pridruži, naročito u štrajku. Ovo je moj lični čin, ne želim da na taj način utičem na bilo koga. Ali, ja moram istrajati i svojom žrtvom ukazati na put rešenja ove krize.