Obradović: Nisu u pravu oni koji tvrde da uzalud rizikujemo zdravlje

Sa distance, iza ograde kojom je izolovano stepenište ispred parlamenta to je teže uočiti. Kada mu se približite, prvo primetite da je oslabio, a onda da je neobrijan.

Prvi dani koje je proveo na stepenicama ispred skupštine bili su sunčani, što je ostavilo traga na njegovom licu – koža na nosu mu se „ljušti“. Obradović sedi na jastučetu za stolice. Oko njega je nekoliko flašica vode, novine, telefon, dve ikone, Bogorodice sa Hristom i Svetog Nikole, zastava i torba.

Na ogradi ispred stepeništa okačeni su transparenti ispisani crnim sprejom na belom platnu. Na jednom piše „Podrška Bošku! Čačak je uz tebe“, na drugom „Timočka Krajina uz Boška i Ivana“. Obradović govori kao da nije Obradović – tiho i uz odsustvo ritma.

– Naravno da smo mi svesni koliko rizikujemo svoje zdravlje i koliko je ova lična žrtva ozbiljna. Najviše nam nedostaje naša porodica. Najveći problem nam je to što porodica, na neki način, takođe strada brinući se o nama, možda i više od nas, zbog sve veće brige svakoga dana o našem zdravstvenom stanju. Međutim, mi se trudimo da ljudskim, hrišćanskim i demokratskim gestom, probamo da skrenemo pažnju javnosti da zapravo živimo u složenoj atmosferi građanskog rata, te da je neophodno da normalizujemo političke prilike – ističe Obradović.

On kaže da su poslanici Dveri za četiri godine mandata u Narodnoj skupštini prošli neobičan put: od noćenja u prostorijama Republičke izborne komisije i borbe da ne budu spušteni ispod cenzusa, do spavanja u parlamentu radi odbrane, kako naglašava, Ustava, demokratije i osnovnih vrednosti.

– Mi smo ovde na stepenicama ispred Narodne skupštine, gde radimo ovaj intervju, od sedam ujutru do kasnih večernjih sati. Negde između deset časova i ponoći se povučemo u poslaničku kancelariju, gde provodimo noć. San nam zapravo i daje najviše snage da možemo sutradan da nastavimo, s obzirom da već devet dana ne unosimo hranu. Pijemo samo vodu i to je neki naš vid strogog posta, što je u hrišćanskoj tradiciji poznato kao lični napor na sopstvenom duhovnom usavršavanju. Duboko verujemo da će to biti na naše zdravlje i spasenje, te u korist naše duše i našega tela – ističe Obradović.

On navodi da tokom dana mnogi građani dolaze do ograde, kako bi  njemu i Ivanu Kostiću (koji se pridružio štrajku) uputili reči podrške. Obradović kaže da ispred Skupštine dolaze čitave porodice, građani iz unutrašnjosti, koji su samo zbog toga došli u Beograd. Prema njegovim rečima, ljudi im donose vodu, poklanjaju knjige i ikone.

– Bilo je mnogo dirljivih scena, poput jednog oca koji je došao sa svojim desetogodišnjim sinom Vukom Mehovićem iz Beograda. On kaže da čitavu noć nije spavao, jer je crtao moju karikaturu ispod koje je napisao „do pobede“. Želeo je to da mi donese i da mi preda. To su dokazi koliko ima ljudi koji razumeju ono što mi ovde radimo. Mislim da nisu u pravu oni koji tvrde da  nije vredno to što radimo ovde, da nema za koga i da rizikujemo svoje zdravlje uzalud. I te kako ima za koga i nadam se da ćemo na ovaj miran, nenasilan i „gandijevski“ način skrenuti pažnju domaće i međunarodne javnosti kolika je kriza demokratije u Srbiji i da nešto konačno mora da se menja – poručuje Obradović.

On smatra da su njegovi i zahtevi Kostića minimalni: jedna emisija posle četiri godine poslaničkog mandata, u kojoj bi objasnili njihove razloge za štrajk glađu, kao i razgovor između vlasti i opozicije. Na pitanje kakvog su on i Kostić zdravstvenog stanja, nakon preventivnog lekarskog pregleda, Obradović odgovara – stabilno.

– Mi zaista ne osećamo nikakve zdravstvene tegobe. Svakoga dana lekar nam izmeri pritisak, proveri šećer i porazgovara sa nama. Naše zdravstveno stanje je stabilno. Nema nikakvih parametara koji govore o poremećaju u funkcionisanju našeg organizma. Osećamo se sasvim dobro. Veoma nam je koristan san tokom noći koji nas rehabilituje, a svi ovi ljudi nam daju snagu da izdržimo i da pokušamo da na ovaj ljudski, hrišćanski i demokratski način dođemo do normalizacije političkih prilika – ističe Obradović.

Oni su, kako kaže, pružili ruku i pokazali da umeju sebe da smire i zaustave u svojim aktivnostima. Obradović apeluje na vlast da prikoči, da dopusti da se čuje i drugačije mišljenje i da sedne za pregovarački sto, kako bi se izašlo iz ogromne političke i ustavne krize.