Mere koje je donela Vlada Srbije, na predlog Aleksandra Vučića, predstavljaju očajnički potez kako bi se prikrila suština problema, a to je da sistem ne funkcioniše. Sistema nema. A stihijsko usvajanje mera neće promeniti suštinu problema, a to je da smo postali plodno tlo za svaku vrstu nasilja, kako verbalnog tako i fizičkog i to na svim mestima i u svim uzrastima, smatraju sagovornici Danasa.
Predsednik Srbije juče je predložio deset mera, kao odgovor na tragični događaj koji se desio u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, kada je stradalo devet osoba. A Vlada Srbije svojila je danas te mere i predložila Moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja na dve godine. Odluka je i da u roku od tri meseca mora biti završena revizija svih izdatih dozvola za držanje oružja.
Odlučeno je i da se u roku od šest meseci završi kontrola kako lica koja imaju dozvole da drže oružje, a posebno kontrola da li su ispunjeni zakonski uslovi za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja, kao i da li se oružje čuva odvojeno od municije i da li je na adekvatan način sprečen pristup oružju i municiji maloletnicima i drugim neovlašćenim licima.
Kontrola svih streljana na teritoriji Republike Srbije – da bude završena u roku od tri meseca, u roku od mesec dana pripremljeni propisi o uslovima i načinu korišćenja streljana, uključujući zabranu pristupa maloletnim licima. Naloženo je Ministarstvu pravde da u okviru postojeće Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika pripremi izmene zakona kojima bi se propisala krivičnopravna odgovornost za lica koja omoguće maloletnim i drugim neovlašćenim licima da dođu u posed vatrenog oružja i koja maloletna i druga neovlašćena lica obučavaju da rukuju vatrenim oružjem.
Takođe, Ministarstvu pravde se predlaže da razmotri mogućnost izmena Krivičnog zakonika kako bi se starosna granica za krivičnopravnu odgovornost maloletnih lica snizila sa 14 na 12 godina, uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda. Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravlja nalaže se da u saradnji, u roku od mesec dana, pripreme propise kojima će se omogućiti uvođenje obaveznih testova za narkotike u srednjim školama i u osnovnim školama za učenike sedmog i osmog razreda.
Vlada će u roku od 10 dana formirati Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja koji će, između ostalog, obezbediti organizovanje mobilnih timova za vršnjačko nasilje kroz protokole između centara za socijalni rad i drugih službi (obrazovne i zdravstvene ustanove, policija) koje bi hitno reagovale na slučajeve vršnjačkog nasilja i u konsultacijama sa sindikatima prosvetnih radnika i udruženjima roditelja učenika razmotriti celishodnost donošenja mere zabrane upotrebe mobilnih telefona u školama.
Ministarstvu pravde i Ministarstvu informisanja i telekomunikacija nalaže se da u saradnji, u roku od mesec dana, razmotre mogućnost pooštravanja sankcija za nepoštovanje propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga, uključujući internet i druge elektronske platforme kao i društvene mreže, u pogledu zabrane programskih sadržaja kojim se ističe i podržava nasilje, kriminalno i drugo nedozvoljeno ponašanje, emitovanje scena brutalnog nasilja i drugih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika.
Vlada će u roku od 10 dana formirati Radnu grupu za bezbednost dece na internetu, koja će razmotriti uvođenje mere zabrane pristupa sajtovima (DARK NET i slično) koji sadrže savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje.
Pavle Grbović lider Pokreta slobodnih građana koji je istovremeno i pravnik smatra da stihijsko usvajanje mera neće promeniti suštinu problema, a to je da smo postali plodno tlo za svaku vrstu nasilja, kako verbalnog tako i fizičkog i to na svim mestima i u svim uzrastima.
„Da bismo to otklonili potrebna je korenita promena sistema. Potrebno je ozbiljno preispitivanje na individualnom i kolektivnom nivou, promena načina na koji razmišljamo, kako razgovaramo jedni sa drugima, kako rešavamo konfliktne situacije, kako se nosimo sa različitošću „, navodi sagovrnik Danasa.
Dodaje da je to ogroman posao za koji je potrebno vreme, ali pre svega spremnost na težak rad, odricanje i samokritiku.
„Sve ono na šta ovaj režim već duže od jedne decenije nije spreman“, ističe Grbović.
Sa njim se slaže i Balša Božović, predsednik Regionalne akademije za razvoj demokratije i pravnik po obrazovanju. On napominje da su mere koje je „takozvana vlada“ donela na predlog
Aleksandra Vučića očajnički potez. Cilj je, kaže, prikrivanje suštine problema, a to je da sistem ne funkcioniše.
„Sistema nema. Nikakve naknadne mere neće zakrpiti sve rupe u ovom uništenom sistemu koje je Vučićev režim detaljno razarao jedanaest godina svojom brutalnom i nasilničkom vladavinom. Nasilje, sa jedne strane, i urušen sistem, sa drugre strane, samo su logične posledice nacionalističkog zla kao zvanične državne ideologije koje podrazumeva nasilje, ksenofobiju i mržnju kao oblike svog svakodnevnog delovanja u društvu“, napominje Božović.
Prema njegovim rečima, aktuelni režim, da bi zaštitio sebe i svoj rejting u društvu, pokušava naknadnom pameću da predlaže mere koje će biti samo mrtvo slovo na papiru, jer u ovoj zemlji na prvom mestu nema vladavine zakona i vladavine prava.
„Šta god da donesete kao zakon mala je verovatnoća da će se poštovati. Pored mera, režim je lansirao i staru optužbu kako su za sve krivi “zapad i zapadne vrednosti”. Umesto da podnesu odgovornost, tu poruku o zlom zapadu su tokom tragičnog dana disciplinovano ponavljali svi ministri, patrijarh i predsednik lično“ , objašnjava Božović.
Iz toga, kako kaže, sledi da je u ovom duboko zatrovanom društvu nemoguće doživeti bilo kakvu promenu na bolje dok su na vlasti razarači svake normalnosti i zdravog razuma.
„Ni moratorijum na držanje i nošenje oružja, ni revizija izdatih dozvola za oružje, ni kontrola rada streljana, a ni spuštanje granice krivično-pravne odgovornosti neće ukinuti patološke „vrednosti“, degradaciju škole i nastavnika, borbu đaka i roditelja za ocene umesto za znanje, sistematsko poniženje školstva, uništenje autoriteta i statusa učitelja, nastavnika i profesora, trku za preživljavanjem ili bogaćenjem i zapostavljanje porodice i gaženje tradicionalnih vrednosti“, smatra dr Tamara Milenković Kerković, profesor prava i poslanica Dveri .
Ona smatra da nijedna od ovih mera neće sprečiti da se scene nasilja iz „rijalitija“, sa naslovnih strana tabloida i društvenih mreža i dalje ne prelivaju u porodicu, školu, zdravstvo i sve sfere društva.
„Nasilje svih oblika i strah su instrumenti održanja sistema koji je ova vlast uspostavila. A šestomesečni testovi na narkotike i zabrane pristupa darknetu beskorisni su kada oko škola vršljaju maloletni dileri i siledžije, a u škole ulaze skaradni kriminalni likovi dok se na televiziji i društvenim mrežama pojavljuju prostitutke i pljačkaši narodnog novca“ , ocenjuje Kerković i zaključuje da ovo društvo mora da se leči, a do izlečenja ne mogu da dovedu „mere“ onih koji su pregazili sve mere društvenih vrednosti.
Dr Jelena Jerinić, profesor prava na Univerzitetu Union i poslanica NDBG smatra da nije prvi put da se u javnosti pojavljuje predlog da se snizi granica krivične odgovornosti, što je populistička mera kojom se sva krivica za ovakve događaje svaljuje na maloletne počinioce i njihove porodice, bez ispitivanja sistemskih problema i odgovornih u okviru sistema.
„Ovakve mere retko daju rezultate, jer ne odvraćaju od činjenja krivičnih dela, jer su njihovi uzroci u drugim problemima“, navodi Jerinić.
Podseća da je Komitet za prava deteta u jednom od svojih opštih komentara uz Konvenciju o pravima deteta 2019. istakao da granicu krivične odgovornosti ne treba snižavati ispod 14 godina i predlaže čak da se ona podigne na 15 ili 16 godina.
“ Srbija je potpisnica Konvencije o pravima deteta i trebalo bi da sledi preporuke Komiteta“, poručuje Jerinić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.