OCD u Srbiji mogu da učestvuju u donošenju javnih politika od nacrta do usvajanja

„Sada je obaveza svakog državnog organa da na samom početku objavi polazne osnove dokumenta javne politike koji želi da donese, da objavi analize efekata koje će nova politika imati na društvo, da uključi zainteresovanu javnost u taj proces, da uključi po mogućnosti i civilno društvo u radne grupe za izradu dokumenata javne politike ili propisa i na kraju, kao što je i ranije bilo u našem zakonodavnom sistemu, da otvori javnu raspravu o tim dokumentima“, kazao je Stepanović agenciji Beta.

Podsetio je da je Vlada Srbije 2018. godine unapredila zakonodavni okvir kada je u pitanju uključivanje javnosti u proces donošenja odluka, odnosno kreiranja javnih politika, jer je tada donet Zakon o planskom sistemu, ali je izmenjen i Zakon o državnoj upravi, odnosno Zakon o lokalnoj samoupravi.

„Vlada je usvojila i nekoliko podzakonskih akata, a poslednji među njima, usvojen u februaru ove godine, su Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta, odnodno predloga propisa, koje su zaokružile zakonodavni ambijent“, precizirao je Stepanović.

Objasnio je da usvojena metodologija uključivanja predstavnike civilnog društva u radne grupe za izradu nacrta propisa podrazumeva da je proces inkluzivan, javan i transparentan.

„Imamo više od 34.000 OCD koje su registrovane za rad na teritoriji Srbije i moramo biti objektivni i transparentni prema svim tim organizacijama, zbog čega objavljujemo javni poziv sa unapred poznatim kriterijumima“, kazao je Stepanović.

Naveo je da su najčešći kriterijumi koji se zahtevaju da organizacija bude upisana u odgovarajući registar, da ima ciljeve u svom statutu koji su u skladu sa oblašću na koji se taj javni poziv odnosi, da imaju određeno iskustvo rada u određenoj oblasti, bilo dužinom postojanja ili projektima koje su realizovali, kao i stručne osobe koje će učestvovati u konkursu.

„Ko će biti izabran u neku radnu grupu ili radno telo odlučuje komisija sastavljena od predstavnika državnih organa koji žele da formiraju tu radnu grupu, ali i predstavnika Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom“, kazao je Stepanović.

Istakao je da je jedan od osnovnih principa dobre uprave uključivanje građana u proces donošenja javnih politika.

Građani mogu da se u taj proces uključe na različite načine, a kako je rekao, ako izaberu mogućnost da se udruže, da formiraju OCD, imaju mogućnost da preko njih komuniciraju sa organima javne uprave i izeđstvuju da njihove inicijative postanu zvanične javne politike.

„OCD predstavljaju značajan društveni resurs. One imaju ekspertizu, imaju istraživanja, ali su sa druge strane stalno i na terenu, tako da i od građana dobijaju informacije šta je to potrebno u smislu odluka ili javnih politika, što treba izmeniti“, ukazao je on.

Na taj način, naveo je Stepanović, OCD zastupaju i zagovaraju stavove dela građana koji imaju nameru da učine nešto bolje za svoju lokalnu zajednicu ili za društvo u celini.

Prema njegovim rečima, OCD u Srbiji su u različitoj meri angažovane u procesima donošenja javnih politika, u zavisnosti od oblasti kojom se bave, zbog čega smatra da je njihovo osnaživanje zadatak i samih OCD, ali i Vlade Srbije koja mora da stvara ambijent za podsticanje razvoja civilnog društva.

Neophodnu finansijsku pomoć, kako je dodao, Vlada Srbije, kao i lokalne samouprave, već pokušavaju da obezbede kroz različite konkurse.

„Nijedno moderno demokratsko razvijeno društvo ne može funkcionisati bez dobrog i razvijenog civilnog društva“, naveo je Stepanović.

Podseća i da su javne politike deo reforme javne uprave, čiji je glavni koordinator Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a sprovodi se uz značajnu finansijsku podršku Evropske unije (EU), koja naročito insistira na unapređenju kreiranja i sprovođenja javnih politika u okviru reforme javne uprave.

Takođe, značajna sredstva EU se ulažu u jačanje kapaciteta civilnog drustva da bude ravnopravan partner u dijalogu.

Direktorka Centra lokalne demokratije iz Subotice Stanka Parać Damjanović istakla je da uključivanje građana u donošenje lokalnih javnih politika i u procese odlučivanja doprinosi razvoju i uspostavljanju principa dobrog upravljanja, što je, ocenila je, indikator da lokalna vlast poštuje princip javnosti i odgovornosti u svom radu.

„OCD su raznorodne i danas u Srbiji, prema procenama, funkcioniše preko 30.000 organizacija, od čega najveći broj na nivou lokalnih samouprava i sasvim je izvesno da su te organizacije, njihov glas, saradnja sa građanima, veoma bitne za uspešno odgovorno funkcionisanje lokalne samouprave. Što više informisanih građana i uključenih u ovaj proces zapravo znači bolju upravu na lokalnom nivou”, rekla je Parać Damjanović sgenciji Beta.

Centar lokalne demokratije u Subotici postoji 22 godine, a osnovan je, podsetila je, sporazumom između Grada Subotice i Saveta Evrope, sa primarnim aktivnostima koje se odnose na edukaciju, jačanje svesti o dobrom upravljanju na lokalnom nivou, kao i unapređenje ljudskih i manjinskih prava u multietničkim zajednicama kakva je Subotica.

„Kao organizacija smo prepoznati kao neko ko promoviše evropske vrednosti i proces evropskih integracija, približavanje vrednosti evropskih integracija u lokalnoj zajednici  i kroz učešće u donošenju javnih politika“, rekla je ona.

Navela je da je da je Centar lokalne demokratije pored ostalog učestvovao u radu na pripremi i javnim raspravama pri usvajanju krovnog, strateškog i razvojnog, dokumenta Grada Subotice – Strategije održivog razvoja, u okviru koje su promovisali koncept interkulturalnosti, uključivši Suboticu u mapu evropskih gradova interkulturalnosti.

„Od tada promovišemo ovaj koncept kroz, pre svega, saradnju sa svim manjinskim zajednicama, a takođe i promociju dobre saradnje između OCD koje čine pripadnici manjinskih zajednica“, kazala je Parać Damjanović.

Centra lokalne demokratije je, prema njenim rečima, u saradnju sa Romskim edukativnim centrom u Subotici, učestvovao je i u izradi i usvajanju lokalnog akcionog plana za inkluziju Roma.

U toku je i projekat „Interkulturalnost i antidiskriminacija“, čiji je nosilac Grad Subotica i koji se realizuje uz podršku Evropske unije, a koji podstiče praksu boljeg upoznavanja dece u osnovnoškolskom uzrastu, uz adekvatnu metodologiju učenja jezika sredine, a u ovom slučaju to su srpski, mađarski i romski.

Dodala je da se radi i na uspostavljanju građanskog budžeta, koji treba da doprinese transparentnosti rada loklanih samouprava, ali i da građanima omogući bolji uvid u način na koji se troše sredstva poreskih obveznika.

Direktorka Centra lokalne demokratije smatra da je usvajanje Smernica za učešće OCD u donošenju javnih politika rezultat zajedničke aktivnosti OCD u Srbiji, koji će unaprediti normativni okvir za njihovo učešća u tom procesu, a donosi inovacije kao što je obaveza javnog konsultovanja i to u svim fazama kada je u pitanju usvajanje strateških dokumenata od značaja za razvoj zajednice.