Očekuje li opozicija poplavu predsedničkih kandidata?

Dragana Rakić, potpredsednica DS, za Danas kaže da je na prethodnim predsedničkim izborima bilo je 11 kandidata, od kojih su dvojica ili trojica bili zaista opozicioni kandidati.

– Aleksandar Vučić je na tim izborima uz sebe imao još sedam-osam predsedničkih kandidata koji su se kandidovali zato da bi njemu čuvali „leđa“. Pojednostavljeno rečeno, zadatak tih lažnih kandidata je da privuku glasove onih koji ne bi glasali za Vučića, a kojim iz bilo kojeg razloga ne odgovaraju ni kandidati opozicije. To je u suštini razvodnjavanje opozicionog biračkog tela, odnosno njegovo fragmentiranje na više manjih grupa slabog pojedinačnog uticaja – objašnjava ona.

Kako podseća, taj trik je koristio i Slobodan Milošević još na prvim izborima 1990.

– Verujem da će ga ponovo koristiti i Vučić. Između ostalog i zbog toga, DS se i zalaže za to da opozicija ima samo jednog kandidata. Tako ćemo u startu znati ko je ko i šta je čiji cilj – navodi Rakić.

Drugačije misli njen koalicioni kolega Janko Veselinović, predsednik Pokreta za preokret.

On za Danas kaže da neće biti poplave predsedničkih kandidata.

– Vučić će učiniti sve da ih bude manje. Naročito onih koji bi njemu uzeli glasove. Neće se kandidovati ni Šešelj, ni Zavetnica jer mu to ugrožava 50 odsto. Za razliku od predsedničkih forsiraće parlamentarne koje ne mogu da pređu cenzus i koje njemu ne uzimaju glasove. Tako je podelio i izborne zakone. Finanski je umanjio prihode za kandidovanje za predsednika, a povećao za učešće na parlamentarnim listama. Dozvolio da jedan glasač može potpisati više parlamentarnih i lokalnih lista, a onemogućio to za predsedničke izbore. Tačnije bori se za svoju poziciju i baš ga briga za sve ostalo – objašnjava Veselinović za Danas.

Potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić kaže da je očigledno da će ih biti najmanje pet

„Kako na predsedničkim izborima nema cenzusa, nema ni bačenih glasova. U srpskoj politici vlada vrtlog besmisla u kojem su zajedno i političarii narod. To znatno smanjuje bilo kakve izglede da se vodi rasprava u demokratskom društvu. Čini mi se da je svaki ozbiljan napor besmislen. Odsustvo elementarnog znanja, odsustvo ličnog karaktera, uverenja, etike, to je naša politička scena. Nerod takođe bolje i ne traži. Mi smo u kolonijalnom ropstvu i to je jedino u čemu smo slični sa mnogim narodima sveta – kaže Gajić.

A Ivan Kostić, potpredsednik Dveri konstatuje da nažalost opozicija nije uspela da se dogovori oko zajedničkog kandidata.

– Stav Dveri je bio da zajednički protivkandidat opozicije Vučiću mora doći iz patriotskog korpusa. Pošto se to nije desilo, Boško Obradović je danas na Savindan objavio svoju predsedničku kandidaturu u ime Patriotskog bloka. To je možda i najpoštenije, ako ne postoji zajednički kandidat, neka svaka politička opcija izađe sa svojim kandidatom, pa neka se svako izmeri. Srpski pokret Dveri će svakako u drugom krugu izbora podržati svakoga kandidata koji bude nasuprot Vučića. Mi verujemo da će to biti Boško Obradović i da će on ući u drugi krug predsedničkih izbora – kazao je Kostić za Danas.

O predsedničkim kandidatima i tome šta je „opasnije“ po Vučića jedan ili više opozicionih kandidara razgovarali su juče ujutru na televiziji N1 politički analitičar Đorđe Vukadinović i profesor FPN Miloš Bešić.

„Voleo bih da se nađe dobar kandidat, ali ne jedan, jer očigledno nemamo tog džokera u ovom trenutku, ali nema ni više vremena, nemamo kandidata koji bi dobio jedan na jedan“, rekao je Vukadinović.

A Bešić, pak, misli da bi po predsednika Aleksandra Vučića mnogo neprijatnije bilo da čitava opozicija stane iza jednog kandidata, jer su apstinenti i nezadovoljni, nezadovoljni i vlašću i u velikoj meri i opozicijom.

„Način da ih izvučete na birališta je da napravite igru gde imate samo dva pola i da oni vrlo jasno imaju jednu opciju, a kada ih stavite pred mnogo opcija, samo pravite haos“, objasnio je Bešić.

Do sada su javno predsedničku kandidaturu istakli Miloš Jovanović ispred koalicije Nada, novinar Srđan Škoro i lider Dveri Boško Obradović.

Najviše kandidata bilo 1990.

Na predsedničkim izborima 2017. u prvom krugu bilo je 11 kandidata. Na izborima 1990. učestvovalo je 32 kandidata, a dve godine kasnije 1992. bilo ih je sedam kao i 1997. Zatim 2002. bilo je 11 kandidata na izborima u septembru, a u decembru iste godine tri, godinu dana kasnije 2003. bilo je šest kandidata, a 2004. čak 15 kandidata. Četiri godine kasnije 2008. takmičilo se njih 9, a 2012. trku je trčalo 12 kandidata. To pokazuje arhiva RIK.