foto (BETAPHOTO/European Council/Alexandros Michailidis)Predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu 2. maja očekuju oštriji ton, ali ne i „packe“ Evropske unije zbog neispunjavanja onoga što je dogovoreno u Briselu i Ohridu, smatraju sagovornici Danasa.
Novinarka „European Western Balkans“ Sofija Popović kaže da će prema najava EU tema ovog susreta biti implementacija Aneksa sporazuma dogovorenog na susretu u Ohridu.
– Iako se čini da je EU ovog puta odlučna u nameri da prati implementaciju dogovorenog, nažalost je propuštena šansa da se u Aneksu sporazuma postave jasni rokovi i za Beograd i za Prištinu. U tom aneksu postoje jedino dva roka, za održavanje donatorske konferencije i uspostavljanje Zajedničkog odbora za praćenje implementacije. Mogli smo da vidimo da je Zajednički odbor za monitoring osnovan bukvalno poslednji dan pred istek roka, što je bio zadatak za EU., navodi Popović.
Ipak, „packe“ ne očekuje baš zbog nepostavljanja konkretnih rokova od strane EU.
– Baš zbog toga što konkretni rokovi nisu postavljeni ne očekujem da će iz Brisela biti „packi“, iako će biti poslata poruka da se očekuje da se što pre krene u primenu dogovora. Sigurno je da će nakon susreta 2. maja biti pozdravljen dogovor Beograda i Prištine oko Deklaracije o nestalima, kaže ona.
Susretu na najvišem nivou prethode i lokalni izbori na Severu Kosova, u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom – Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici, čiji je legitimitet upitan zbog bojkota većine srpskih opcija sa severnog dela KiM.
Popović, napominjući da izbori na severu Kosova nisu bili tema ni prethodnih susreta u Briselu i Ohridu, kaže od toga kako će proteći izborni dan, zavisi da li će ovi izbori biti tema sastanka.
– Za razliku od situacije iz novembra prošle godine, kada je Priština na molbu međunarodne zajednice odustala od održavanja izbora, ovog puta takva molba je izostala. Sve i da izborni dan prođe u najboljem mogućem redu, lokalni izbori na severu neće imati mnogo smisla, smatra Popović.
Ova novinarka dodaje da i ko god bude izabran na izborima neće imati realnu moć i neće, navodi, rešiti suštinski problem – povratak Srba u kosovske institucije.
Srbi Kosovci su kosovske institucije kolektivno napustili 5. novembra prošle godine, a kao tri zahteva za svoj povratak ispostavili su formiranje Zajednice srpskih opština, koja predstavlja obavezu Prištine još iz pre deset godina potpisanog Briselskog sporazuma, povlačenje specijalnih pripadnika Kosovske policije sa severa Kosova, kao i ukidanje spiskova KP za hapšenje osumnjičenih Srba. Ipak, devet poslanika Srpske liste se u međuvremenu vratilo u Skupštinu, kako bi zadržali mandate koje je ova stranka dobila.
Oštriji ton prema Vučiću i Kurtiju očekuje i direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, nevladine organizacije iz Prištine, Fatmir Šeholi. Sastanak vidi kao pokušaj da se u tom tonu predstavnicima Beograda i Prištine poruči da sprovođenje dogovorenog u Ohridu nema alternativu.
Šeholi očekuje da Evropska unija ispostavi rok za implementaciju dogovorenog, kao i jasne sankcije ako neka od strana se ne bude dogovorenog pridržavala.
Govoreći o izborima 23. aprila, Šeholi smatra da oni neće biti legitimni – „jer se održavaju da bi narod na njima glasao, a da bi narod glasao potrebno učinkovito političko rešnje“.
Susret Vučića i Kurtija biće njihov drugi susret nakon što su obojica prihvatili evropski predlog novog okvira dijaloga Beograda i Prištine. Nakon onog briselskog sastanka na kome su se usmeno usaglasili sa sadržinom sporazuma, predsednik Srbije i kosovski premijer sastali su se u Ohridu 18. marta, gde je dogovorena implementacija pomenutog sporazuma o normalizaciji odnosa.
Šta je dogovoreno u Ohridu?
Aneks o primeni Sporazumu o putu normalizacije odnosa, kakvo je puno birokratsko ime „ohridskog sporazuma“, dogovoreno da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji. Obaveze će biti deo Poglavlja 35, koje je i do sada bilo fokusirano na to u kojoj meri Srbija sprovodi ono što je dijalogom s Prištinom dogovoreno.
Dogovorena i je i hitno prihvatanje Deklaracije o nestalim licima, koja je predstavlja ranije prihvaćenu obavezu iz dijaloga, a takođe Priština se obavezala na obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima iz dijaloga. Zajednica/Asocijacija opština sa srpskom većinom dogovorena je sporazumima iz 2013. i 2015. godine.
Takođe, prihvaćena je i obaveza o formiranju Zajedničkog odbora za praćenje, kojim predsedava EU, najkasnije 30 dana nakon sastanka, ali i organizovanje donatorske konferencije u roku od 150 dana kako bi se uspostavili investicioni i finansijski paketi pomoći za obe strane. Beograd i Priština obavezali su se i da neće blokirati primenu niti jednog člana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
