Od 2012. usaglašenost sa 99 pala na 64 odsto

Od 22 deklaracije Srbija se usaglasila sa njih 14, pokazuje analiza usaglašenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU koju je uradio Isac fond. Ovo je za oko jedan procenat više u odnosu na celokupno usaglašavanje tokom prošle godine. Do kraja 2016. ne očekuje se da će procenat biti znatno promenjen. Ovaj procenat usaglašenosti je drastičan pad u odnosu na 2012. kada je izveštaj Evropske komisije pokazao da je stepen usaglašenosti Srbije na 99 procenata.

Pad usaglašenosti ne treba da čudi s obzirom na to da je do 2012. bila stabilnija međunarodna situacija u kojoj EU nije usvajala veliki broj deklaracija, stavova i mera, a pravci spoljnopolitičkih aktivnosti EU nisu bili usmereni ka državama koje politička elita u Srbiji percipira kao značajne partnere, pre svega Rusiju, Kinu i neke od članica Pokreta nesvrstanih. Situacija se menja izbijanjem krize u Ukrajini. Imajući u vidu da su zvaničnici Srbije tokom ove godine više puta naglašavali da se u budućnosti neće usaglašavati sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU koje za temu imaju stalne članice Saveta bezbednosti UN Rusiju i Kinu, pre svega zbog situacije u kojoj je Srbija nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, neslaganje sa deklaracijama koje se odnose na Rusiju nisu iznenađenje.

Evropska unija je do kraja septembra 2016. objavila ukupno 22 deklaracije, od kojih se šest deklaracija neposredno ili posredno odnosilo na Rusiju, pri čemu se Srbija nije usaglasila ni sa jednom od njih. Od toga, četiri deklaracije su bile produžavanje postojećih restriktivnih mera, produžavanje i produbljivanje restriktivnih mera za četiri lica, kao i ukidanje restriktivnih mera za 170 lica i tri entiteta. Ostale deklaracije su se odnosile na obeležavanje druge godišnjice obaranja civilnog aviona MH17 malezijske avio- kompanije u oblasti Donjecka kao i na eskalaciju nasilja u Siriji, posebno u Alepu gde su ruske trupe bile angažovane. Do usaglašavanja nije došlo ni kada je reč o deklaraciji posvećenoj predsedničkim izborima u Republici Kongo, što je moguće povezano sa tim što je prilikom glasanja za prijem Kosova u Unesko ova država glasala protiv.

Posebno privlači pažnju to što Srbija u avgustu nije podržala deklaraciju koja se odnosi na situaciju u Siriji odnosno u Alepu. Ovom deklaracijom EU je snažno osudila eskalaciju nasilja u Alepu, neprekidno bombardovanje i stalno opsadno stanje, usled čega su u opasnost dovedeni životi stotine hiljada Sirijaca. Ovoj deklaraciji se osim Srbije, nisu pridružile samo Jermenija i Gruzija, države koje nemaju perspektivu članstva u EU. Ipak, u februaru je Srbija podržala rezoluciju u vezi sa usaglašavanjem pojedinih država sa restriktivnim merama protiv Sirije.

Crna Gora 100 odsto usaglašena

Kada je reč o državama iz našeg okruženja, Crna Gora ima stoprocentnu usaglašenost, Makedonija 73 odsto, BiH 77 a Albanija 91 odsto. Azerbejdžan ima nulu procenata a Turska 18 odsto usaglašenosti.