Od devet deklaracija Evropskog saveta u vezi s Ukrajinom, Srbija se nije saglasila ni sa jednom

Evropska unija je od 18. februara donela čak devet deklaracija u vezi sa ratom u Ukrajini, ali Srbija se nije saglasila ni sa jednom.

Naime, 18. februara, Evropski savet doneo je prvu u nizu od devet deklaracija, u kojoj se osuđuje “situacija u istočnoj Ukrajini i gomilanje ruskih vojnih snaga”.

– Rusko gomilanje oružanih snaga u Ukrajini i oko nje i dalje je razlog za ozbiljnu zabrinutost. Evropska unija poziva Rusiju na smirivanje napetosti znatnim povlačenjem vojnih snaga iz područja koja se nalazi na ukrajinskoj granici. EU osuđuje upotrebu teškog oružja i neselektivno granatiranje civilnih područja, koji predstavljaju jasno kršenje sporazuma iz Minska i međunarodnog humanitarnog prava. Izražavamo pohvalu Ukrajini zbog njenog suzdržanog stava uprkos neprekidnim provokacijama i pokušajima da se ta zemlja destabilizira – piše, između ostalog, u deklaraciji EU iz 18. februara.

Kako se zaključuje, zemlje kandidatkinje Turska, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, zemlja koja je u procesu stabilizacije i pridruživanja te potencijalna kandidatkinja Bosna i Hercegovina, zemlje EFTA-e koje pripadaju evropskom ekonomskom prostoru Island, Lihtenštajn i Norveška, kao i Ukrajina, Republika Moldova i Gruzija saglasne su sa ovom izjavom.

Savet je i 23. februara usvojio Odluku Saveta (CFSP) 2022/2651. Odlukom Saveta dodaju se 22 fizička i četiri pravna lica na listu lica, subjekata i tela koji podležu restriktivnim merama navedenim u Aneksu Odluke 2014/145/CFSP.

Istog dana, Evropski savet je usvojio Odluku kojom se uspostavlja novi okvir za ciljane restriktivne mere kao odgovor na priznavanje područja pod kontrolom vlade Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine i naređenje ruskih oružanih snaga u tim oblastima.

Takođe, 23. februara, usvaja se još jedna odluka kojim Savet preduzima dalje restriktivne mere kao odgovor na ruske akcije koje destabilizuju situaciju u Ukrajini.

Sledeća deklracija EU sa kojom se Srbija nije saglasila doneta je 24. februara.

U tom dokumentu se navodi da Evropska unija najoštrije osuđuje ničim izazvanu invaziju oružanih snaga Ruske Federacije na Ukrajinu.

– Takođe, osuđujemo učestvovanje Belorusije u toj agresiji na Ukrajinu i pozivamo je da se pridržava svojih međunarodnih obveza. Zahtevamo od predsednika Vladimira Putina da odmah i bezuslovno prekine ruske vojne operacije i sve snage i vojnu opremu povuče sa celog državnog područja Ukrajine. Rusija snosi punu odgovornost za taj čin agresije i sva uništavanja i stradanja koja će iz njega proizaći. Za svoja delovanja mora će da odgovara – piše u deklaraciji EU iz 24. februara.

Kako se dodaje, ruski vojni napad na Ukrajinu, nezavisnu i suverenu državu, grubo je kršenje međunarodnog prava i temeljnih načela na kojima se zasniva međunarodni poredak utemeljen na pravilima.

Osim Srbije, sve države članice i kandidatkinje za članstvo su podržale ovu deklaraciju EU.

Savet je dan posle, 25. februara 2022. godine, usvojio odluku kojom je odlučio da doda 98 pojedinaca na listu lica, subjekata i tela koji podležu restriktivnim merama navedenim u Aneksu Odluke 2014/145/CFSP.

– Uz to se svrstavaju zemlje kandidati Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, zemlja procesa stabilizacije i pridruživanja i potencijalni kandidat Bosna i Hercegovina, te Island, Lihtenštajn i Norveška, članice Evropskog ekonomskog prostora, kao i Ukrajina – ističe se u ovom dokumentu.

Prema rečima Natana Albaharija iz ISAC fonda, Srbija se nije uskladila ni sa jednom deklaracijom Evropske unije od kada je počeo rat u Ukrajini.

– Od 18. februara imamo devet deklaracija a Srbija se nije saglasila ni sa jednom. Od devet deklaracija, restriktivne mere se odnose na sedam. Dve su označene kao osuda kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Srbija se, dakle, nije pridružila ni meri EU koja osuđuje ruski napad – ističe sagovornik Natan Albahari koji je u Pokretu slobodnih građana obavlja funkciju međunarodnog sekretara i člana Predsedništva PSG.

On dodaje da je izuzetno štetno to šte se Srbija nije pridružila merama koje je Evropska unija izglasala.

– Ako stavimo na stranu restriktivne mere i sankcije koje su vrlo specifične. Ljudi ovde imaju utisak koji je pogrešan. Jer, EU nije donosila sankcije koje se odnose na celu zemlju. To su restriktivne mere na neke firme, proizvode, pojedince koji su odgovorni za sukob. Srbija se nije pridružila nijednoj od tih mera ali je morala da se pridruži deklaraciji koja osuđuje napad na Ukrajinu i gde se poziva Rusija da se povuče iz Ukrajine. To bi bilo u duhu puta ka EU i osnovnih moralnih vrednosti koje smo mi ovde, u ovom kontekstu, zaboravili – kaže Albahari.

On napominje da argumenti koji dolaze od strane vladajuće strukture, ali i od strane domaćih medija, koji su delimično ili skroz proruski orijentisani – da ako bi Srbija osudila taj napad Rusije na Ukrajinu da bi nas to mnogo koštalo – jesu neustiniti.

– Mi možemo da vidimo da je cela Evropa najoštrije osudila i uvela sankcije Rusiji, ali gas još teče. Zašto bi se samo nama ugasio gas ako drugima nije. Ne bi se ni to Srbiji desilo. Da se Srbija priključi sankcijama izvesno se to ne bi desilo jer to nije u interesu Rusije – smatra sagovornik našeg lista.

On napominje da jeste činjenica da je u Srbiji javno mnjenje prorusko raspoloženo, ali postavlja pitanje šta je ova vlast uradila u proteklih deset godina da to ne bude slučaj.

– Od izjava predsednika, članova vlade, medija pod njihovom kontrolom koji su zapravo podigli u mnogo većem procentu građane koji imaju pozitivno mišljenje o Rusiji. Poslednjih deset godina da smo stvarno balansirali i išli u realan napredak ka EU ne bismo bili u situaciji u kojoj smo danas. Za ovo je izuzetno kriv Aleksandar Vučić koji je gajio i podržavao da se dođe do stava koji ima većina građana u pogledu na Rusiju. I sada će morati da rešava problem koji je sam sebi napravio – zaključuje naš sagovornik.