Od dijaloga Kosovo-Srbija 80 odsto ispitanika smatra da nema nikakve koristi

Tokom predstavljanja istraživanja je konstatovano da se većina ispitanih – 89 odsto protivi ideji razmene teritorija, ali i ideji takozvanog mini-Šengena za Zapadni Balkan, iako većina o toj ideji nema dovoljno informacija.

Uprkos zahtevima za nastavak dijaloga, učesnici istraživanja nemaju dobro mišljenje o tom procesu, a više od 30 odsto njih nije informisano šta je konačni cilj celog procesa.

Oko 75 odsto ispitanika ocenjuje da je proces dijaloga netransparentan, 42 posto misli da je potpuno netransparentan, dok 35 posto misli da je krajnje netransparentan.

Oko 90 odsto ispitanika protivi se ideji da ima učitelja, kolegu ili pretpostavljenog na poslu Srbina, odnosno da se venačaju za nekog pripadnika te zajednice.

„Nešto više od polovine (51 odsto) stanovnika Kosova ne oseća se sigurno da putuje u Srbiju sa registarskim tablicama Republike Kosovo. Takodje je interesantno da 60 odsto ispitanika smatra da ne osećaju neku veću promenu ni od tehničkih sporazuma, ni od poslednjeg sporazuma za normalizaciju odnosa iz 2013. godine, dok samo 17 odsto smatra da je došlo do promene u medjusobnim odnosima Kosova i Srbije“, navedeno je.

Više od trećine (37 odsto) gradjana smatra da bi uzajamno priznanje nezavisnosti trebalo da bude konačan cilj dijaloga a 77 odsto da bi idealno rešenje trebalo da bude priznanje Kosova od Srbije u postojećim granicama. Jedanaest odsto gradjana smatra da dogovora uopšte neće biti a šest odsto ispitanika smatra da bi trebalo da postoje druga rešenja.

Ispitanici kažu da ne očekuju da će sporazum biti postignut ove godine, jer većina misli da će taj sporazum biti postignut nakon tri ili pet godina.

Istraživanje je sprovedeno tokom poslednjeg dela 2020. godine, na više od 1.100 ispitanika.

Istraživanje je obuhvatilo ruralna i urbana područja, dok je 90 procenata ispitanika bilo Albanaca, osam procenata Srba i dva odsto ostalih manjinskih zajednica.