Od Đinđića do Vučića: Sretenje – gde, kako i zašto se obeležava?

Na isti praznik 31. godinu kasnije u Kragujevcu donet je prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.

Sastavio ga je lekar, pisac, političar, diplomata, novinar i publicista Dimitrije Davidović podelivši vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku prema standardima današnje demokratije i ustavnosti.

Ova dva velika sretenjska događaja spojena su u obeležavanje Dana državnosti Srbije, koje je ugašeno stvaranjem zajedničke Kraljevine SHS i ponovo obnovljeno početkom 21. veka posle raspada bivše Jugoslavije.

Ustavnost i demokratija, koliko i državnost u današnjoj naprednjačkoj Srbiji retko se pominju.

Povodom obležavanja Sretenja, postoji nesklad u običajima, predsednici umesto da govore u Marićevića jaruzi na obeležavanju, češće dele državna odlikovanja na Andrićevom vencu u Beogradu.

Marićevića jaruga ima status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

Uređena je 1954. povodom 150. godišnjice ustanka, kad je dobila spomen-česmu.

Pola veka docnije, 2004. postavljen je i spomenik voždu Karađorđu, rad vajara Drinke Radovanović.

Zanimljiva referenca na naše vreme tiče se i događaja u vreme kada je Sretenje vizantijski car Justinijan 544. zvanično ustanovio kao veliki praznik.

Te godine Carigrad (Istanbul) je zahvatila epidemija i dnevno je umiralo više od pet hiljada ljudi, dok je Antiohiju u isto vreme pogodio jak zemljotres.

Prema dostpunim izvorima, Justinijan je, u dogovoru sa patrijarhom, naredio strogi post, molitvu i litije na Sretenje po celom carstvu, čime su, kako tvde crkveni istoričari, odjedanput zaustavljeni pomor naroda i zemljotres.

U Marićevića jaruzi se nalazi i grob Teodosija Marićevića (1775-1807), jaseničkog kneza i poznatog trgovca iz Orašca, jednog od vođa Ustanka.

On je bio i prva opozicija voždu Karađorđu, a u svađi na skupštini u Pećanima kod Ostružnice pokušao je da ga ubije.

Puška ga je izdala, a Karađorđe ga je teško ranio. Marićević je podlegao ranama i sahranjen je u jaruzi koja nosi njegovo porodično ime.

U leto 2001. Skupština Srbije je donela odluku da Dan državnosti Srbije bude 15. februar.

Sledeće 2002. premijer Zoran Đinđić je u Orašac stigao autobusom i sa kompletnom vladom prisustvovao svečanosti u Marićevića jaruzi.

Obeležavanje Dana državnosti u Marićevića jaruzi je nastavljeno, uglavnom na nivou ministara.

Prema medijskim izveštajima razni ravnogorci, sa svojom ikonografijom, bili su redovna pojava, ali su veći problemi nastali kada su se narednih godina u Jaruzi pojavili pripadnici ekstremno desničarskih organizacija „Obraz“ i „Naši“.

U početku su tu navijački klicali tada haškim optuženicima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, i isticali parole za očuanje Kosova.

Isti scenario ponovili su i godinu dana kasnije, kada su uz povike dočekali predstavnike Demokratske stranke.

Na obeležavanju 2009. u Orašcu, pripadnici „Naših“ „Obraza“ i “1389”, izviždali su govor tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića.

Zviždali su i crkvenim velikodostojnicima i predstolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću.

Svečanost u Marićevića jaruzi je od 2013, kada je tamo tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića predstavljao izaslanik Oliver Antić, spuštena na niži nivo.

Iste godine je Ivica Dačić u svojstvu premijera otišao na Oplenac, tako da je Marićevića jaruga zaobiđena u obleževanju.

Narednih godina su se istakli u obeležavanjima ministri Zoran Đorđević, Aleksandar Vulin, a potom i Maja Gojković, kao predsednica Narodne skupštine.

Prve godine nakon što je prvi put izabran za predsednika Srbije Aleksandar Vučić je, po pisanju Vremena, „rehabilitovao“ Orašac.

Na poklonjenje Karađorđu su na Sretenje 2018. tako mogle samo pristalice SNS-a, koje su, organizovano, stigle autobusima.

I Vlada Srbije je bila prisutna u kompletu. Zastava ekstremističkih organizacija nije bilo, ali je među pristalicama SNS viđena obojena figura Vučića u punoj veličini.

Vučić je poručio da je „ponosan što je prvi predsednik Srbije koji je došao ovde“.

“Prošli smo mnoge zablude, između njih i Jugoslaviju, ali samo zato što smo hteli slobudu i za sebe i za druge. Ali zato danas srpski narod ima dve države – Srbiju i Republiku Srpsku. Ali smo svi jedan, srpski narod. Gde god bili srećan vam praznik Republike Srbije”, poručio je Milorad Dodik, predsednik RS, koji je takođe bio na tom obeležavanju.

Naredne 2019. zabeležen je incident pre nego što se okupljenima u Orašcu obratila tadašnja i sadašnja premijerka Ana Brnabić.

Ona je dočekana uz povike „izdaja”, a isto skandiranje nastavljeno je i tokom govora.

Na pominjanje imena predsednika Aleksandra Vučića, čuli su se zvižduci.

Grupa ljudi koja je ometala premijerkin govor nosila je zastave stranke Dveri i organizacije „Naši”.

Organizacija „Naši“ je preko svoje veb stranice uputila i poziv za okupljanje pristalicama, kako bi poslali poruku da su, kako su naveli, protiv izdaje Kosova od strane predsednika Vučića.

„Fašizam u Srbiji nikada neće pobediti, borićemo se protiv fašizma, kao što su se borili svi naši preci“, uzvratila je Brnabić.

Za obeležavanje 2023. predviđeno je da predsednik Vučić govori „Sretenjsku besedu“ u Kragujevcu na svečanoj sednici Skupštine grada, koja se tradicionalno organizuje u Staroj skupštini.

Portal Glas Šumadije objavio je Gradski odbor SNS, putem viber poruka, poziva članove i simptatizere da prisustvuju „obeležavanju Dana državnosti sa predsednikom Vučićem (i liderom stranke) u porti Stare crkve“.

Pozivi se karakterišu i kao pritisak na zaposlene u javnom sektoru.

Valja napomenuti i da su se obeležavanja Dana državnosti i Sretenja 2017. i 2022. održala u dubokoj senci izborne trke. U prvom slučaju, baš tada se SNS izjašnjavala jednoglasno da predsednički kandidat bude Vučić, a ne Nikolić. U drugom slučaju, Vučić je baš na taj praznik raspisao vanredne parlamentarne izbore.