Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka će morati da se distanciraju od „tajkuna“ i koalicionih partnera kakav je Bogoljub Karić, lider Pokreta Snaga Srbije, koji se našao na udaru sankcija EU zbog veza sa Lukašenkovim režimom u Belorusiji, „ukoliko se Srbija opredeli da je evropski put – naš glavni put“, ističe za Danas Mihailo Crnobrnja, profesor emeritus i direktor Centra za evropske integracije FEFA.
Bogoljub Karić još jedan je u nizu biznismena i političara iz Srbije koji se našao na udaru međunarodne zajednice zbog veza sa režimom Aleksandra Lukašenka, predsednika Belorusije.
Profesor Mihailo Crnobrnja ističe da je jedan od glavnih udaraca Zapada na Putinovu Rusiju zaplena imovine njegovih „tajkuna“ dodajući da su se i „mnogo rasniji primerci“ od Bogoljuba Karića našli na tom udarcu, te su ovakve mere očekivane.
Za politički život u Srbiji to će značiti nove pritiske za opredeljenje na strani Evrope ili Rusije, a Crnobrnja ukazuje da bi, ukoliko uskoro ne stane uz EU, predsednik Srbije Vučić mogao da nastavi „sa taktikom koja mu je sada omiljena, a to je pokušaj da jedini u svetu sedi na dve stolice“.
Savet EU usvojio je šesti paket ekonomskih i individualnih sankcija protiv Rusije i Belorusije, zbog ruske agresije na Ukrajinu, a na listi sankcija našla su se i imena iz Srbije među kojima je Bogoljub Karić.
Karić je na ovu listu dospeo zbog toga što je, kako se navodi u obrazloženju, „razvio mrežu preduzeća za poslovanje nekretninama u Belorusiji i mrežu kontakata sa porodicom Aleksandra Lukašenka“. Kao sporna navode se preduzeća u vlasništvu porodice Karić koja posluju u Belorusiji – Dana Holdings i Dana Astra, i projekat „Minsk world“ na kome su radili Lukašenko i preduzeća povezana sa Karićem.
Sam Bogoljub Karić odmah je odgovorio na ove mere tvrdeći da su „neosnovane“ kao i da će preduzeti mere za njihovo ukidanje.
Karić je za Kurir u subotu rekao da je dan pre toga stigao iz Nemačke u Beograd, ali da u EU nema nikakvu imovinu niti bankovne račune, te da je tek po povratku u Srbiju iz medija saznao sa sankcije i da je zatečen ovom odlukom Saveta EU.
„Ne znam zašto sam se našao na udaru Saveta EU. Nemam imovinu, nemam ništa na svoje ime. Sve sam prodao još u vreme prepoštenog Vojislava Koštunice“, rekao je biznismen dodajući je zbog tadašnje hajke na njega otišao u Rusiju ali je istakao i da „tamo“ on i njegova porodica nemaju više poslovnih aktivnosti. Karić je ranije rekao i da je projekat „Minsk world“ u Belorusiji, koji se pominje u vezi sa odlukom o sankcijama, završen pre dve godine.
„Zato sam i začuđen i iznenađen ovim sankcijama. Moj pravni tim će reagovati kako bi se utvrdilo šta je u pitanju i zašto je to urađeno“, istakao je Karić.
Karići su se zbog poslovanja u Belorusiji našli na listi sankcija i pre izbijanja rada u Ukrajini, kako od strane Evropske unije tako i Sjedinjenih Američkih Država.
U avgustu 2021. godine EU a zatim i SAD su stavile kompaniju Dana Holdings na crnu listu, zajedno sa Nebojšom Karićem, sinom Bogoljuba Karića koji je tada od strane vlasti SAD označen kao lice odgovorno za poslovanje kompanije.
Dok se sankcije protiv porodice Karić produbljuju, Bogoljub Karić ostaje na čelu Pokreta snaga Srbije, koji je pre odlaska Karića u Rusiju imao značajno veći politički domet u Srbiji a danas je sveden na koalicionog partnera Srpske napredne stranke, te je PSS i ove godine, kao i nekoliko prethodnih, izašao na parlamentarne izbore na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“.
Prema rezultatima aprilskih izbora, PSS je na ovoj listi dobio dva mandata i imaće dva narodna poslanika u Skupštini Srbije od kojih je jedan Dragomir Karić, rođeni brat Bogoljuba Karića koji, osim poslovnih, održava i političke veze sa Belorusijom.
Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović, koji je na listi „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ među kandidatima koji bi trebalo da dobiju mandat narodnog poslanika, kaže za Danas da je saradnja Vučića sa ovakvim koalicionim partnerima „dokaz da režim fingira put ka EU“.
– Nema ništa od EU i njenih vrednosti sa sadašnjom ekipom Vulina, Dačića, Bajatovića, Karića, Đukanovića i druge ekipe iz SNS-a. Mi ćemo sa njima definitivno ostati crna rupa na tepihu Evrope, kako je to zacrtao još Šešelj, Nikolić, a sada sprovode njigovi naslednici, naveo je Veselinović
Dragomir Karić je počasni konzul Belorusije u Srbiji od 2013. godine što je funkcija koju obavlja i danas prema informacijama sa sajta Ambasade Belorusije, ali on se nije našao ni na jednoj listi sankcija zapadnih sila.
Koalicioni partneri – Bogoljub Karić i Aleksandar Vučić, poslednji put su zajedno viđeni u javnosti 2019. godine, upravo u Belorusiji. U Minsku je Vučić, kao predsednik Srbije, u pratnji Bogoljuba Karića i člana Predsedništva BiH Milorada Dodika obišao naselje u kome žive zaposleni u „BK grupi“, takozvani „Karić grad“.
U međuvremenu i Milorad Dodik, takođe blizak Aleksandru Vučiću, takođe se našao na udaru sankcija SAD, kao i Velike Britanije, zbog navoda o „koruptivnim aktivnostima i pretnje stabilnosti BiH“.
I drugi moćnici povezani sa Srbijom našli su se na sličnim crnim listama zapadnih zemalja, posebno Sjedinjenih Američkih Država, još pre izbijanja rata u Ukrajini, uglavnom zbog sumnji na različite oblike koruptivnog poslovanja.
Neki od njih sa poslednjim koji se našao na ovakvom udaru – Bogoljubom Karićem dele i poreklo – sa Kosova i Metohije, titule „kontroverznih“ biznismena, i političke veze sa režimom Aleksandra Vučića.
Među takvima su i biznismen sa Severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu koja održava dobre odnose sa naprednjacima Aleksandra Vučića. Veselinović i Radoičić, kao i druga lica povezana sa njima sa Severa Kosova, našli su se na listi sankcija SAD krajem prošle godine, zbog sumnji na transnalcioni organizovani kriminal i koruptivne aktivnosti.
Među političarima povezanim sa Aleksandrom Vučićem koji su na udaru međunarodne zajednice je i narodna poslanica sa liste Aleksandra Vučića, Marina Raguš.
Raguš je sada članica Srpske napredne stranke u koju je prešla prošle godine iz Srpskog patriotiskog saveza Aleksandra Šapića, a u svojoj političkoj karijeri bila je i članica Srpske radikalne stranke.
Upravo zbog aktivnosti iz vremena radikalske prošlosti, Raguš je nedavno dospela na spisak traženih od strane Mehanizma za krivične sudove, pravnog naslednika Haškog tribunala, zajedno sa Vojislavom Šešeljem i drugim tadašnjim članovima njegovog tima odbrane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.