Od majica i farmerki do „kilo šminke“ i modne piste: Zašto se dres kod u skupštini primenjuje za novinare, a ne za poslanike?

Međutim, ne samo da je na polaganje poslaničke zakletve u parlament došao u zelenoj majici i farmerkama, već je u istom stilu otpratio i dvodnevnu sednicu parlamenta o Kosovu i Metohiji. Činjenica je, međutim, da Ćuta uprkos nonšalantnoj odeći ne krši nijedan važan skupštinski propis, već samo pravilnik o oblačenju, koji se uglavnom primenjuje na novinare.

Način oblačenja nije propisan najvažnijim skupštinskim aktima, Poslovnikom o radu, ali ni Kodeksom ponašanja poslanika.

Doduše u vreme kada je na čelu parlamenta bio Predrag Marković, Administrativni odbor doneo je Pravilnik o oblačenju, mada je ovo pitanje već bilo regulisano Odlukom o unutrašnjem redu u zgradi Narodne skupštine iz 1994. godine.

Pravilnik o oblačenju donet je kako bi se oživela stara odluka s kraja 20. veka, i to zato što su pojedini poslanici u skupštinu dolazili nonšalantno obučeni, u obući za plažu, golih stomaka, golih ramena, u mini suknjama, ali i zato što su radikali protestovali protiv ministara koji su na zasedanja počeli da dolaze u košulji i bez obavezne kravate.

Uprkos postojanju ta dva propisa nije, međutim, poznato da je skupštinsko obezbeđenje, koje je i zaduženo za kontrolisanje poštovanja pravilnika o oblačenju, vratilo bilo kog poslanika sa ulaza.

Uglavnom su vraćani novinari, koji su na nogama imali patike, ili sandale sa otvorenim prstima. Vraćani su i oni koji su imali pocepane farmerke, ili majice bez rukava.

Zbog toga novinari, već godinama nose i rezervnu obuću, ili odeću kada dolaze na zasedanja parlamenta.

I sama potpredsednica Skupštine Srbije Elvira Kovač priznaje.da postoje neka pravila o oblačenju u parlamentu, ali da ona važe uglavnom za medijske predstavnike.

“Realno se pravila strogo primenjuju na novinarima i ostalim gostima koji ulaze u Dom (Narodne skupštine), ili zgradu u Kralja Milana (tzv. Mala Skupština). Pretpostavlja se da poslanici sami znaju da procene kako se treba obući. Ovo je izuzetno značajno zbog poštovanja svih koji tu rade, svakako i političkih neistomišljenika, kao i institucije, kao i jačanja ugleda parlamenta”, navodi Kovač.

Naravno, ni tretman svih gostiju nije isti, jer se događalo da je i premijerka Ana Brnabić u skupštinu dolazila u farmerkama, koje doduše nisu teksas, ali su farmerke, dok su se pojedine ministarke pojavljivale kao na modnoj pisti, u drečavim bojama i izazovnim kombinacijama.

Doduše, tačno je da u Vladi Srbije nema zvaničnog propisa kako bi trebalo da se oblače članovi te institucije.

Preporuka je da se zaposleni oblače u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima oblačenja koja važe za institucije. To pre svega podrazumeva uredan i pristojan izgled.

Preporučljivo je da muškarci nose odela, uglavnom s kravatom, a žene oblače kostime; ako je kombinacija sa suknjom, onda je ona pristojne dužine, elegantne cipele…

Leti su obavezne majice i košulje kratkih rukava, a sandale su sa zatvorenim prstima.

Slične preporuke važe i za parlament, gde su zabranjene drečave boje i obuća i odeća za plažu.

Preporučuju se umerene i složene boje, a za žene su obavezne suknje ili pantalone, sako, cipele ili sandale.

Nema klompi, nanula, previše otvorenih sandala i patika. Umesto sakoa, dolazi u obzir košulja ili džemper na raskopčavanje, ali da „nije suviše uzak ili kratak, dekoltiran. Pogotovo su zabranjene čarape „napadnih boja i dezena“.

Suknja sme da ide najviše 10 centimetara iznad kolena, a šminka mora da bude diskretna i s merom.

https://www.danas.rs/ljudi/stasa-stojanovic-selfi-poslanica-nagradjena-za-performans/

Njihove kolege moraju da imaju odelo – sako, pantalone, košulju, kravatu i cipele. Uredno i ispeglano.

Malo ko od aktuelnih poslanika danas nosi kravatu na zasedanjima. Većina doduše nosi sakoe, ali farmerke i dalje ostaju glavna odevna kombinacija.

Međutim, pored Aleksandra Jovanovića Ćute koji se drži svog imidža, i Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke, gotovo nikada nije obukao sako i stavio kravatu.

Na pitanje namerava li da se pridržava pravilnika o oblačenju, on odgovara da pravila ne postoje, niti iko može da ih nametne.

“Pri tome ne vidim potrebu da oblačim bilo šta drugo od ovoga što imam na sebi, kada dolazim u prostor koji delim sa Marjanom Rističevićem ili Aleksandrom Vučićem”, napominje Milivojević.

Poslanici tvrde da se uglavnom trude da odrede šta je to pristojna i prikladna odeća.

Navode i da bi bili u finansijskim prblemima, ukoliko bi svakoga dana zasedanja menjali garderobu, a navode i da im ležerna odeća omogućava da izdrže višesatna zasedanja.

To što neki preteruju u ležernosti, ili šminkanju, kako kažu stvar je kućnog vaspitanja. Primer nepristojnosti, kako kažu, pojedine poslanice, mahom naprednjakinje, koje su već na konstitutivnoj sednici imale kilo šminke na sebi, ali i boju odeće koja se vidi iz aviona.

Problem je što pojedine poslanice parament vide kao modnu pistu. Ne žele, međutim, ni da aludiraju na koga konkretno misle.

“Postoji domaće vaspitanje i elemenatarna pristojnost. Ako to ne ponesete iz kuće, ne mogu vam pomoći propisi. Naša poslanička grupa i u tom smislu poštuje dostojanstvo doma Narodne skupštine, pa nije bilo potrebe da nam bilo ko skreće pažnju”, konkretna je Milica Đurđević Stamenkovski, šefica poslaničkog kluba Zavetnici.

A Sanda Rašković Ivić, poslanica Narodne stranke, kaže da razume potrebu za ispoljavanje vlastitog stila, ali smatra da za Skupštinu, pecanje ili noćni bar ne ide istovetno oblačenje.

“Parlament je već dovoljno unižen, tako da se i s neadekvatnim oblačenjem šalje poruka da je to jedno nebitno mesto, maltene kao „Hajd park korner“ u Londonu gde svako može da dođe obučen kako hoće, da priča šta hoće, samo ne sme da vređa kralja”, poručuje Rašković Ivić.