Od Miloševićeve lutke do zelene politike: Ko je Dejan Bulatović koji je napustio Đilasovu stranku?

Bulatović je, kaže, ovaj politički postupak emotivno doživeo i pod velikim je stresom, a o daljem političkom putu govoriće javno – „ništa neće biti ispod žita, već transparentno“.

Od danas samostalni poslanik kaže da o svom „kućnom prijatelju“ Đilasu ništa loše neće reći.

„Ništa nisam zaboravio šta je za mene učinio Dragan Đilas, o njemu neću nikad ništa loše reći, nisam zaboravio ni lepe zajedničke trenutke u stranci, ni kad mi je pomogao kada je kuća izgorela. Upitan za komentar Đilas je rekao da je i njemu žao što je do ovoga došlo.

Kao potpredsednik stranke najviše se bavio poljoprivrednim temama, s obzirom da je i sam poljoprivrednik.

Izrazito je kritičan prema bivšem ministru poljoprivrede Branimiru Nedimoviću. Ni Nedimović nije ostajao dužan Bulatoviću kojem je jednom prilikom poručio da je „kravu video samo na nalepnici Imleka“.

Odlazio je i ispred ministarstva gde je jednom prilikom imao i okršaj sa Simom Spasićem, odnosno njegovim megafonom i transparentima, a jedan od tih transparenata na kojem je pisalo „Savez za Srbiju žele pučem ponovo da dođu na vlast!“ je polomio.

Isticao se i po perfomansima ispred Predsedništva, te je jednom tako ostavio kukuruz na pisnarnicu, a takođe je pre dve godine u Pionirski park doneo vekne hleba u vrednosti jedne cipele predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ispred Predsedništva je bilo 1.500 vekni hleba. Tvrdio je da cipele predsednika koštaju 70.000 dinara.

Iako je najveću pažnju javnosti privukao aktivnošću u SSP-u, nije Bulatović u politici zelen i od juče.

U politiku je ušao kroz Srpski pokret obnove, boreći se protiv Miloševićevog režima.

Na protestima 1996. nosio je lutku Slobodana Miloševića u robijaškom prugastom odelu, a zbog toga mladi aktivista SPO biva hapšen, osuđen na 30 dana zatvora. U zatvoru u beogradskom naselju Padinska skela proživeo je policijsku torturu.

Otvoreni prozori, ćelija bez grejanja, na čijem betonskom podu go leži Bulatović – tako je svoj prvi susret sa njim opisivala njegova advokatica, koja je isticala da je Bulatović jedva ustajao, tresao se dok se oblačio, slomljenog nosa i sa povredama glave i grudnog koša. I od drugih zatvorenika stizale su informacije da je trpeo torturu.

Naredne godine izlazi iz SPO, zbog približavanja Draškovićeve stranke režimu, učestvuje u osnivanju Demohrišćanske stranke Srbije Vladana Batića, u kojoj ostaje do 2000. godine, kada dobija politički azil u Francuskoj zbog sukoba sa Miloradom Ulemekom Legijom, a kako je Đilas pisao kasnije na Tviteru „Legija i ekipa su mu slomili obe ruke“.

U Parizu osniva po tamošnjim zakonima Pokret za Novu Srbiju, a bio je i predsednik Narodnog pokreta „5. oktobar“ čiji su članovi bili i Batić, Čanak i Vesna Pešić, perjanice borbe protiv Miloševića.

Vraća se u Srbiju, kreće da se bavi poljoprivredom i ekološkim aktivizmom, a 2013. postaje član Zelene ekološke partije – Zeleni, čiji postaje zatim i predsednik.

Ova je stranka lelujala na političkoj sceni, od saradnje sa LDP-om do Građanskog bloka 381 koji osniva sa Pokretom slobodnih građana Saše Jankovića, ali iz njega istupa već posle nekoliko meseci, da bi ova stranka svoj život 2019. nastavila pod imenom „Stranka slobode i pravde“ s obzirom da su se Zeleni ujedinili sa Inicijativnim odborom za osnivanje SSP. Predsednik jedne od dve-tri u tom momentu zelene stranke u Srbiji postaje potpredsednik SSP, a Zeleni menjaju ime.

U oktobru prošle godine na kući u kojoj živi u rodnom Šidu ispisana mu je pretnja „Smrt Đilasovcima“ i „Bulatović i Đilas = lopovi“. Kao osumnjičeni tada je uhapšen Bulatovićev prijatelj Zoran Radmilović, kako je tada još potpredsednik SSP govorio bez dokaza, dodajući da je Radmilović trpeo policijsku torturu u zatvoru.

Radmilović je, navodi Bulatović za Danas, pušten na slobodu posle mesec nakon veštačenja kojim je utvrđeno, kako navodi, da Radmilović nema veze sa tim grafitima. Dodaje da je tužio tadašnjeg ministra policije Nebojšu Stefanovića jer je javno rekao da je Radmilović autor grafita.

Nakon trećeaprilskih izbora ove godine postaje i narodni poslanik, a u poslednje vreme blizak je kopredsedniku stranke Zajedno Aleksandru Jovanoviću Ćuti. Potpredsednik je skupštinskog odbora za poljoprivredu, čiji je predsednik Marjan Rističević.

Ulazak u drugu opciju nije pod moranje – može Bulatović i da osnuje svoj pokret i da tako u Parlament uvuče još jedno udruženje građana. Ali o tome – u utorak na konferenciji za štampu, kad se emocije slegnu.

Rođen je 1975. godine u Šidu, u kome i danas živi s porodicom.