Od prepoznatljivosti do podrške dug je put 1Foto: FoNet/ Bozana Pavlica

Prostora za pojavu i preovladavanje novih lica u politici, naravno, uvek ima.

Pitanje je samo njihovog kvaliteta, ali i mnogo drugih faktora koji deluju na percepciju građana, odnosno biračkog tela – ocenjuje za Danas Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, u odgovoru na pitanje da li je moguća podrška javnosti i građana da se stvori neka najnovija opoziciona kolona, nakon pojave „novih“ lica u ulozi lidera, poput Branislava Lečića iz dela Demokratske strane, Pavla Grbovića, koji je nedavno postao novi predsednik Pokreta slobodnih građana, posle ostavke Sergeja Trifunovića, potom Zorana Vuletića, novog predsednika Građanskog demokratskog foruma, koji je na to mesto došao umesto Aleksandra Olenika, ili Arisa Movsesijana, novog lidera Nove stranke, na čijem je čelu doskoro bio Zoran Živković.

Svi ti „stari“ lideri dali su ostavke nakon lošeg izbornog rezultata na parlamentarnim izborima, 21. juna, jer nijedna od tih političkih organizacija i stranaka, ni udružena u koalicije sa drugima, nije prešla cenzus.

Sagovornik Danasa Vladimir Pejić napominje da je pitanje kvaliteta presudno, ali ne i jedino.

– Kada pitate bilo kog čoveka da li želi novi auto, odgovoriće vam potvrdno. Ali, razume se da neće želeti novi auto koji je lošiji od starog. Ne želim ovim da govorim ništa loše o navedenim novim licima u političkim organizacijama koje ste naveli. Vi, recimo, ne biste verovali koliko građani malo znaju o mnogim političarima o kojima se u javnosti govori. Zapravo, ne samo da malo znaju, nego nikada nisu ni čuli za njih. Dakle, ono što se za nas koji se bavimo javnim stvarima čini očiglednim i poznatim, za većinu građana uopšte nije. Nikada nisu ni čuli za neka imena – ističe Vladimir Pejić.

Kako naglašava, ogroman je put od sticanja prepoznatljivosti do sticanja ugleda i poverenja.

– Oni najpre moraju da se postanu poznati široj javnosti pa tek onda da steknu podršku, simpatije i prihvatljivost. A to zavisi od mnogo faktora. Od društvenih okolnosti i situacije u državi, medijima…, novca, odnosno budžeta koji imaju, ali, dosta toga zavisi i od sreće… Dakle, nije jednostavno i dug je to put – zaključuje Pejić za naš list.

Prema mišljenju Bojana Klačara, izvršnog direktora CeSID-a, u ovdašnjem opozicionom prostoru postoji jedna specifičnost, čije razumevanje je suštinsko za rast rejtinga opozicionih stranaka naspram vladajuće – Srpske napredne stranke.

– Šanse za uspeh cele opozicije, bez obzira na to u koliko kolona nameravaju da nastupe na nekim sledećim izborima, jesu u konsolidaciji svih opozicionih partija i organizacija. Šta to znači? Pa, da, ukoliko budu išli u više kolona, jasno objasne građanima zbog čega toga čine. Ono što se može zaključiti iz istraživanja koje radimo godinama unazad je da se raspoloženje građana prema opoziciji formira i nastaje na takav način da se preliva na sve opozicione strukture. Nemoguće je da neka opoziciona partija raste, kada je reč o podršci građana, a da druga pada. Kada jedna raste, ona povlači sve druge – ističe Bojan Klačar.

Evidentno je, dodaje sagovornik našeg lista, da u opoziciji, u ovom trenutku, kreće pregrupisavanje.

– Ići će se verovatno u više kolona, iako, naravno, ne skroz izvesno, odnosno mi to u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću znati, ali ide se ka tamo. Dakle, više kolona sa različitim pristupima i odgovorima političkim i društvenim prilikama. Ono što ih, sve te kolone, spaja jeste da niko od njih nema veće šanse od nekog drugog. Ako raste, recimo, grupacija koja je ranije bila okupljena u Savez za Srbiju, to će izvesno značiti i rast drugih grupacija opozicionih stranaka, jer bi u tom slučaju raspoloženje građana prema opoziciji generalno bilo u porastu. Reč je o povezanim sudovima, tako opozicija u Srbiji, poslednjih godina, funkcioniše – ističe sagovornik Danasa.

Kako zaključuje svaka opoziciona stranka deli sudbinu ostalih u Srbiji.

– Zoran Vuletić, Pavle Grbović i Aris Movsesijan nemaju balast prošlosti na leđima i imaju dobru startnu poziciju. Mogu da se ispostave kao neki treći put, koji će biti između SNS i nekadašnje grupacije stranaka okupljene u Savezu u Srbiju – smatra Bojan Klačar.

Ime – tehnička stvar

Pavle Grbović i Aris Movsesijan obratili su se novinarima juče ispred Doma Narodne skupštine i najavili da počinje proces ujedinjenja PSG koji je formalno udruženje građana, i Nove stranke, koja je registrovana politička organizacija sa 10.000 overenih potpisa. Nisu izneli detalje o tome da li će Nova zapravo da promeni ime i da ubuduće to bude samo politička stranka, ili će da se ugasi i postane udruženje građana. Na pitanje o imenu buduće organizacije Grbović je novinarima rekao da je to tehnička stvar, ali i stvar marketinga, o kojoj će se tek razgovarati. Ispred Skupštine obratio se i Branislav Lečić, pred kojim je pravna borba da bude upisan u registar kao predsednik DS-a. P. D.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari