Od uskraćivanja podrške u Savetu Evrope do smene s vlasti: Kako Zapad može da „pritisne“ Aljbina Kurtija?

Pitanje pritisaka na Kosovo otvorilo se nakon što je amabasada Nemačke u Prištini, kako je prenela prištinska Koha, upozorila da će blokiranje formiranja Zajednice srpskih opština otežati obezbeđivanje neophodne većine glasova za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Osim uskraćivanja podrške u Savetu Evrope, sagovonici Danas kažu da je dovoljna i odlučna reč Amerike, a ne isključuju ni uskraćivanje investicija do novih izbora.

Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku za Danas kaže da Zapad ima mehanizme i alate da pritisne kosovske vlasti da u dijalogu sa Beogradom budu fleksibilne i konstruktivne.

– Poruka Nemačke o članstvu u Savetu Evrope je samo pokazna vežba jer Kosovo ne može bez zapadne podrške ni u UNESCO, Interpol, Partnerstvo za mir, itd. Drugo, u svakom trenutku može da uskrati finansijska podršku, koja prevashodno stiže iz SAD, a delimično i iz EU. Treće, aplikacija za članstvo u EU neće ni biti razmatrana sve dok pet članica ne priznaje nezavisnost Kosova. Četvrto, čak ni vizna liberalizacija nije osigurana do kraja ove godine, pošto u drugoj polovini godine Savetom predsedava Španija koja je jedna od pet članica koje ne priznaju državnost Kosova, a nedavno je upravo na inicijativu Španije isključeno iz Organizacije evropskih regulatora za elektronske komunikacije – navodi ona.

Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, smatra da sve učestalije posete američkih i visokih zvaničnika EU Prištini govore da je pritisak nad Prištinom oko sprovođenja međunarodnih obaveza ušao u finalnu fazu.

– U slučaju da Kurti pokuša da eskivira te preuzete obaveze u Briselu, bićemo svedoci jakog pritiska EU i SAD koji i dalje nije baš kristalno poznat. Smatram da će Kurti biti pod jakim pritiskom „uzmi ili ostavi“ kao što je bio slučaj u Rambujeu kada Srbija nije prihvatila predloženi dokumenat. Mi kao civilni sektor učinićemo sve da budemo na liniji sa Amerikom i pomoćićemo da kosovsko društvo ne bude taoc Kurtija niti bilo koga koji otežava napredak Kosova ka EU i NATO – kaže on za Danas.

On pojašnjava da bi pritisci mogli biti udalavanja investicija EU sa Kosova, potom prolongiranje vizne liberalizacije i moguće i novi izbori.
Dok spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić pak smatra da su mehanizmi pritisak vrlo jendostavni, odnosno da je neophodna samo odlučna reč.

– Nikakave pretnje ni ekonomske sankcije niti bilo šta nisu potrebne. U krajnjoj liniji je dovoljno setiti se da je Kurti svoj položaj vrlo lako izgubio svojevremno tokom Trampove administracije kada je pokušao da okoliša van Američkih interesa. Prema tome, Ameriknaci su u poziciji, koju u Prištini često priznaju i kažu da slušaju i gledaju u ono što dolazi iz Vašngtona. Tako da je jasno da ako Vašington pojača pritisak, a hoće, nema potrebe za bilo kakvim ozbiljnijim ucenjivičkim kapacitetima. Dovoljno je samo upozorenje da to sada treba uraditi. Pitanje je kako će biti urađeno – navodi Jakšić za Danas.

Prema njegovim rečima, ako obratimo pažnju na detalje, onda je u seriji zapadnih izjava u kojiam se podržava formiranje ZSO, poslednje Dereka Šolea (višeg savetnika ru Stejt departmentu) koji je rekao, kao i Kurti, da ZSO mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova.

– Mislim da se na osnovu toga može sa sigurnošću očekivati obnova pregovora, a kada na stolu bude ZSO i razgovor o tome kako da se neke stvari oko te zajednice revidiraju a ne samo da se primeni Briselski sporazum – ukazuje on.

Na pitanje da li će se pregovarati o revidiranju ZSO ili promeni Ustava, odgovara da ako albanska strana bude prisiljena da ide toliko daleko da menja Ustav, onda će i srpska morati da ga menja ustav. On pak veruje da će se ZSO uskladiti sa postojećim Ustavom Kosova.