Odakle pare i kako će se voditi referendumska kampanja?

Ova organizacija je svoje predloge za poboljšanje Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi slala i Venecijanskoj komisji i nadženom ministrastvu, a poslaće ih i svim poslaničkim grupama.

Kako je ranije najavio predsednik Skupštine Srbije, Ivica Dačić, ovaj vrlo osporavan zakon od strane opozicije i dela stručne javnosti, bi na dnevnom redu Skupštine trebao da se nađe i da bude usvojen 25. novembra.

Prvi referendum koji će se odvijati po novom zakonu je o izmenana Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe i zakazan je za 16. januar 2022.

Budući da je sve veća količina novca koju partije u izbornoj kampanji troše, te da je kontrola izbornog finansiranja vrlo važna, postavlja se pitanje kako će se referendumska kampanja finansirati i ko sve može da je vodi.

Nenadić navodi da postoji još jedan razlog zbog kojeg je dobro što se novac iz budžeta ne daje za referendmsku kampanju, a to je što broj subjekata koji mogu da vode kampanju nije ni na koji način ograničen.

– Pitanje je kako bi uopšte mogla da se vrši distribucija novca iz budžeta a da se postigne ravnopravnost. Referendumski kampanju mogu da vode partije, neke ad hok organizovane grupe građana ali i firme, udruženja…Ona nije organičena samo na političke stranke – navodi on.

Na pitanje da li je to dobro, on kaže da će referendumsku kampanju voditi subjekti koji su zainteresovani za određenu temu.

– Ograničio je ovaj Predlog zakona ko može i kojim sredstavima može da vodi kampanju, mada ta ograničenja nisu logična. Ne mogu da je vode firme koje se bave pojedinim delatnostima. Recimo priređivači igara na sreću, proizvođači alkohola, duvanskih proizvoda, naftnih dervata, akciznih proizvoda. To je preneto iz Zakona o finasiranju političkih subjekata. Ali mi možemo da zamislimao situaciju u kojoj je sasvim opravdano da ti subjekti vode kampanju. Na primer ako bi se raspisao referendum o zakonu o zabranu pušenja, naravno da su proizvođači cigarefa zainteredovani. Nije ta zabrana opravdana u svakom slučaju i kod svakog referenduma – ukazuje Nenadić.

Kako dodaje, iz budžeta će ipak morati da se opredele sredstva za organizaciju refrenduma, rad odbora, plus za štampanje listića i za obaveštavanje građana.

Upitan šta možemo iz iskustva reći o tome hoće li funkcioneri zlopotrebljavati svoje funkcije u kampanji, a javna preduzeća novac, on kaže da zakon zabranjuje korišćenje javnih resursa, ne samo iz budžeta, nego iz javnih ustanova i preduzeća. A zabranjuje se i javnim funkcionerima da u tom svojstvu vode referendumsku kampanju.

– To je u redu. Zabrane postoje. Ono što bi trebalo je da se doda jedna odredba koja bi propisala dužnost Agencije za sprečavanje korupcije da u kratkom vremenskom roku, dok kampanja traje, rešava prijave zbog kršenja tog pravila. To bi bilo korisno da se doda – navodi on.

Kako dodaje, u prvom nacrtu ovog predloga zakona je stajalo ne samo da se ne daje novac iz budžeta već da stranke koje inače dobijaju novac iz budžeta ne smeju da ga koriste za referendumsku kampanju.

– Venecijanska komisjiaj je u svom prvom mišljenju ukazala na moguće teškoće da se utvrdi da li taj novac potiče iz budžeta ili ne. Međutim, umesto da preporuče da se precizira kako će se to utvrđivati, preporučili su da se ta zabrana obriše. Što je izuzetno loše. Praktično, one stranke koje imaju novac iz budžeta, a to su parlamentarne, imaće mogućnost da posredno javne resurse koriste za vođenje referendumske kampanje – objašnjava Nenadić.

Prema njegovim rečima, bez obzira na finanisranje kampanje ona će sasvim sigurno biti iskorišćena za zalet za izbornu kampanju na ovaj ili onaj način.

– Ne znam kako će se stranke opredeljivati prema ovom referendumu. Zanimljivo je da postoji izričita odredba da se pozivanje građana da učestvuju na referendumu ne smatra kampanjom, a nema ništa o obrnuoj situaciji, odnosno pozivanju da se ne učestvuje – ukazuje Nenadić.

On ističe da se ovim Predlogom zakona po prvi put uređuje finansiranje referendumske kampanje.

– To je u načelu dobro. Međutim, nije u potpunosti dobar način kako je ona regulisana. Iz nekoliko razloga. Prvi je taj što je sama definicija referendumske kampanje preterano široka. Pa obuhvata ne samo aktivnosti koje su direktno usmerene na to da se građani uvere da treba da glasaju „za ili protiv“ već ona obuhvata i javno predstavljanje referndumskih predloga. Na primer, organizuje se debata o tome o čemu se odlučuje bez ubeđivanja za ili protiv – kaže Nenadić.

Druga stvar koja nije dobro uređena, prema njegovim rečima, jeste to što za razliku od izborne kampanje, gde su učesnici poznati, prema ovoj zakonskoj definiciji referendumsku kampanju može da vodi niz subjekata koji ne podležu nikakvoj registraciji i to može znatno da oteža kontrolu, pre svaga kontrolu poštovanja obaveza.

– Treće problematično rešenje je činjenica da se zakon o referendumu poziva na shodnu primenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a tu se mogu javiti mnoge dileme. Naš predlog Ministartsvu je da se ta oblast znatno detaljnije uredi. U vezi sa tim bitno je naglasiti da Venecijanska komisija, kada je davala svoje mišljenje, uopšte nije razmatrala odredbe Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i efekte shodne primene tog zakona. Tako da se ne može reći da je u tom delu ovaj Predlog zakona o referendumu dobio pozitivno mišljenje – ukazuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kada je reč o finansiranju kampanje izveštaji će se podnositi na obrascu koji treba da utvrdi direktor Agencije za sprečavanje korupcije, ali je rok za donošenje tog akta tri meseca, a taj rok će isteći posle roka u kome bi izveštaji trebalo da se podnesu za kampanju za ustavni referendum.

– Jer referendum je najavljen za 16. januar, mesec dana je rok za predaju izveštaja, a rok za donošenje akta na osnovu kojeg bi ti izveštaju trebalo da se naprave bi pao negde krajem februara. To je još jedna nelogčnost – ističe Nenadić.

On zaključuje da kada govorimo o shodnoj primene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i o finansiranju kampanje, Agencija za sprečavanje korupcije je dužna da u roku od pet dana razmotri prijave zbog kršenja pravila, a takve izričite nadležnosti Agencije nema kada je reč o referendumskoj kampanji.

Šta piše u Predlogu zakona

Član 29. Predloga zakona o referndumu i narodnoj inicijativi definiše način finansiranja referendumske kampanje. U njemu piše: Za finansiranje troškova referendumske kampanje organizator kampanje može koristiti sopstvena sredstva, kao i prikupljati i koristiti sredstva iz drugih privatnih izvora. Na prikupljanje sredstava iz stava 1. ovog člana i korišćenje sopstvenih sredstava shodno se primenjuju pravila o finansiranju izborne kampanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti.
Zabranjeno je finansiranje troškova referendumske kampanje od strane fizičkih i pravnih lica iz člana 28. stav 2. ovog zakona (neka od njih su državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokale samouprave; javna ustanova i javno preduzeće; privredno društvo i preduzetnik koji obavlja usluge od opšteg interesa; ustanova i privredno društvo sa učešćem državnogkapitala; druga fizička i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja…prim. aut), kao i od strane anonimnih darodavaca, izuzev stranih fizičkih lica kojima je odobreno stalno nastanjenje u skladu sa zakonom kojim su uređeni uslovi za boravak stranaca u Republici Srbiji. Zabranjeno je pružanje usluga oglašavanja koje se smatra referendumskom kampanjom u smislu ovog zakona pravnim licima i grupama građana čiji nazivi nisu objavljeni u skladu sa članom 33. stav 5. ovog zakona. Za sprovođenje aktivnosti u okviru referendumske kampanje, zabranjeno je javnim funkcionerima, državnim službenicima i službenicima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave da koriste sredstva budžeta kojima raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti.