Ponoš: Odavno je trebalo da dejstvuje Republički štab za vanredne situacije

To je trebalo uraditi kako bi se mogle primeniti posebne mere i angažovati snage i sredstva za pojačan režim rada postojećih službi shodno njihovim regularnim ovlašćenjima. Razumljivo je da se sada razmišlja o merama ograničavanja kretanja, kako bi se usporilo širenje epidemije. Takve mere omogućava upravo uvođenje vanrednog stanja. Na taj način se izvršnoj vlasti daju dodatna ovlašćenja, jer sa regularnim nije u stanju da se izbori sa problemom. Vanredno stanje suštinski podrazumeva mere odstupanja od ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, isiče Ponoš.

„Razumem epidemiološku potrebu ograničavanja kretanja, ali nisam spreman da na neviđeno podržim uvođenje vanrednog stanja. Treba prethodno videti koje sve konkretne mere Vlada traži. Razlog za uzdržanost je način na koji su se Vučić i njegov režim odnosili prema poštovanju ljudskih prava i svojim ustavnim ovlašćenjima prethodnih osam godina kad nismo imali vanredno stanje. Osim toga, zabrinjava i to što je Vučiću prva asocijacija oko vanrednog sanja – vojska na ulicama. Polako s tim. Policija je mnogo brojnija i mnogo kvalifikovanija da se bavi ograničavanjem kretanja u gradovima, pre svega u vidu kontrole. Da ne govorim o psihološkoj dimenziji. To što je Tramp uveo vanredno stanje u SAD jeste nekima inspirativno, ali ne može baš da se prepisuje u Srbiji. Amerika trenutno ima oko 60 aktivnih vanrednih stanja od kojih se tridesetak obnavlja godišnje. Samo Klinton je proglasio 17, Obama 13, Tramp do sada pet, uključujući i ono protiv Huaveja“, navodi on.

Kako ocenjujete postupanje vlasti od izbijanja epidemije korone, ako se uzme u obzir to da predstavnici Svetske zdravstvene organizacije nemaju primedbi na do sada preduzete mere?

– Vlast je sa zakašnjenjem uradila neke važne stvari, uradila je i neke pogrešne, a neke koje je trebalo nije uradila. Izgubljeno je dragoceno vreme od pojave epidemije u Kini i kasnilo se sa pedantnim i restriktivnim kontrolama na graničnim prelazima, nabavkom zaštitnih maski, pripremom javnih službi…

Kontarproduktivna je bila stand-up konferencija za štampu na kojoj se Vučić, uz sasluženje veselog lekara, šegačio sa zdravstvenim izazovom koji drma ceo svet. Na taj način javnim službama je setovan relaksiran odnos prema opasnosti koja nije za potcenjivanje. Neubedljivo objašnjenje kako informacija o raspoloživim respiratorima od premijerkine državne tajne postaje Vučićeva lepa vest, pa ponovo Vučićeva državna tajna, nije doprinela smanjenju nepoverenja u vlast. Vučić bio imao manje razloga da preklinje narod da mu veruje kad ministar zdravlja ne bi obećavao da će napraviti vakcinu. Dramatične konferencije za novinare sa podizanjem tona i gubitkom fokusa ne pomažu u smirivanju panike ni povećanju poverenja u državu, a svakako ne pomaže ni kad se unapred sva odgovornost prebacuje na građane. Ne postaje se tako otac nacije, a nešto nam baš i ne treba očinska figura.

Šta nije urađeno, a trebalo je?

– Ni do danas nisu date jasne instrukcije državnim organima i javnim službama kako da se ponašaju i kako da organizuju rad u vanrednoj situaciji neizvesnog trajanja. Svi zaposleni u zdravstvu i školstvu moraju dobiti jasne i precizne instrukcije za ponašanje u različitim scenarijima. To se odnosi kako na policiju na ulici i na graničnim prelazima, tako i na zaposlene u komunalnim i inspekcijskim službama, radnike na šalterima, vozače javnog prevoza. Alternativni vidovi održavanja nastave trebalo bi da su već pripremljeni, jer odavno nije bilo pitanje da li će škole prestati sa klasičnom nastavom, nego kada. I to ne samo škola čiji je suvlasnik ministar obrazovanja, nego i škole za običan svet.

Šta bi vi drugačije uradili?

 – Odavno je trebalo da dejstvuje Republički štab za vanredne situacije koji bi pratio situaciju i koordinirao aktivnosti. U stvari – pripremao društvo za ono što neminovno sledi. Taj štab, shodno zakonskoj obavezi postoji, komandant tog štaba je Nebojša Stefanović, a članovi su predstavnici svih ministarstava. Odavno je trebalo staviti u funkciju Republički centar za obaveštavanje koji bi raspolagao kako sa informacijama zdravstvene prirode, tako i onima na primer o zatvorenim graničnim prelazima. Shodno prirodi problema trebalo je da se aktiviraju odgovarajući stručno-operativni timovi pri Republičkom štabu za vanredne situacije, i to ne samo za zdravstvo. Nadležni stručni ljudi u zdravstvenom sistemu sigurno bi odavno pokrenuli regrutaciju penzionisanih lekara i medicinskog osoblja i studenata medicine za angažovanje u težim scenarijima. Nadam se da će, do momenta kad se Danas sa ovim razgovorom pojavi na trafikama, neke svari ipak već biti pokrenute.

Šta mislite da je razlog zbog kojeg taj štab nije aktiviran?

– Samo Vučić zna da li je sprečio da se Republički štab aktivira, iako su se odavno stekli uslovi, zato što nema poverenja u Stefanovića ili samo poslovično praktikuje vaninstitucionalne metode. Postavlja se pitanje šta ga je kvalifikovalo da lično proglašava ko su najbolji lekari. Nije vreme za dezavuisanje onih koji su na vrhuncu svoje profesionalne karijere i nose zdravstveni sistem Srbije, ali nam i te kako treba znanje i iskustvo i onih koji su u penziji. Čemu služi krizni tim za zdravstvo u kojem sede birokrate? Krizni štabovi kojima rukovode on i Ana Brnabić su nefunkcionalne populističke PR forme koje ne predviđa ni odgovarajući zakon o vanrednim situacijama. A nema dileme da se suočavamo sa vanrednom situacijom koja zahteva interresorni i interdisciplinarni odgovor. U međuvremenu su se stekli uslovi i da se proglasi vanredna situacija. Govorim o proglašenju vanredne situacije na teritoriji cele države, a ne još uvek o vanrednom stanju sa vojnicima na ulici kako to Vučić poima. Nadam se da vlast razume razliku.

Treba li, prema vaŠem sudu, i zbog kojih razloga otkazati izbore zakazane za 26. april?

– Nije bilo uslova da se ti izbori raspisuju i održavaju ni pre pojave virusa. Ti razlozi su bili političke prirode i opredelili su srpsku opoziciju da ih bojkotuje. Virus je razlog mnogo značajniji od svih političkih i sasvim dovoljan da čak i Vučićev režim ne održi te svoje lažne izbore. Bilo bi, ne samo groteskno, nego i opasno da režim organizuje vašar sigurnih glasova u vreme kad čak ni njima nije do toga.

Smatrate li da bi izbori mogli da se odlože čak i do jeseni i kome bi to išlo u prilog?

– Izbori nisu tema koja zaokuplja ni građane Srbije ni odgovorne stranke u ovom momentu. Naravno, svaka nevolja jednom prođe pa će i ova sa korona virusom. Ali čak ni tada, a posebno pre toga nikakvi izbori pod postojećim medijskim uslovima nemaju smisla. Ni Narodna stranka ni Savez za Srbiju nisu u nečasnom poslu kalkulisanja kad je bolja cena za učešće u Vučićevoj izbornoj travestiji.

Skandalozna je Vučićeva najava da će o eventualnom odlaganju tih nazovi izbora da se konsultuje sa onim listama koje učestvuju na tim izborima. Svima u Srbiji, uključujući i članovima njegove partije, nemerljivo je važnije šta narednih nedelja kažu lekari i ekonomisti, nego šta se on domunđava sa Šešeljom i kako se slika sa ostalima.

Ako odlaganja izbora do jeseni, hoće li Narodna stranka ostati pri bojkotu ili će insistirati da se do tada stvore uslovi za fer izbore i ostaviti mogućnost da na njima učestvuje?

– Nije realno očekivati da će, dok traje vanredna situacija i vanredno stanje, u Srbiji procvetati medijske slobode. Pre postoji rizik da režim zloupotrebi očekivanu i potrebnu solidarnost i homogenizaciju u društvu. Ali i po cenu da se to desi, Narodna stranka, a uveren sam i kompletna srpska opozicija koja se opredelila za bojkot, spremna je da se ponaša krajnje odgovorno i da pruži svoj doprinos rešavanju problema koji je iznad svake stranačke politike. Prethodnih dana izlazili smo sa konkretnim predlozima i ni najmanje ne priželjkujemo da vlast omane u upravljanju ovom krizom. Posledice bi bile tragične za celo društvo. Istovremeno nema razloga da se bilo ko, pa makar samo zbog nekompetentnosti, amnestira od odgovornosti za nečinjenje ili pogrešno činjenje u ovako važnoj stvari.

Dobro je da svako ode tamo gde mu je mesto

Hoće li i kakvu kampanju Narodna stranka voditi s obzirom na to da su skupovi otkazani?

– Jedina kampanja koju sada ima smisla voditi je podizanje društvene svesti o prirodi problema i neophodnim merama, kao i pružanje doprinosa kako bi se kao zajednica izborili sa virusom i posledicama u svim oblastima. To svakako ne podrazumeva da ćemo gledati kroz prste vlasti za pogrešne poteze ili pravljenje „korona izborne kampanje“.

Smatrate li da kampanju bojkota treba voditi i u Paraćinu i Šapcu i zašto?

Trebalo je, da se nije desio virus.

Osim odbora u Šapcu, koliko je još vaših odbora raspušeno u Srbiji a koliko ljudi je iz stranke izašlo da bi na izborima učestvovalo?

– Raspušten je još odbor u Boljevcu. Manje je onih koji su napustili stranku od broja onih koji su otišli u inostranstvo, a i dalje ostali članovi Narodne stranke.

Kako vidite nastanak Srbije 21 i odluku Nove stranke da izađe na izbore?

Uveren sam da je za naše društvo dugoročno korisno da se konačno završi elektroliza u našem političkom prostoru. Dobro je da se svako ode tamo gde mu je mesto.