Odbijaju da se legitimišu, policija ne zna ko su

Iz dokumenata u koje je Danas imao uvid može se zaključiti da su te osobe imale „veze“ u policiji, jer su ubrzo posle legitimisanja jedne od njih, puštene.

Više javno tužilaštvo u Beogradu odlučilo je da nema mesta krivičnom gonjenju bilo kojeg lica za bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti u vezi sa događajem sa protesta Ne da(vi)mo Beograd 25. juna kada je aktivistkinja Ksenija Radovanović uočila sumnjive osobe, fotografisala ih sa leđa, da bi je potom te osobe prisiljavale da krene sa njima do auta, o čemu je obavestila policajce koji su obezbeđivali skup.

Ksenija Radovanović iz Inicijative „Ne (da)vimo Beograd“ tražila je prema zakonu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja informacije od Tužilaštva da joj dostavi dokumentaciju koja pokazuje koje aktivnosti je Tužilaštvo preduzelo povodom događaja opisanog u izveštaju PS Stari grad, načinjenog nakon incidenta. Kako se navodi u pisanom odgovoru u koji je Danas imao uvid, spisak dokumenata koje je Tužilaštvo prikupilo u vezi sa ovim slučajem ne može da bude dostavljen, jer kako piše: Tužilaštvo ih ne poseduje.

Danas je imao uvid i u službenu belešku pomoćnika komandira i višeg policijskog inspektora Aleksandra Krstić, u policijskoj stanici Stari grad, koji je obezbeđivao taj skup. Belešku je Inicijativa dobila od tužilaštva koje je po službenoj dužnosti prikupljalo informacije ovim povodom. U belešci inspektor Kostić opisuje šta se dogodilo kada mu je Ksenija Radovanović prišla i rekla da je nepoznato lice pokušalo da je odvede do vozila predstavljajući se kao policijski službenik.

Kako se navodi, oko 17 časova je njemu i njegovom kolegi, policijskom inspektoru Dejanu Aleksiću, prišla Ksenija Radovanović i pitala Aleksića, pokazavši rukom na NN lice, da li je to njihov kolega. Na Aleksićevo pitanje zašto je to zanima opisala je događaj koji je detaljno opisan u jučerašnjm izdanju Danasa. Nakon što je Ksenija Radovanović sa leđa fotografisala neko troje ljudi, prišla su joj dva momka i tražila da ih prati do automobila. Kada je pitala ko su i zašto bi ih pratila, odgovorili su da su policija, ali su odbijali da pokažu legitimacije i nastavili da insistiraju da pođe sa njima. Tada je pozvala 192 a operaterka je tražila da razgovara „sa kolegom“, te je jednom od njih dala telefon. Posle razgovora, vezu je jedan od momaka prekinuo i nestao, dok je drugi ostao prisutan i pošto je otišla do policajca i prepričala i njemu šta se desilo. Policija ga je zatim legitimisala, a nju obavestila da je sve u redu i da „oni neće ugroziti održavanje skupa“. Ksenija Radovanović je za Danas rekla i da je nakon ovog upozorenja, ta osoba počela da je prati.

Iz beleške koju piše policajac Kostić vidi se drugi deo priče, odnosno kako policija reaguje nakon što im je Radovanović opisala šta se dogodilo. „Kada je Radovanović ispričala šta se dogodilo, NN lice je prišlo policijskom službeniku Aleksiću i nešto mu objašnjavalo i u isto vreme meni pokazivalo da priđem. Što ja nisam učinio“, navodi se u belešci. Kada je NN osoba završila razgovor sa policijskim inspektorom Aleksićem, krenula je ka rukovodiocu operativnog obezbeđenja skupa Sretku Pjanoviću. „Tada sam čuo kako pita Pjanovića koja su oni jedinica. Kada ga je Pjanović upitao ko je on, izjavio je da to nije bitno već da je bitno ko smo mi. Pošto sam bio na pola metra od tog lica, obratio sam mu se rečima: „Dobar dan, gospodine, molim vas, dajte mi vašu ličnu kartu“. Tada je on izvadio ličnu kartu iz koje se utvrdilo da se radi o Nikoli Davidoviću. Putem radio uređaja, proverio sam Davidovića, gde mi je rečeno da za njim nije raspisana potraga. Na moje pitanje šta se dogodilo nije želeo ništa da izjavi već je pozvao nekoga telefonom“, piše u belešci. Dalje se navodi da je Krstića u 17.03 telefonom pozvao pomoćnik načelnika Uprave policije, PU za grad Beograd, Miloš Stanković i rekao da lice puste i da se uniformisani policijski službenici udalje od javnog okupljanja. Odgovorio mu je da je razumeo. U 17.06 ponovo je Krstiću zazvonio telefon i Stanković je tražio da mu objasni o čemu se radi, što je on i učinio.

Zanimljivo je da se u zapisniku ne pominje druga osoba koja je nestala sa lica mesta, a koja je prethodno uzela telefon kada je Radovanović razgovarala sa operaterkom sa broja 192. Prema rečima Ksenije Radovanović, u belešci se ne pominje ni da je Davidović nastavio da je prati tokom protesta, što je uznemirilo policajce pa su oni pratili njega i sugerisali joj da ih pozove ukoliko se dogodi ponovo neka neprijatnost.