Odlaganje ratifikacije SSP veoma bolno

Kao što vidite, priznavanje je blokirano, nijedna nova država nije priznala Kosovo, ali nijedna država koja je to učinila neće povući priznanje. Kosovo se nalazi u veoma nezgodnoj poziciji, zato su nam potrebni novi pregovori kako bi se pronašlo nekakvo rešenje. Srbija je najveća država u regionu koja ima dugu evropsku istoriju i trebalo bi da što pre nađe svoje mesto u EU i Unija je nekompletna bez Srbije – kaže za Danas Hanes Svoboda, potpredsednik grupe socijalista u Evropskom parlamentu.

Ako Srbija prizna da je većina u EU priznala nezavisnost Kosova, da li to znači da ukoliko želi da se priključi Uniji mora da se povinuje odluci većine, pa i da sama prizna nezavisnost Kosova, na jedan ili drugi način? Uvek postoji sumnja da je to jedan od skrivenih uslova za priključenje EU.

– Naprotiv, ako ne priznate Kosovo, u istoj ste ili bar sličnoj poziciji kao Španija, Grčka ili Slovačka. Priznanjem da većina priznaje nezavisnost Kosova, znači priznati da nećete silom ili bilo kojim drugim aktivnostima zadržavati Kosovo i da postoji paralelan put za Kosovo i Srbiju. Za sada se treba usredsrediti na to da se pronađu rešenja za svakodnevne probleme koji su statusno neutralni.

Da li Srbija treba da odredi granice s Kosovom? Ako to učinimo, ne znači li da u stvari priznajemo nezavisnost Kosova?

– Mora se pronaći način da se ti problemi reše. Ako je za utehu, recimo Gibraltar je i dalje sporno pitanje za Španiju i Veliku Britaniju. Čak i ako većina država EU priznaje nezavisnost Kosova, to ne obavezuje Srbiju da to učini.

Mislite da je moguće naći konstruktivno rešenje za ove probleme?

– Svakako, možda pre, a možda nakon priključenja EU. Treba poslati poruku da se Srbi uključe u društveni život na Kosovu kako bi se rešavali problemi koji pogađaju građane.

U kojoj meri odlaganje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju utiče na proces evropskih integracija?

– Istina je da je ovo odlaganje veoma bolno, ali i mnoge druge države imaju probleme, kao što su Hrvatska i Makedonija, tako da ne treba gubiti optimizam. Ja dolazim iz socijaldemokratskog bloka i mi stalno pokušavamo da ubedimo države da posebno Srbija treba da pronađe svoje mesto u EU i protivimo se da se problemi vezani za Kosovo i slučaj Ratka Mladića zloupotrebljavaju kako bi se Srbija blokirala. Uveren sam da će ovi problemi biti rešeni i veoma sam zadovoljan novim inicijativama da se nađe Mladić. S druge strane, sačekajmo da vidimo kakva će biti odluka Međunarodnog suda pravde i onda nastavimo s procesom integracija.

Mladić nije bio u Hagu ni pre pet godina, nije ni sada. Šta se onda promenilo? Zašto onda već nismo nadomak članstva u EU?

– Potpuno je jasno da je nova vlada formirana tek pre dve godine. Jedno od najvećih razočaranja za mene i mnoge moje kolege bio je Vojislav Koštunica. Bilo je mnogo nada, očekivanja, ali i razočaranja, jer je njegovo ponašanje bilo drugačije i dosta je uticalo na jedan broj problema. Ali, ne želim da svu odgovornost svalim na Srbiju, jer je EU imala dosta problema da dođe do Lisabonskog sporazuma i unutrašnjih promena, što je dovelo do oklevanja da se nastavi s daljim proširenjem. Moram da naglasim da je Štefan File veoma zainteresovan za ovaj region, ali ima i drugih koji kažu da se mora izaći na kraj s ekonomskom krizom i da nije potrebno da se opterećujemo novim državama članicama.

I ova vlada kao i ona prethodna na čijem čelu je bio Koštunica vodi manje-više sličnu politiku kada je reč o ključnim državnim pitanjima kao što je Kosovo?

– Koštunica je uvek bio prijatan u razgovorima, ali nikada nije ništa uradio. S ovom vladom je drugačije. Ima mnogo više aktivnosti da se pronađe Mladić, kosovski problem je premešten u Hag, usvojena je Rezolucija o Srebrenici. Ima pomaka i dosta je stvari urađeno.