„Odlazak kraljice koja je bila vezana za Jugoslaviju i Srbiju“: Kako se u Srbiji komentariše i tumači smrt Elizabete II

Iz službe za odnose s javnošću i protokole prestolonaslednika Aleksandra kažu za naš list da je vrlo verovatno da će prisustvovati sahrani Elizabete, koja ga je i krstila još kao princeza, ali da će narednih dana imati više detlaja i znati definitivno da li će do toga doći.

Iz kabineta princa-naslednika Filipa dobili smo odgovor da se još ništa ne zna oko protokola, te da ne veruju da će se to znati pre sledeće nedelje.

Princ Filip s jednom prilikom sastao sa engleskom kraljicom, a sa njom se susretala i princela Jelisaveta.

Britanska kraljica još kao princeza zajedno sa svojim ocem Džoržom VI u londskoj Vestimnsterskoj opatiji 24. otkrobra 1945. krstila je prestolonaslednika Aleksandra, sina kralja Petra. Karađorđevići su se u to vreme nalazili u izbeglištvu, a obred je obavio tadašnji patrijarh Gavrilo V.

Korisnici društvenih mreža iz Srbije različito su komentarisali kraljičinu smrt. Dele se snimci njene posete predsedniku SFRJ Josipu Brozu Tito, ali i susret u Londonu s kraljem Petrom Karađorđević na samom krštenju.

Na snimku koji se širi društvenim mrežama vidi se devetnaestogodišnja princeza kako u pratnji oca izlazi iz automobila, gleda unaokolo dok se jugoslovenski kralj pozdravlja sa britanskim kraljem, te na kraju ljubi ruku princeze Elizabete.

Ovo nije jedini primer povezanosti engleske i jugoslovenske, odnosno srpske krune, s obzirom da je kum na krštenju kralja Petra II, prestolonaslednikovog oca, bio Džordž V, čiji je izaslanik na tom krštenju bio Elizabetin otac.

Jugoslovenska kraljica Marija Karađorđević, supruga Aleksandra I, bila je unuka kraljice Viktorije Hanoverske. Takođe, jugoslovenski i britanski prinčevi – Aleksandar i Čarls bili u istoj školi u Škotskoj, pisao je ranije RTS.

Britanska kraljica se više puta sastajala sa prestolonaslednikom Aleksandrom, kao i sa princezom Jelisavetom, a susret sa njom je imao i princ Filip.

Stoga ne čude emotivni telegrami saučešća ove kraljevske porodice – prestolonaslednik je napisao da on i i njegova supruga princeza Katarina šalju molitve Gospodu da joj podari večni mir, te poručuju da je kumstvo bilo bitno za Srbe, dok je prinčevski par Filip i Danica naveo da je Elizabeta u svom kraljevstvu bila simbol stabilnosti i mudrosti u turbulentnim decenijama svoje vladavine. Filip je napisao i da će pamtiti kraljičin neverovatno vedar duh i ljubaznost.

Osim Karađorđevića saučešće je uputio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, patrijarh srpski Porfirije, a oglasili su se i pojedini opozicioni političari.

Oglasila su se i dva bivša ambasadora Srbije u Londonu – Ognjen Pribićević i Vladeta Janković. Pribićević je istakao kraljičinu spremnost da modifikuje monarhiju u skladu sa vremenom, ali i njen jasan sistem vrednosti, koji držao Komonvelt i monarhiju u teškim vremenima.

Govoreći o njenom odnosu prema Srbiji i Balkanu, Pribićević je istakao da je kraljica imala dosta dobre odnose sa Josipom Brozom Titom, koji je sa njom razgovorao više puta.

Podsetio je da je bila veoma informisana o dešavanjima u Jugoslavija kada je 1980. došla na sahranu Josipa Broza Tita. I sam Pribićević nekoliko je puta razgovarao sa kraljicom Elizabetom, a uvek ga je fasciniralo to što ona u svojim devedesetim godinama ima svežinu u mislima, idejama, da tako fantastično prati sve što se dešava, ali i da ga je prepoznala 2014. na svom rođendanu kao predstavnika Srbije. Tada ga je, kaže Pribićević, pitala za poplave u Srbiji, te istakla da prati sve vesti iz sveta.

Javnost su zainteresovali i Jankovićevi navodi, do kojih je nezvanično došao tokom službovanja u Londonu, da kraljica Elizabeta nije odobravala NATO bomardovanje Savezne republike Jugoslavije 1999. godine.

Korisnici društvenih mreža u Srbiji različito su komentarisali smrt engleske kraljice, od onih koji su ovu smrt iskoristili za crni humor, do onih koji ovaj događaj nazivaju „krajem jedne ere“.

– Zaista je to do sada najjači simbol kraja jedne epohe. Elizabeta je bila simbol jedne Britanije koja dugo ne postoji, ali postojala je kraljica. Ona je tom simbolikom održavala sliku takve Britanije, njena smrt je simbol kraja jedne britanske epohe, navodi za Danas dugogodišnji dopisnik iz Londona Siniša Ljepojević.

Ukazuje da je kraljica imala lično poštovanje i kod pristalica i kod protivnika monarhije. Zato je njena smrt toliki šok, iako su svi bili svesni da je jednom morala da umre.

Dodaje da je s obzirom da je na vlasti bila 70 godina, sada žive generacije koje ne znaju da neki drugi monarh postoji.

– Za veliki broj ljudi će i dalje ostati kraljica, kao simbol jedne Britanije i ličnosti koja je, iako po rođenju iz privilegovane klase, imala neverovatnu komunikaciju sa običnim ljudima, i obični ljudi su je prihvatili kao deo sebe. Ja sam svedok toga. Zaista je poseban lik, verovatno je lično bila takva, to se ne može naučiti, kaže Ljepović.

Sa kraljicom je imao nezvaničnog kontakta, te kaže da je imala odličan osećaj za prilagođavanje realnosti.

– Kraljevska porodica ne ide u školi, ali je kraljica je poslednji monarh koji nema formalno obrazovanje. Sva njena deca su išla u školi. To je velika promena. Prilagodila se običnim ljudima, navodi Ljepojević.

Ističe i da je u vreme velike krize 1992. godine kraljevska porodica odlučila da plaća porez, postavši tako jedina kraljevska porodica na svetu koje to čini. Napominje da to nisu samo njene odluke, ali da je njena reč konačna.

Za običnog čoveka kraljica Elizabeta bila je stabilizirajući faktor i poslednja nada da će se ipak naći neki izlaz i da će se pomiriti različiti sukobljeni interesi. Zato smatra da je njena smrt došla u najgore vreme za Britaniju, kada građani ne vide nikog ko ima dovoljno autoriteta da može da nađe rešenje za ekonomsku i političku krizu.

– Došla je vlada u koju niko nema poverenja, javno se govori da je nova premijerka najgori premijer u istoriji Britanije. Kralj je postao kraljičin sin koji nema dovoljno autoriteta, poslednjih 15 godina je bio izložen raznim napadima javnosti, čak i ruglu, što je ostavilo traga. Čak su govorili da on neće biti kralj. To se sve spojilo, nesreća nikada ne dolazi sama. Kraljica odlazi u najgore doba, navodi Ljepojević.

Period vladavine Elizabete II karatkeriše kao 70 godina burnog perioda, u kome je uspela da se snađe.

– Stvarnu vlast ima vlada, ali monarh, iako nema vlast, ima uticaj. Nikada ni vlada ni javnost nije išla protiv onoga što kraljica kao slučajno kaže. I kada je bio Bregzit, kada ona nešto sugeriše to se poštuje, navodi naš sagovornik.

Kaže da u Srbiji postoji iracionalna sklonost prema anglosaksonskom svetu, te da je na delu trenutno uslovno rečeno histerija. Kraljica Elizabeta je bila vezana za bivšu Jugoslaviju, dosta je pratila zbivanja u Jugoslaviji, a kasnije i u Srbiji. Bila je britanski brend u celom svetu, u komunističkoj zemlji su je dočekali kao Boga, dodaje naš sagovornik.

Kraljica Elizabeta je, podseća, 1972. godine proglašena za počasnog građanina Beograda.

– To i jeste deo problema, jer teško da će princ Čarls moći da bude brend, prosto kasno je za to, kaže Ljepojević.