Povodom problema Roma koji traže azil u drugim zemljama, ali i problema s njihovom integracijom u društvo Srbije tokom procesa readmisije, Romska partija će premijeru i predsedniku Srbije predložiti konkretan akcioni program koji će definisati učešće Srbije i svih međunarodnih faktora u rešavanju ovih aktuelnih problema.
Povodom problema Roma koji traže azil u drugim zemljama, ali i problema s njihovom integracijom u društvo Srbije tokom procesa readmisije, Romska partija će premijeru i predsedniku Srbije predložiti konkretan akcioni program koji će definisati učešće Srbije i svih međunarodnih faktora u rešavanju ovih aktuelnih problema. Kako je juče na konferenciji za novinare objasnio Srđan Šajn, predsednik Romske partije, pitanje povratka ljudi, uglavnom Roma, iz zemalja Evropske unije nije samo problem Srbije, već i tih država koje ih deportuju. Šajn tvrdi da postoje fondovi međunarodnih institucija, koji mogu da finansiraju akcione programe za integraciju ovih državljana Srbije, ali da se rad Službe za ljudska i manjinska prava i Kancelarije za readmisiju svodi na „farsu“. On kaže da sa povratnicima često niko ne kontaktira po dolasku u Srbiju i da se zato odlučuju na ponovni prelazak granice. Služba koju vodi Petar Lađević vodi „nekorektnu i nekonstruktivnu politiku od koje svi građani Srbije imaju štetu, a posebno Romi“, tvrdi predsednik Romske partije.
Povređena devojčica romske nacionalnosti
Pančevo – Romska devojčica C.K, koja je u petak lakše povređena u incidentu na Buvljoj pijaci u Pančevu, puštena je na kućno lečenje. Dušan Stojić, zamenik direktora Zdravstvenog centra Južni Banat, izjavio je za Danas da je devojčica pregledana u petak prepodne i da je imala povrede grudnog koša, slabinskog dela, odnosno leđa i nekoliko ogrebotina, što se smatra lakšim telesnim povredama. Prema njegovim rečima, u zapisniku sa dežurstva se navodi da je urađen ultrazvuk trbuha kao i rendgenski snimak, a devojčicu su pregledali i neurolog, hirurg, ortoped i rendgenolog.
Romska partija najoštrije je protestovala zbog incidenta u kojem je automobil udario u tezgu i tako naneo ozbiljne povrede devojčici C.K. U saopštenju te partije tvrdi se da je neposredno pre udara automobila u tezgu, pred pedesetak očevidaca, komunalni inspektor Grujica Šaponjić uzviknuo: „Gazi Cigane, gazi tezge“. Romska partija zahteva od nadležnih organa da ispitaju sve okolnosti događaja i na osnovu njih izreknu zakonom predviđene sankcije.
Portparol pančevačke policijske uprave Tanja Dakić potvrdila je Danasu da je policija u Pančevu saslušala više očevidaca prekjučerašnjeg incidenta, da je napravljena službena beleška i da će taj slučaj od danas biti „u daljoj proceduri.“
Šajn se zalaže za suštinsku promenu državne politike u ovoj oblasti i predlaže, između ostalog, formiranje mobilnih timova u kojima će biti pravnici, ekonomisti, sociolozi i drugi stručnjaci koji će pomoći povratnicima u procesu readmisije, a očekuje se deportacija oko 50.000 Roma, uglavnom nekvalifikovane radne snage kojoj treba posao. Posle obilaska vojvođanskih sela, Šajn zaključuje da se Romi odlučuju za odlazak iz Srbije zbog teške ekonomske situacije i izostanka adekvatne reakcije državnih organa u situaciji kada treba da štite ovu manjinsku zajednicu. Iako uglavnom ilegalno prelaze na rumunsku teritoriju, kao u slučaju o kojem su nedavno obavestili mediji u Rumuniji, najčešće krajnje destinacije su, prema rečima Šajna, Nemačka, Holandija i Švajcarska.
Predsednik Romske partije naglasio je i da je od 18. juna do 18. jula ove godine iz Srbije u Rumuniju prešlo oko 100 pripadnika romske nacionalnosti, koji su tamo zatražili azil, ali da nisu tačne informacije da ih je policija organizovano maltretirala kako se to navodilo u prvim informacijama koje su stigle iz Rumunije. Ovi potencijalni azilanti bili su žitelji Sečnja, Srpske Crnje, Kikinde i Novog Bečeja.
Stan Emil iz Srpskog Itebeja jedan je od Roma koji su pre mesec dana prešli rumunsku granicu i tražili azil. On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da u Srbiji nema od čega da živi, a da je u Nemačkoj od 1991. do 2005, kada je prvi put vraćen, živeo od socijalne pomoći. Sada je ponovo pokušao da preko Rumunije stigne do „boljeg života“. Iako mu nije odobren azil u Rumuniji, kao ni odlazak u treću zemlju, Stan Emil kaže da planira da se vrati u Berlin „jer mu je tamo bolje“.
Većina romskih organizacija samo je delimično obaveštena o ovom događaju. Na pominjanje političkog azila mnogi sležu ramenima i kažu da Romi ionako teško žive, bez posla i u katastrofalnim životnim uslovima.
– Za taj slučaj prelaska Roma u Rumuniju čuo sam na vestima. U našem naselju živi 350 Roma a samo nas šest radi. Pre je još bilo posla za nekvalifikovane radnike, ali od 2000. godine nijedan Rom više nije zaposlen. Ni čišćenje ulica više nije posao koji Rom može da dobije. Sem toga, situacija je katastrofalna u Surdučkoj ulici, gde je još jedna kolonija Roma. Tamo živi 1.000 Roma a samo četvoro je zaposleno. Pokušavamo da preko svojih organizacija nešto uradimo i za sada nam u tome pomaže opština – priča Afiz Ametov, predsednik Udruženja Roma „Sveta Petka“ iz Zrenjanina.
Srđan Šajn naglašava da policija često ne reaguje adekvatno i ne pruža Romima zaštitu u slučajevima napada. Kuća Jovana Šajna, žitelja Srpskog Itebeja, bila je šest puta meta napada, a izostala je bilo kakva reakcija državnih organa, kao i prilikom premlaćivanja njegovog sina. On kaže da nema od čega da živi, a sin mu je zbog „crnog života“ sa četvoro dece otišao u Nemačku.
Predsednik Romske partije kaže da je broj napada na Rome nepromenjen, ali da se Romi sada češće odlučuju da ih prijave. Prema podacima Šajna, svakog dana u proseku se desi po jedan napad, ali ti ataci nisu organizovani. I. Kljajić – M.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
