Predsednik Češke Miloš Zeman počinje danas dvodnevnu posetu Srbiji, njegovu poslednju inostranu, na kraju drugog mandata šefa države.
Zeman će se sutra sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim će svečano otvoriti renovirani Češki dom u Beogradu.
Izgradnju Češkog doma platila je 1920-ih češka dijaspora, ali je zgrada 1960-ih konfiskovana i od tada pripada državi. Vučić je prilikom susreta sa Zemanom 2019. u Beogradu obećao da će srpske vlasti vratiti Česima to zdanje, što je ponovio 2021. godine u Pragu.
Vučić i Zeman će potpisati zajedničku deklaraciju o razvoju kulturne saradnje i osnivanju Češkog doma u Beogradu kao sedišta Češkog centra i predstavništava čeških agencija i za potrebe češke manjine u Srbiji, najavljeno je u Pragu.
Zeman će ostati upamćen kao jedini šef države ili vlade neke članice NATO-a koji se javno izvinio Srbiji za bombardovanje 1999. godine, kada je kao premijer Češke odobrio intervenciju alijanse.
Prilikom Vučićeve posete Pragu 2021. godine, Zeman je na zajedničkoj konferenciji za medije rekao da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije bila „greška koja ga je sve vreme mučila“ i zamolio srpski narod da mu oprosti.
„Bilo je to gore od zločina i ja bih zamolio srpski narod da nam oprosti“, kazao je posle sastanka s Vučićem Zeman, češki premijer od 1998. do 2002. i predsednik od marta 2013. godine.
Vučić je uzvratio, rekavši da će srpski narod od tog trenutka „doživljavati češki narod ne samo kao prijateljski, već kao bratski“, i dodao da Srbija i Srbi „nikada neće zaboraviti“ te reči „hrabrog čoveka koji se nikome ne dodvorava“.
Tadašnji češki premijer Andrej Babiš odmah je rekao da Zeman nije uputio izvinjenje u ime češke države, već u svoje lično.
„Sigurno to nije bio za njega lak trenutak, izvinio se kao građanin Miloš Zeman. Razumem da to odlučivanje (kada je Zeman kao premijer odobrio NATO bombardovanje) za njega nije bilo lako“, naveo je Babiš.
Zeman je u svojstvu predsednika posetio Beograd i 2014. godine, a tada je uoči dolaska ukazao da je javno istupao protiv nezavisnosti Kosova.
„Kritikovao sam to što je Češka priznala Kosovo i sada na neki način žanjemo to što smo zasejali. Bilo bi licemerno tvrditi da je nezavisnost Kosova u redu, a nezavisnost (ukrajinskog) Krima nemoguća. Moramo svima da merimo po istom aršinu“, kazao je Zeman 2014. godine.
Tokom posete Beogradu 2019. godine, Zeman je izjavio da „voli Srbiju i Srbe“ i da „ne voli Kosovo“. Za vreme posete Hrvatskoj 2017. godine zalagao se za brzi ulazak Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ali bez Kosova.
Iako je tokom prvih devet godina predsedničkog mandata podržavao Rusiju i njenog lidera Vladimira Putina nazivao prijateljem, Zeman od februara prošle godine, kada su ruske snage napale Ukrajinu, spada među najveće antiruske „jastrebove“ na češkoj političkoj sceni. Za samog Putina je rekao da mu je mesto pred međunarodnim sudom.
Zeman je kontroverzna ličnost u češkoj politici i često je bio na meti kritika dela javnosti. Stavovima koje je iznosio u više navrata je izazvao diplomatske sporove, uglavnom sa većinski muslimanskim zemljama.
Na čelu češke države naslediće ga general u penziji Petr Pavel, bivši načelik Generalštaba češke vojske i šef Vojnog komiteta NATO-a, koji je ove nedelje u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio bivšeg premijera Andreja Babiša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.