Želim da čujem njihove muke i probleme i da sve probleme zajednički rešavamo, rekao je prošle subote predsednik Srbije i osnivač Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, najavljujući da će, posle bezmalo sedam godina pauze, ponovo “primati građane”.
Vučićeva objava na Instagram nalogu „buducnostrsrbijeav“ da će u Predsedništvu organizovati prijeme za građane usledila je nepun dan nakon petog protesta “Srbija protiv nasilja”, koji je do sada izveo na ulice Beograda stotine hiljada građana, a povodom masovnih ubistava u beogradskoj školi ”Vladislav Ribnikar” i selima u okolini Mladenovca. Organizator protesta je deo opozicije.
Đorđe Stanković, narodni poslanik i potpredsednik Narodne stranke, koja učestvuje u organizaciji ovih protestnih okupljanja, ocenjuje da ovakva Vučićeva najava predstavlja puku demagogiju i očajnički potez, sa neizvesnim rezultatom.
“Jasno je da se na to odlučio zbog masovnih građanskih protesta, a možda i zbog najnovijeg istraživanje Demostata, koje je pokazalo da njegova vlast ‘ne bi odnela pobedu na narednim izborima’. Pada mu rejting i sve manji broj građana mu veruje. Videlo se to i na njegovom kontramitingu, kojem dobar broj ljudi nije želeo dobrovoljno da prisustvuje, pa je ‘zamoljen’ ili fizički nateran. Dakle, i ovaj poziv građanima, da ih primi i rešava njihove probleme, osuđen je na propast – oni mu više veruju i žele promene i nove ljude”, kaže Stanković za Danas.
Danijel Dašić, nevladin aktivista koji se bavio i funkcionisanjem političkog sistema, ocenjuje da je ovo još jedan Vučićev manevar i iznuđeno recikliranje starih ideja, jer “novih nema”.
Reč je o još jednom “igranju na kartu” razvodnjavanja i skretanja fokusa sa suštinskih društvenih problema, koje bi pritom moglo da mu poveća rejting, kaže on.
“Nakon petog masovnog građanskog protesta i rezultata Demostata on se više puta oglašavao, sa raznoraznim pričama. Prijem građana jeste odlična ideja, na kojoj bih mu se zahvalio, a pritom sugerisao da ih prima svakog petka, od 18 do 21 čas, kada će mu pred Predsedništvo dolaziti ogroman broj ljudi, a on moći da čuje prave probleme. Za početak, građanima bi mogao da odgovori na konkretne zahteve protesta, a i na poruke koje su mu prošlog petka ostavili na kapiji Predsedništva. Prvi pozitivni korak ka ozdravljenu, i njegovom i državnom, jeste da prihvatanje da postoji problem- zdravstveni, politički ili neki treći”, kaže Dašić za Danas.
Sociolog i univerzitetski profesor u penziji Đokica Jovanović ocenjuje da je i najnovija Vučićeva najava rezultat višedecenijske propale tranzicije u Srbiji, koja joj je nanela više štete nego rat. Jedna od njenih posledica su institucije “koje savršeno rade za političku i kapitalističku klasu”.
I sam svestan da pred “institucijama” građani ne mogu ni približno efikasno i pravično da reše svoje probleme, Vučić je posegao za “prijemima”, na kojima će im dati “obećanja”, što bi kod nekih od njih moglo da mu podigne naklonost, kaže.
“To je, uostalom, stari manir, još iz vremena kada se pred kralja, cara ili svedršca, a Vučić to jeste, išlo sa molbom, i on im rešavao probleme. Mi, suštinski, i jesmo jedna feudalna monarhija, i Vučić se ponaša u skladu sa tim, pogotovu sada kada su ga pritegle političke prilike kao mengele. Ipak, ‘prijem građana’ je istovremeno i iznuđen potez, jer je on sam sebe doveo u situaciju da nema šta drugo da uradi. U svakom autoritarnom tipu vladavine, autoritarne vođe seku sebi sve moguće alternativne načine društvenog i političkog delovanja. I ne ostaje im nijedna delatna poluga u rukama, osim njih samih”, kaže Jovanović za Danas, dodajući da je reč o vidu populizma i korupcije.
Vučić je poslednji put “primao građane” u Nišu, u oktobru 2016. godine, kada se Vlada, na čijem je bio čelu, na nekoliko dana “preselila” u ovaj grad.
Tada je primio 20-tak odabranih građana od oko 1200, koliko ih se, prema pisanju medija, prijavilo za razgovor.
Ispred zgrade Doma vojske okupilo se i više desetina onih kojima nije potvrđen prijem, sa nadom da će, ipak, uspeti da dođu do predsednika Vlade.
Jedna žena je pala u nesvest, ali je odbila da je vozilo Hitne pomoći odveze do Doma zdravlja, jer „nije htela da izgubi red“.
Tadašnji premijer je najpre primio Marinu Adamović, humanitarku u invalidskim kolicima koja u centru grada godinama prikuplja novčanu pomoć za bolesnu decu. Zamolila ga je da joj se obezbedi montažni objekat kako bi bila zaštićena od zime, vreline, snega ili kiše.
Drugi građani su mu se žalili na probleme sa lečenjem, nabavkom lekova ili obezbeđivanjem prostora za okupljanje i druženje dece obolele od karcinoma dok traje njihovo lečenje i prostora za obolele od cerebralne paralize.
Razgovaralo se sa Vučićem i o ličnim problemima u vezi sa preduzetništvom, kanalizacijom, razdvajanjem strujomera, krađom.
Samohrana majka sa šestoro dece molila je zaposlenje za njenu ćerku koja upravo završava ekonomski fakultet.
Lidija Mihajlović, učesnica olimpijskih igara u Barseloni, tražila je da se obezbede sredstva za izgradnju nove streljane.
Vučić je tada ocenio da ovakvi razgovori “nisu deo političke kampanje”, uz obrazloženje da je to način da „država pokaže da brine o građanima“.
Na novinarsko pitanje zar ne bi trebalo institucije i sistem da rešavaju probleme, odgovorio je da „nije stvar u institucijama, već u tome da je ljudima nekada potrebno da ih neko sasluša i ohrabri“.
“Svi su oni prošli institucije sistema, koje funkcionišu. Ali, institucije nemaju emocije, a ljudima je potrebna topla reč. Nekad je dovoljno da sa čovekom podeliš prijateljsku reč i muku i time uliješ nadu u bolje sutra. Neki od tih ljudi su mi kazali da im ‘ne preostaje ništa drugo nego da uzmu konopac’, ali sam im poručio da na to zaborave, i da nastave da se bore, a da će država videti kako može da pomogne. Svi su izašli kao pobednici, nijednog nezadovoljnog niste videli, a nismo svima rešili muku sa kojom su došli”, rekao je, obećavši da će “do kraja godine ponovo doći u Niš da razgovara sa njima ceo dan“, što nije ispunio.
Sa građanima je razgovarao još samo jednom, sredinom 2016, u Vladi Srbije.
U cik zore, 8. jula, primio je prve od njih, a razgovori su trajali do 18 časova. Neki od 5.000 onih koji su želeli prijem počeli su da pristižu još tokom noći kako bi zauzeli mesto.
Vučić je, inače, krajem maja 2016, kada je bio mandatar za sastav nove Vlade, obećao da će ubuduće jedanput sedmično primati građane od pet do osam sati, i jednom mesečno od šest do 20 ili 22 časa, „u zavisnosti od umora“.
“I to ću da radim u nekim drugim sredinama, ne samo u Beogradu. Da bih čuo ljude šta će da kažu o lokalnim i pokrajinskim funkcionerima, da bih čuo šta će meni u lice da kažu. Da bih video da li možemo da im pomognemo i neki problem da rešimo“, rekao je tada.
Umorni, stari, bolesni, očajni…
Mediji su 8. jula 2016. između ostalog pisali da su se građani koji su tražili prijem kod premijera Vučića žalili na nezaposlenost u porodici, lokalne komunalne nedaće, sudske procese, izvršitelje, loše kadrove u SNS, nasilje u porodici i komšiluku i druge probleme.
“Uprkos jakom suncu nekolicina umornih, starijih, bolesnih, očajnih, poniženih, obespravljenih, žednih i uplakanih građana čekalo je na prijem nadajući se da će Vučiću otvoriti dušu. Opterećeni različitim problemima, gotovo svi sa kojima smo razgovarali umorni su od neuspelih pokušaja da ih reše uz pomoć institucija. Neki su prešli i 70 kilometara, ali na kraju nisu došli na red da porazgovaraju sa njim”, izvestio je Istinomer.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.