"Odluka da se kandidujem biće odluka da pobedim"

Izjavio je, međutim, da nisu uspeli pokušaji da ga odvrate od angažovanja u domaćoj politici time što je odmah po povratku iz SAD dobio poziv za davanje izjave u vezi sa smrću gardista u Topčideru 2004

„Po mom dubokom uverenju, to se desilo zato što sam se ja tada vratio i postajala je namera da se odvratim od angažovanja u domaćoj politici. To nije donelo rezultat“, rekao je Jeremić za Radio-televiziju Vojvodine. On je rekao da „takva vrsta pritiska ima samo suprotan efekat“.

Ako se bude odlučio da se kandiduje za predsednika Srbije, Jeremić kaže da će se rukovoditi spremnošću da ponudi rešenje za konkretne probleme građana. Rekao je da na njegovu odluku o kandidaturi neće uticati to da li će ga i koliko stranaka podržati.

„Ako budem doneo odluku da se kandidujem na predsedničkim izborima, to će biti odluka da se kandidujem i da pobedim“, rekao je Jeremić.

Govoreći o svom odnosu sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, koji je ranije najavio kandidaturu za predsednika, Jeremić je rekao da ga poznaje, da su jednom razgovarali i da ima izuzetno visoko mišljenje o njegovom radu kao zaštitnika građana.

„Mislim da je za svaku pohvalu način na koji je obavljao taj svoj posao i, s obzirom da je objavio kandidaturu za predsednika Srbije, želim mu sve najbolje i sreću o kandidaturi“, rekao je on.

Jeremić je u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) 10. decembra dao izjavu u vezi sa smrću dvojice gardista na Topčideru i izjavio da nije mogao da doprinese istrazi onim što zna.

Gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović poginuli su 5. oktobra 2004. u vojnom objektu Karaš u Topčideru, gde su bili na straži. Vojna istraga tvrdila je da se radilo o ubistvu i samoubistvu, dok je nezavisna državna komisija procenila da ih je ubila treća osoba. Početkom decembra medijima je predstavljena 3D forenzička analiza, prema kojoj su gardisti ubijeni.

Na pitanje “ko plaća Vuka Jeremića“ kaže.

„To je bila jedna od centralnih tačaka negativne kampanje protiv mene u režimskim medijima nakon što i tu ste mogli da čujete svakakve besmislice – od domaćih tajkuna, preko Soroša, do Muslimanske braće“, navodi Jeremić.

Kako kaže, “Prvo i najvažnije je to da „i jedan jedini dinar za naš institut nije došao iz budžeta, javnih preduzeća i na bilo koji drugi način od poreskih obveznika.“

„Ogromna veličina je došla od velikih, respektabilnih međunarodnih korporacija koje ne posluju u Srbiji niti imaju planove za to. Za nekoliko godina smo uspeli da u Beogradu i Srbiji izgradimo međunardoni brend, članovi našeg instituta, izrazito ugledni ljudi svetu, pomogli su prilikom finansiranja.“ Jeremić tu ističe da među njima „nema predvodnika onih koji su bombardovali Srbiju“.

„Klinton, Toni Bler, Šreder… Oni imaju svog favorita u Srbiji, a to nisam ja, to je Aleksandar Vučić“, kaže Jeremić.