Odnos Srbije prema Crnoj Gori: Produbljivanje podela

Sve opasnija zbivanja u Crnoj Gori dodatno su produbila podele u toj zemlji, ali i nametnula pitanje zbog čega u susednoj Srbiji, na političkoj, a u dobroj meri i na društvenoj sceni, prema mišljenju sagovornika DW, gotovo da vlada konsenzus kada je u pitanju podrška nacionalističkoj politici visokih zvaničnika države Srbije prema državi Crnoj Gori.

Aleksandar Popov, jedan od osnivača Igmanske inicijative, regionalne koalicije nevladinih organizacija i pojedinaca koji se zalažu za normalizaciju odnosa u regionu, ukazuje za DW da je politika propagiranja takozvanog „srpskog sveta“, što je, kaže, ime za 21. vek za ideju „velike Srbije“, najvidljivija kroz izjave ministra policije Aleksandra Vulina. Problem je međutim u tome, ocenjuje Popov, što ni većina opozicionih stranaka u Srbiji „nije daleko od tog koncepta“.

„Vulin je samo glasnogovornik takve politike, koja polako postaje državna. Ali, sem što su protiv Vučića, ni opozicione stranke – većina njih – nije daleko od tog koncepta. Uostalom, oni optužuju Vučića da hoće da proda Kosovo i zbog toga ga zovu izdajnikom. Dakle, ono što bi trebalo da bude alternativa, ponaša se prema susedima isto kao vlast“, smatra Popov.

Društveni konsenzus koji nije od juče

Prema rečima Popova, od proglašenja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine, iz Srbije su stizale reči odbojnosti prema suverenitetu te susedne države: „Sećamo se kako je Koštunica Crnu Goru nazvao ’kvazi-državom’. Čak i u vreme vlasti Borisa Tadića bilo je slično raspoloženje, vođena je kampanja da se u Crnoj Gori što više građana izjasni kao Srbi na popisu stanovništva. Sve je kulminiralo izjavom pokojnog patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja (Gavrilovića) da je ’položaj Srba u Crnoj Gori gori nego u Pavelićevoj NDH’. Ta izjava raspirila je mržnju, da bi sve kulminiralo litijama tokom 2020. godine. A Srbija se direktno mešala u sve to, kao i u najnovija dešavanja“, navodi Popov.

Psiholog Žarko Korać, nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, političar građanskih uverenja i univerzitetski profesor, za DW kaže da društveni konsenzus, kada je odnos Srbije prema Crnoj Gori u pitanju, „nije od juče“.

„Taj konsenzus je star decenijama i on je proizvod ideje koja Crnu Goru vidi kao deo srpskog političkog i etničkog prostora, dok se istovremeno negira postojanje crnogorske nacije, čak i kod obrazovanih i liberalnih ljudi. Taj stav je na jedan jako grub način izrekao pokojni mitropolit Amfilohije, koji je za Crnogorce rekao da su ’Đilasova kopilad’ (Milovan Đilas, prim.aut). Za takav odnos prema Crnoj Gori u velikoj su meri zaslužni ljudi koji su poreklom iz Crne Gore, a žive u Beogradu. Tipičan primer tih, kako ih u Crnoj Gori zovu, ’terazijskih Crnogoraca’, jeste akademik Matija Bećković, koji je vrlo često u medijima i koji na jedan krajnje potcenjivački način govori o Crnogorcima kao naciji“, navodi Korać.

Gde je nestala građanska opozicija?

Prema njegovim rečima, za opoziciju u Srbiji se mogu postaviti i neka još ozbiljnija pitanja: „U čemu je razlika u stavu prema Republici Srpskoj između njih i vlasti? Imaju li oni ikakve političke kontakte s bilo kim u Sarajevu i u Federaciji BiH? Valjda je normalno u politici da imate kontakte s ideološki bliskim strankama iz susedstva. Zatim, kakav je stav opozicije u odnosu na Kosovo? Moja teza je da opozicija, njen najveći deo, zapravo ne osporava politički program Aleksandra Vučića, već osporava metode i način njegovog vladanja. I to je opravdano, i ja ih podržavam u tome. Ali, moje duboko ubeđenje je da između načina na koji vladaš i stavova koje zastupaš postoji veoma blizak odnos. Ako si nacionalista, ekspanzionista, rasista, onda će ti i stil vladanja biti takav“, kaže Korać.

Na pitanje zbog čega u Srbiji danas nema relevantne političke i društvene snage koja zastupa vrednosti građanskog društva, Korać odgovara da su se ljudi povukli zbog dubokog osećanja razočaranja: „Srbija je posle tragedije iz devedesetih ponovo dovela praktično iste ljude na vlast. Srbija je trenutno u sukobu sa svim susedima. Tu je ’srpski svet’, na vlasti su notorni šovinisti. Dakle, ljudi osećaju da biračko telo nikada nije savladalo lekciju iz devedesetih. U sukobu između Đinđića i Koštunice iz 2001. i 2002. godine, danas je u potpunosti jasno da je pobedila ta Koštuničina ideja o kontinuitetu Miloševićeve politike“, smatra Korać.

Aleksandar Popov dodaje da se u međuvremenu potrošila ogromna društvena energija, jer su propali svi protesti koji su organizovani u prošloj deceniji: „Izneverene su mnoge nade da će doći do promena, građane su izdali oni koji su organizovali te proteste. Mladi više gledaju da uhvate voz u jednom pravcu nego da se angažuju u, po njima, uzaludnom poslu. Nedostaje stranka građanske orijentacije, kao što je nekada bila Demokratska stranka, koja se utopila u taj blok koji nema jasne građanske vrednosti. Postoje manje stranke, ali one nisu prepoznatljive na političkoj sceni, niti oni niti njihovi lideri. I to sve odgovara Vučićevom režimu“, navodi Popov.

Priča nije završena

On upozorava da javnost u Srbiji, umesto zapaljivih izjava, mora da bude svesna da sa nedavnim nemirima na Cetinju priča nije završena, jer su produbljene ionako duboke podele u crnogorskom društvu. „Situacija je opasna u Crnoj Gori, u BiH je nestabilna, Kosovo je i dalje rovita tačka… Ovde ima toliko zapaljivog materijala da je dovoljna jedna iskra da stvari odu tamo gde ne trebaju“, ističe Popov.

Oba sagovornika DW apeluju na međunarodnu zajednicu da ne potcenjuje opasnost koja se ponovo nadvila nad regionom. Obojica se plaše da Zapad ponavlja slične greške koje je počinio početkom devedesetih godina 20. veka na području Jugoslavije.

Oni dodaju da bi isto tako voleli da vide da je i društvo u Srbiji izvuklo pouke iz devedesetih, ali kažu da se plaše da to nije slučaj. O tome, navode, najbolje svedoči i politički i društveni konsenzus kada su u pitanju zbivanja u Crnoj Gori, koji je na prvom mestu nacionalistički i veoma je široko rasprostranjen.