Sastavljanje nove Vlade Srbije pretekao je i izveštaj Evropske komisije u kome se ne gleda blagonaklono na srpske dobre odnose sa Rusijom, a i prvi put se govori o nazadovanju Srbije u pristupanju Evropskoj uniji, te se otvara pitanje može li ovaj izveštaj uticati na promenu spoljnopolitičkog kursa buduće vlade Ane Brnabić.
Nazadovanje je Srbija napravila kada je u pitanju Poglavlje 31 koje se tiče Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, te su kritike upućene na račun određenih izjava i postupaka visokih zvaničnika koji us bili direktno protiv stavova EU kada je u pitanju spoljna politika, a Srbija je kritika pokupila i na drugim poljima, poput slobode medija i dostupnosti informacija od javnog značaja.
Srbiji se preporučuje uvođenje sankcija Rusiji, kao i izbegavanje onih radnji i izjave koji bi bile suprotne stavovima EU.
Izveštaj, koji je juče predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uručio šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, za razliku od prethodnih godina kada je on uručivan premijerki Ani Brnabić koja se trenutno nalazi u tehničkom mandatu, nije nikakav prelomni momenat koji bi uticao na to hoće li politika nove vlade biti manje ili više proevropska, smatra politikolog Ognjen Gogić.
Argumente za svoj stav naš sagovornik pronalazi u, kako kaže, činjenici da politiku EU prema državama koje su kandiati za članstvo u ovoj zajednici vodi Evropski savet, te da je presudan pritisak šefova država članica.
– Izveštaj Evropske komisije (EK) je nešto uticajniji od rezolucija Evropskog parlamenta, ali i dalje to nije najznačajniji dokument. Dešavalo se da EK predlaže da se otvore poglavlja, a da Evropski savet to ne učini, navodi Gogić.
Dodaje da će pre nego izveštaj EK na eventualnu promenu spoljnopolitičkog kursa buduće vlade uticati kriza u Evropi, do koje će doći usled eskalacije rata u Ukrajini, a sam izveštaj je zapravo samo još jedan indikator stava EU prema srpskoj spoljnoj politici.
– Srbija će do poslednjeg momenta balansirati, dok god bude i najmanjeg prostora za manevar. A tog protostora i dalje ima zahvaljući tome što EU ne postupa prema Srbiji isključivo. Kada bi EU nastupila isključivo, potpuno bi Srbiju izgubila, i time je potpuno prepustila Rusiji. Pritisak EU je stoga ograničen, kaže ovaj politikolog koji kao primer balansiranje navodi da je Srbija juče glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje agresija Rusije.
Premijerka u tehničkom mandatu i mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je kako postoje određena rešenja za neke resore, koja doduše nisu konačna, te se otvara pitanje hoće li se kao kadrovska rešenja u novoj Vladi naći i oni koji su u javnosti branili proruske stavove, poput do sada ministra policije Aleksandra Vulina. Da je Vulinova pozicija nesigurna, te da je moguće da „bude prebačen“ na mesto direktora „Srbijagasa“, na čijem se čelu trenutno nalazi socijalista Dušan Bajatović, nezvanično saznaje portal Nova.rs.
– Vlada je za sada vodila proevropsku spoljnu politiku, to je zvanični kurs, iako su pojedini ministri bili drugačije orijentacije. Od toga kakav je sastav vlade ne zavisi kakva će politika biti, smatra Gogić.
Upitan za Vulinovo saopštenje povodom izveštaja EK, poslato kao zvanično saopštenje ministarstva, Gogić kaže da ovaj ministar time pokazuje „koliko mu se može“, te da on kao takav predstavlja određen centar moći kojeg se, ocenjuje, Vučić neće odreći, već je moguće da će predsednik Srbije „sprovesti rokadu“, odnosno prebaciti ga na neku drugu poziciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.