Održan prvi protest “Subotica protiv nasilja”: Subotičani imali i lokalne zahteve 1Foto: J. Patarčić/Danas

Subotičani su se večeras po prvi put pridružili protestu “Srbija protiv nasilja”, koji se već sedam nedelja održava u Beogradu, a na postojeće zahteve, dodali su još dva lokalna, zatraživši smenu i poziv na odgovornost načelnika Severnobačkog okruga Bojana Šoralova i načelnika subotičke policije Borivoja Mucalja zbog, kako su naveli, katastrofalne bezbednosne situacije u gradu.

Organizatori skupa bile su gradske organizacije Stranke slobode i pravde, Narodne stranke i Pokreta slobodnih građana, a okupljanje građana je počelo oko 18 časova ispred Sokolskog doma, odnosno zgrade “Jadrana”, nakon čega je usledila blokada ulice Đure Đakovića.

Okupljenim građanima prvo se obratila studentkinja Elena Čavlin, koja je rekla da je danas ovde kao studentkinja, a pre svega, kao dete ovog grada, obična građanka.

“Hoću odmah na početnu da vam se zahvalim na neverovatnoj hrabrosti da se danas pojavite ovde, uprkos atmosferi straha od odmazde, pritiscima na radnim mestima, neizvesnog egzistenciji, podozrivim pogledima i sigurna sam da svako od nas poznaje bar jednu osobu koja iz pomenutih razloga danas nije ovde, iako nas podržava u našim zahtevima za život u boljem i bezbednijem društvu. Mi smo danas ovde baš zbog tih ljudi, članova naše porodice, prijatelja, kolega, komšija, da budemo neustrašivi, da ni sada i nikada više ne posustanemo u borbi i iskazivanju revolta i preuzimanju života u naše ruke. Vlast je tu da služi građanima, a ne obrnuto”, kazala je Čavlin, što su okupljeni građani pozdravili aplauzom.

Održan prvi protest “Subotica protiv nasilja”: Subotičani imali i lokalne zahteve 2
Foto: J. Patarčić/Danas

Ona je podsetila i da su razlog zbog čega se već sedam nedelja protestuje dva masovna ubistva koja su se dogodila u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i u Mladenovcu, a u kojima je preveliki broj mladih ljudi izgubio život.

“Ti stravični događaji su posledica konstantnog nasilja kome smo izloženi, bilo putem medija, društvenih mreža i u svakodnevnom životu, a na koje smo oguglali. Navikli smo da institucije ne rade svoj posao, da Regulatorna agencija za elektronske medije ne reaguje na kršenje zakona i skiva prijave građana kada se osete ugroženi sadržajem koji je emitovan. Da televizija ‘Pink’ i ‘Happy’ redovno emituju rijaliti programe koji su glavni razlozi i promoteri nasilja. Ništa nije drugačije ni sa tabloidima, a da RTS, koji bi trebalo da bude javni medijski servis svih građana, ne izveštava objektivno, već prikazuje izvrnutu verziju stvarnosti u kojoj živimo”, rekla je Čavlin.

Dodala je da se i svega nekoliko meseci pre ovih tragedija, i u Subotici dogodio slučaj vršnjačkog nasilja i da to nije prvi put, te da su upravo zbog najmlađih sugrađana danas ovde.

“Da im omogućimo da se opet osećaju sigurno u svojim školskim klupama, u vrtićima, na igralištima, u svojim domovima. Nasilje u svim oblicima mora da prestane”, istakla je Čavlin.

Održan prvi protest “Subotica protiv nasilja”: Subotičani imali i lokalne zahteve 3
Foto. J. Patarčić/Danas

Ona je sa okupljenim građanima podelila i kroz šta studenti prolaze, navodeći da je studentski standard nikakav, a da su studentski parlamenti, gde bi trebalo da se nalaze predstavnici svih studenata koji bi se borili za njihove interese, postali, kako je rekla, “regrutni centri i ekspoziture vladajućih partija”.

“Imali smo i prilike da čujemo da će svaki student za 1.000 dinara da uradi šta god. E pa neće, a nećemo ni da prodajemo svoj glas za 10.000 dinara, koliko nam je deljeno kao pomoć pred jedne od izbora. Ali, ono što hoćemo, jeste da se borimo za bolje uslove studiranja i dostojanstvene uslove života svih nas. Za pravedno, slobodno i solidarno društvo, za rešavanje problema kroz dijalog, za programe koji nas spajaju, a ne razdvajaju. Hoćemo da se borimo protiv ucena, pritisaka, nasilja. Nama, mladima, potrebna je pomoć vas, starijih, doduše samo po godinama, vi ste duhom i dalje mladi, kako bismo uspeli da se izborimo za sve to. Želim što više na ulicama da srećem lica željna promena, lica koja su spremna da zajedno preuzmemo život u svoje ruke. Studenti ne ćute, Srbija ne čuti”, poručila je na kraju svog obraćanja Elena Čavlin.

Potom se građanima obratio Subotičanin Darko Gvozdenović, koji je naveo da sve ovo što je pokrenulo ljude da više ne mogu da trpe i ćute, jesu pucnjave po školama, a da se pucnjave dešavaju po Subotici prethodnih godinu dana, podsetivši na prošlogodišnju pucnjavu koja se dogodila u šumi na Makovoj sedmici između dve grupe migranata, pa sve do poslednjeg sukoba dve grupe migranata koji se dogodio u šumskom pojasu na Tresetištu.

“Meštani Makove sedmice, meštani Treseta, Palića, Horgoša, Bačkih Vinograda i drugih pograničnih mesta, za razliku od ljudi u centru grada, oni su manje-više svaki drugi, treći dan izloženi pucnjavi, da ne kažem da su oguglali i to je vrlo opasno stanje svesti. S druge strane, migranti prolaze i nalaze se u noćnim satima u pograničnom području i direktno imamo pokazatelj da je neko to dozvolio, da je neko napravio neke dogovore da to može da se dešava”, kazao je Gvozdenović.

Održan prvi protest “Subotica protiv nasilja”: Subotičani imali i lokalne zahteve 4
Foto: J. Patarčić/Danas

On se osvrnuo i na ekološke probleme, objašnjavajući da je Subotica grad na pesku i da je jedan od velikih istorijskih poduhvata bila sadnja šume na tom pesku, a da je sada ta šuma u velikoj meri devastirana.

“Prisustvo migranata donelo nam je prošle godine nekoliko velikih požara. Jedan požar je zahvatio 10 hektara, a drugi je zahvatio tri hektara. Kod Kelebije je bio jedan i po hektar, to nije sve izgorelo, ali je u velikoj meri oštećeno”, naveo je Gvozdenović, dodajući da je u Srbiji za vreme ove vlasti isečeno, kako je rekao, 40 miliona stabala, što znači da je na svakog čoveka posečeno pet do šet velikih drveća.

“Smatram da je to isto jedna vrsta konstantnog nasilja protiv životne sredine, koja se večito nameće kao faktičko stanje, da neko radi ono što hoće i da niko njemu ništa ne može”, istakao je Gvozdenović.

“Kako će sve ovo da se završi ako ne bude kardinalnih promena, a ja bih čak rekao i osnovno, kadrovskih promena. Određeni ljudi iscrpeli su svoj politički kapacitet za bilo kakvo dalje očekivanje naroda da oni nešto učine i smatram da je u tome jedno jedino rešenje novi mladi ljudi. Novi studenti, ljudi koje školujemo, njima treba dati veliko poverenje, ukazati im i jednostavno prepustiti”, poručio je Darko Gvozdenović.

Nakon obraćanja govornika, okupljeni građani su krenuli u šetnju niz ulicu Đure Đakovića, odakle su skrenuli u Zmaj Jovinu ulicu, gde su se na kratko zaustavili ispred zgrade TV Subotice i ostavili transparente.

Šetnja je potom nastavljena kroz ulicu Dimitrija Tucovića, da bi se završila u centru grada ispred Gradske kuće.

Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari