„Ofanziva“ SAD bi ubrzala pregovore

To kažu za Danas nezvanično predstavnici diplomatskih krugova, upitani šta očekuju da se dogodi u periodu između samita o Zapadnom Balkanu, održanom u Berlinu 29. aprila, i narednog sastanka istog formata, najavljenom za početak jula u Parizu.

Naši sagovornici tvrde da će Priština „gotovo sigurno“ tražiti uključivanje Sjedinjenih Američkih Država u nastavak pregovora o rešavanju kosovskog pitanja, na šta će Srbija odgovoriti zahtevom da se u taj proces uključe i Rusija i Kina.

„Kao što je obelodanjeno, novi sastanak, u organizaciji nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, biće održan u Parizu za dva meseca, ali ni tada se neće desiti ništa značajno i veliko, uz postojeći pristup i format. Pregovori o konačnom statusu Kosova mogu da budu ubrzani samo u slučaju ofanzivnijeg angažovanja Sjedinjenih Država, ali se stiče utisak da Vašingtonu sređivanje odnosa Beograda i Prištine u ovom trenutku nije u vrhu prioriteta. Berlin i Pariz bi mogli da privole Beograd i Prištinu da postignu sporazum jedino ako se Srbiji čvrsto obeća godina prijema u Uniju, a Kosovu vizna liberalizacija u što kraćem roku“, ističu diplomate.

Pojedini izvori iz Brisela tvrde i da iako Nemačka želi da se uspešno reši višedecenijski problem Kosova, svojim tvrdokornim stavom da „nema promene granica“, koči normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. U tom kontekstu, ne isključuju mogućnost ni da se „kosovski čvor“ na kraju „rasplete“ nasilnim putem ili da konflikt ostane „zamrznut“. U diplomatskim krugovima spekuliše se da će, kako stvari trenutno stoje, biti „probijen“ i novi nezvanični rok za postizanje sporazuma, odnosno da su „male šanse“ da Beograd i Priština postignu dogovor do kraja 2019. godine.

Rama demantovao Haradinaja

Albanski premijer Edi Rama rekao je da niko na samitu u Berlinu nije tražio od kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da suspenduje takse na robu iz Srbije i BiH, preneo je juče RTS tvrdnje prištinskog lista Koha ditore. Rama je, takođe, optužio Haradinaja da „još nije shvatio osnovna pravila ljudske komunikacije… ta pravila važe i za lidere – da kada nešto razgovaraju između sebe, to ne iznose u javnost“.