Ognjen Gogić: Na Kosovu bi se mogao testirati neki recept za Palestinu i Ukrajinu

On je u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici, predočio da prva imenovanja u novoj američkoj administraciji ukazuju da se radi o „jastrebovima“ koji će se baviti Kinom, Bliskim istokom i podrškom Izraelu.

Tu je i Ukrajina, naravno, a Tramp slovi za nekoga ko je lično naklonjen Vladimiru Putinu, ima pragmatičan odnos prema tom sukobu i smatra da bi trebalo što pre da se završi uz ustupke Kijeva, ocenio je Gogić.

Prema negovom viđenju, ne treba očekivati da će za to imati podršku republikaca, jer kadrovi koje je predložio slove za one koji su oštriji prema Rusiji.

Gogić podseća da Balkan nije dobio nikakvu pažnju tokom kampanje i konstatuje da nema naznaka da bi se i sada našao visoko na agendi, jer za Ameriku postoje važnija globalna pitanja.

Kako je primetio, ni aktuelna administracija Džozefa Bajdena nije mnogo učinila, niti se bavila regionom Zapadnog Balkana, jer su počeli ratovi u Ukrajini i Gazi.

Kao što se Srbija i Republika Srpska sada raduju dolasku Trampa i smatraju da je to za njih povoljno, tako su Sarajevo i Priština očekivali više od Bajdena, „da se obračuna sa Aleksandrom Vučićem i Miloradom Dodikom“, ali se to nije dogodilo, ilustrovao je Gogić.

On pretpostavlja da ni Tramp neće imati neko naročito interesovanje da se bavi Balkanom, izuzev u slučaju kada bi naš region bio povezan sa nekim drugim pitanjem.

Već sada se sugeriše da je jedan od izlaza za rat u Ukrajini ustupanje teritorija Rusiji, ukazao je on i podsetio da je Tramp svojevremeno imao mirovni plan za Izrael i Palestinu, koji je takođe podrazumevao određene teritorijalne ustupke.

Ukoliko bi se išlo ka toj teritorijalizaciji ovih sukoba, onda se Kosovo može pojaviti kao presedan na kojem bi se testirao neki mirovni recept kasnije za Palestinu i Ukrajinu, procenio je Gogić.

On, pri tome, podseća da se tokom prvog Trampovog mandata ovde govorilo o mogućnosti razmene teritorija Srbije i Kosova.

Upitan o nekadašnjem specijalnom američkom izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine Ričardu Grenelu, Gogić je odgovorio da on verovatno neće imati visoku poziciju kako se spekulisalo.

Kako je rekao, pominjala se pozicija državnog sekretara, potom sekretara za odbranu ili savetnika za nacionalnu bezbednost, ali su sva tri mesta već popunjena.

U teoriji, moguća je situacija da on bude ponovo imenovan za izaslanika za dijalog Beograda i Prištine i Zapadni Balkan, ali Stejt department već ima svog čoveka, Aleksandra Kasanofa, izjavio je Gogić.

Prema njegovom tumačenju, imenovanje Grenela bi značilo da Tramp priznaje da taj proces nije završen, što se ne može dogoditi, jer smatra da je sve okončano potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.

U tom mislu, nema potrebe za novim pregovorima i za novim izaslanikom, ocenio je Gogić.

On ističe da je Srbija ovog puta odigrala pametnije, jer u kampanji nije otvoreno podržala Trampa, ali jeste insinuirala kojoj strani je naklonjenija.

Postoje i te lične veze sa Grenelom, Džaredom Kušnerom, Donaldom Trampom Mlađim, rekao je Gogić, ali je napomenuo da Tramp nije osoba koja će reći: „Šta mogu da učinim za vas, nego šta vi možete da učinite za mene“.

On misli da to prijateljstvo nije nužno pozitivno i ne garantuje da će Srbija imati neke koristi, iako je dobro da postoji direktna veza Beograda i Bele kuće zbog lobiranja u slučaju kriza ili nekih situacija vezanih za Kosovo.

Priština će zbog odnosa Grenela prema Aljbinu Kurtiju očekivati neku vrstu negativnog odnosa Vašingtona, pa će možda biti malo uzdržanija, predviđa Gogić.

On, međutim, navodi i da nema nikakvog osnova da će Tramp biti naklonjen pozicijama Srbije vezano za Kosovo.

Od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, nijedan američki predsednik do Trampa nije otvoreno tražio od Srbije da prizna Kosovo, koji je 2018. godine uputio pisma Vučiću i tadašnjem kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, pozivajući ih da potpišu sporazum o međusobnom priznanju, podsetio je Gogić.

Prema njegovom objašnenju, i Trampova diplomatija, koju je vodio Grenel, imala je taj cilj, da dovede Srbiju i Kosovo do međusobnog priznanja, ali je to promenjeno zbog protivljenja Beograda, pa je sporazum iz Vašingtona postao sporazum o ekonomskoj normalizaciji.

To očekivanje da bi sad Tramp ponovno otvorio dijalog, da bi ga vratio u Ujedinjene nacije i bio naklonjeniji Srbiji, to u politici koju je do sada vodio nema nikakvog osnova, zaključio je Gogić.