INTERVJU Ognjen Radonjić: Izbori su gotovi, ukoliko Zapad ne odluči drugačije

Nije ovo neka novost, dodaje.

Više ili manje, sva ova nepočinstva, počevši od sipanja novca iz helikoptera, neažuriranih i u velikom delu fiktivnih biračkih spiskova, falsifikovanih potpisa kod notara, duplih biračkih spiskova i glasačkih listića, kupovine glasova, bugarskih vozova, unutrašnjih i spoljnih migracija radi glasanja postojala su i pre. To vam je kao kada magacioner prebacuje robu iz jednog u drugi magacin da fiktivno održi regularno stanje zaliha. Bezoblična masa ljudi koja prodaje svoje glasove – to nije strah i ucena, već glupost, primitivizam i pokvarenluk. Naprednjaci su još u septembru počeli da pune Beograd. Na primer, sada se čudimo kako su to Vojvođanski Mađari dobili toliki broj glasova u južnoj Srbiji. Verovatno je to zbog toga što brzo zaboravljamo – na izborima 2020. su Vojvođanski Mađari u Vranju ostvarili istorijski uspeh.

*Nekoliko opozicionih poslanica je stupilo u štrajk glađu zbog krađe izbora. Šta mislite o takvom potezu?

– Prvo da kažem da mi je žao što poslanice ugrožavaju svoje zdravlje. Sasvim suprotno, smatram da im je sada potrebna snaga za racionalno delovanje. Da nastavim, mislim da je ovaj potez iznuđen i posledica propusta prozapadne opozicije u prethodnom periodu. Na protestima nakon majskih svirepih masovnih ubistava je bilo desetine hiljada građana. Zbog neadekvatne političke artikulacije i često kontradiktornih poruka lidera prozapadne opozicije protesti su izdušili. Govorili su da nema izbora dok se ne ispune zahtevi. Važan zahtev je bio nezavisnost REM-a. Međutim, kako su protesti usahnuli iz nema izbora dok se ne ispune zahtevi, prešlo se na to da traže parlamentarne i beogradske izbore u postojećim izbornim uslovima. Osim izostanka rada na terenu, izostala je i politička kampanja. Došli smo u apsurdnu situaciju da je proglas bio vidljiviji od svih, ne samo prozapadnih opozicionih političkih stranaka. Opet, i da je bilo drugačije, izborni rezultat bi bio isti, ali se mogla postići politička mobilizacija građana.

Naprednjaci su znali da će se ljudi nakon protesta protiv nasilja umoriti i izabrali su savršen tajming za izbore, smatra Ognjen Radonjić

*Broj onih koji se okupljaju na protestima ispred RIK je sve manji. Šta je uzrok tome?

– Nije se postigla mobilizacija građana. Mora se žestoko raditi na terenu, na lokalu je nužno uspostaviti lokalnu infrastrukturu i direktan odnos sa građanima. Tako je radila opozicija devedesetih. Između ostalog, ključna stavka navodnog uspeha naprednjaka je taj što oni u glavu poznaju svoje birače i stalno su u direktnom kontaktu sa njima. Prozapadna opozicija ne poznaje svoje birače. Kada se desi neki problem na lokalu, ključno je da na lokalu postoji snažna organizacija koja će vas, u saradnji sa centralom, zaštititi, a ne da se sve svodi na centralu zbog čega su ljudi često prepušteni sebi samima. Između ostalog, to je jedan od razloga zašto nema ni poverenja, ni solidarnosti. Ako ste opozicija, opozicija ste na nivou cele Srbije, a ne samo Beograda. Sa druge strane, naprednjaci su znali da će se ljudi nakon protesta protiv nasilja umoriti i izabrali su savršen tajming za izbore.

*Kako ste razumeli bunt studenata ispred RIK? Bio je usmeren i na opoziciju, ne samo na vlast…

– Opoziciji su postavljali adekvatna pitanja, koja su delom sadržana u mojim prethodnim odgovorima. Ne možete biti iznenađeni krađom uljuljkani u nadi da će na izbore izaći dovoljan broj građana kojima će se anulirati izborna otimačina. S obzirom da ogroman broj ljudi ima u Srbiji prebivalište, a rade u inostranstvu izlaznost je visoka – prema nekim procenama oko 70 odsto. Mora postojati plan delovanja koji je, nažalost, izostao. Na primer, izostala je reakcija opozicije na očigledno fiktivne potpise političkim strankama ili izostalo je da se svi oni sjate u Arenu na izborni dan, prate šta se tamo dešava, pozovu medije i već tada najave da je moguće da neće priznati izbore. Da se oni ne obrate tri sata nakon zatvaranja birališta i da opet nemaju svoje rezultate, teško je razumljivo.

*Kako komentarišete ocene evropskih predstavnika izbornog procesa u Srbiji i poziva koalicije Srbija protiv nasilja da EU ne prizna rezultate i da sprovede međunarodnu istragu?

– Da smo kolonija i da jedino Zapad ima uticaja na kolonijalnog upravnika koji je tu da rešava mikro geostrateška pitanja, pranje novca, degradaciju životne sredine, izvor jeftine radne snage i obrazovane emigracije.

*Šta mislite o fenomenu Nestorović nakon izbora?

– Ništa posebno. Deo izbornog inženjeringa. Kao što su njihovi glasači dobili komandu da glasaju za Vojvođanske Mađare na jugu Srbije, tako su dobili komandu da delom glasaju za Nestorovića čija je uloga da se još ne izjašnjava o Beogradu kako bi, u zavisnosti od procene naprednjaka, ostavio elegantan izlaz da se eventulno ponove beogradski izbori. Ali, čak i da se to desi, u ovim izbornim uslovima teško da je moguće očekivati dobar rezultat.

I pored flagrantne otimačine Dveri i Zavetnici ostali relativno tihi, iako su na ivici cenzusa u Republici

*Desna opozicija, izuzev koalicije Nada očišćena je sa političke scene. Šta mislite o tome, kako je do toga došlo?

– Slično prethodnom, deo inženjeringa. Pošto sledi finalizacija problema Kosova, nisu im potrebni Dveri i Zavetnici u skupštini. U prilog ovoj tezi govori činjenica da su i pored flagrantne otmačine oni ostali relativno tihi iako su na ivici cenzusa u Republici. Setite se samo kako se Boško Obradović žestoko borio za svoje glasove u RIK-u kada je bio na ivici cenzusa na izborima 2016.

*Kako komentarišete ponašanje predstavnika režima nakon izbora i njihovog odgovora na optužbe o izbornoj krađi? Deluju li kao da su u defanzivi ili da smatraju da nemaju zbog čega da strepe?

– Mislim da ne strepe. Za svaku varijantu imaju scenario. Još vagaju. Imam utisak da i dalje osluškuju reakcije Zapada jer je, nažalost, ta instanca jedino relevantna. Pošto je Zapad naklonjen ovim vlastima, nisam optimista. Na primer, Kristofer Hil se raduje nastavku saradnje sa Vladom i urgira da se reše manjkavosti koje su uočili posmatrači. Podsećam da je nedavno izjavio da ako nismo zadovoljni demokratijom u Srbiji da pogledamo kako je u severnoj Koreji.

*Kako vidite izlaz iz ove društvene krize?

– Dubinska kriza traje već četrdeset godina. Da i sutra krenemo u korenite reforme trebaće nam dekade da se izvučemo. U konkretnom slučaju, smatram da poslanice treba da prekinu štrajk glađu, pre svega zbog sebe, a onda i zbog svojih birača i stranačkih kolega. Ne mislim da protesti i najavljene blokade mogu da proizvedu rezultate jer je izostala politička mobilzacija građana, pa samim tim i kritična masa. Ono što oni zasigurno mogu je da kažu da će, ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, odbiti da verifikuju svoje mandate na lokalu i u parlamentu. Možda bi takav potez mogao da utiče na Zapad. Opet, čak i da Zapad ne reaguje, čekaju nas redovni opštinski i lokalni izbori sledeće godine. Potrebno je da uklone sve manjkavosti u dosadašnjem radu, da se dobro organizuju, rad na terenu, da naprave i ojačaju lokalnu infrastrukturu, upoznaju svoje birače, prave planove za konkretnu političku kampanju u kojoj će se izmestiti iz valjanja u naprednjačkom blatu, na polje konkretnih političkih ideja, programa i rešenja. Naravno, izbori će i dalje biti potpuno neregularni, ali uspešna politička mobilizacija građana može izvesti kritičnu masu i snažan pritisak sa ulice. Taj scenario Zapad teško može da ignoriše.

Ognjen Radonjić – Vitez poziva: Kolaps obrazovanja je kolaps nacije

Profesoru Ognjenu Radonjiću uručeno je pre dva dana priznanje „Vitez poziva“. Tom prilikom on je rekao da je “efikasno sredstvo u borbi protiv tiranije dobro obrazovanje.”

– Natpis na ulazu Univerziteta Južna Afrika glasi: Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa. Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima. Kolaps obrazovanja je kolaps nacije. No, dobro obrazovanje nije dovoljan uslov – naglasio je profesor Filozofskog fakulteta, dodajući da su za to potrebni i duhovna i kulturna transformacija.