Nažalost, blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu samo je još jedan u nizu događaja kojim se demonstrira bliska veza partije i njenih falangi. Policije i tužilaštva nigde. I ne radi se ovde o autonomiji univerziteta da se odmah razumemo. Policija uz odobrenje dekana itekako ima pravo da uđe da vidi o čemu se radi. A falange kao falange, služe za uterivanje straha i da osiguraju da slučajno ne dođe do razbijanja straha kod sugrađana – kaže u razgovoru za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje o tome što na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu kampuju mladići sa majicama Milorada Ulemeka Legije, kokardama, zahtevajući da otkaz dobije profesor Dinko Gruhonjić, proglašavajući ga izdajnikom „srpstva“, Radonjić kaže da falange deluju na svim frontovima – mediji, lične pretnje i preteći grafiti na njegovoj zgradi i došli su na njegovo radno mesto.
– Dosta puta viđeno i ono što mene zabrinjava je da i dalje nismo našli način da se od toga odbranimo. Podsetiću vas na kraj 2021. kada su partijske falange išle iza bagera u Šapcu i lemale ljude, a policija se povukla. Nismo odmakli od toga. Imam utisak da kolegu Gruhonjića ne mogu da zaštite ni građani, ni novinari, ni fakultet već isključivo ambasade. Prozapadnu opoziciju nisam ni primetio. Ona je verovatno zauzeta sakupljanjem skupštinskog toalet papira.
*Jesmo li došli u novu fazu društvenih strepnji po bezbednost dirigovanih sa vrha vlasti i režima? Šta predviđate?
– Teško je proceniti. Pošto su na čelu države ljudi koji su blisko povezani ili sastavni deo organizovanog kriminala, jasno je da su oni spremni na sve da bi sačuvali pozicije koje im omogućavaju nemilosrdnu otimačinu javnih resursa. Dakle, ne radi se ovde o nekoj ideologiji jer ova vlast nema ideologiju. Odnosno ima je, a to je ostanak na vlasti bez obzira na sve. Zato su, po potrebi, desničari na braniku otadžbine, ekstremni desničari sa svojim falngama za nasilje i zastrašivanje, narodnjaci sa svojim estradnim vedetama, prostaci sa svojim skupštinskim kerberima, centraši sa svojom tehnokratijom i profesorima i levičari sa parizerom.
*Kako tumačite ponašanje Aleksandra Vučića? Pod pritiskom EU se odlučio na ponavljanje izbora, priznajući indirektno da ih je pokrao u decembru… Zašto je pristao? Da proba da se “iskupi”?
– Mislim da je on za ovu poziciju bio spreman od samog početka. Ostavio je mogućnost da budu uhvaćeni u masivnoj krađi. Tome je i služio Nestorović – kao izlazna strategija. I ne radi se o ponavljanju izbora već o novim izborima pošto nije formirana skupštinska većina. Sa druge strane, ukoliko imate ogromne neregularnosti i pred izbore, na samim izborima i nakon izbora u Beogradu, nemoguće je da su republički izbori regularni. I nisu, i toga je, sa kasnim paljenjem, postala svesna i prozapadna opozicija i tražila poništavanje izbora na svim nivoima da bi se sve završilo njihovim ulaskom u parlament čime je legitimizovana izborna krađa i njihovim, sasvim voljnim, orgijanjem u vatrometu prostakluka u kojem su, naravno, inferiorni u odnosu na jovanove, orliće, martinoviće, rističeviće, bakarece i atlagiće. Hoću da kazem, ako je prozapadnoj opoziciji cilj da se specijalizuje na ovom polju, za sada su dobri đaci, ali imaju još dosta da uče.
*Vučić najavljuje svetske katastrofe u maju mesecu. Vidite li realnost u njegovim rečima, nezavisno od podrazumevajuće manipulacije javnim mnjenjem?
– Pa šta je on? Baba Vanga pa zna šta će se desiti u budućnosti? Samo da podsetim, nama su se prošlog maja u dva dana desile dve velike katastrofe – svirepa masovna ubistva u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. I ne sećam se da je bio toliko zabrinut. Štaviše, sećam se njegove troglave fotografije sa premijerkom i ministrom finansija kada su se, dovodeći upitanje broj učesnika protesta, cerekali. Dakle, ne, ne vidim realnost u njegovim rečima već se prosto radi o tome da se u krizama tiranima manevarski prostor znatno širi. Zato ili sami proizvode krize, ili, kada se dese van njihove kontrole, uspešno jašu na njima. Kod nas se kaže u strahu su velike oči, odnosno kada su ljudi uplašeni, vode se bazičnim instiktima što otvara prostor za mesiju koji nas štiti od zlokobnih oluja i vodi pravo u zlatno doba.
*Kako biste ocenili ponašanje opozicije nakon izbora? Mnogi tvrde da je opozicija pobedila činjenicom da je “naterala” Vučića, preko EU, da ponovi izbore.
– Ne radi se o ponavljanju već novim izborima u Beogradu jer nije formirana skupštinska većina. Dakle, vlast je dobila ono što je i htela – izborne krađe su gurnute pod tepih. Ne vidim nikakvu pobedu prozapadne opozicije, već samo njihovo legitimisanje izborne krađe ulaskom u parlament. Niti su se izborni uslovi promenili, niti mislim da će biti promenjeni do novih izbora. Puna su im bila usta međunarodne istrage. Sada je niko više i ne pominje.
*Šta biste joj preporučili da u narednom periodu radi? Imamo trenutno pojačano, iako permanentno prisutno sve vreme, ali sada još jače – deljenje, podeljenost u društvu?
– Ne znam šta da preporučim ljudima koji evo već više od deset godina i dalje nisu našli način, ne da sruše režim, već da mu zadaju iole značajniji udarac. Toliko protesta i prolivene energije bez ijednog ispunjenog zahteva, nesposobnost kontrole izbora i artikulisanja zajedničkog delovanja mi govori da nam je potrebna nova politička snaga koja će, pre svega. biti sposobna da komunicira sa mladima. Bez mladih i artikulisanog otpora na ulicama, ovde ne može biti promena.
*Kako biste ocenili ponašanje ruskog režima u odnosu na Srbiju. Postoje mnoga tumačenja da će Vučić konačno napraviti savez sa Putinom, jer na Zapadu više ne dobija podršku.
– Ne. Mislim da to nije moguće. Odnosi Zapada i Srbije imaju uspone i padove, ali mi smo geografski okruženi zemljama NATO i nemamo gde. Ekonomska saradnja, finansijska pomoć, strane direktne investicije i transferi velikom većinom dolaze sa Zapada. Oni ne samo da su izvor značajnih finansija za Srbiju već su i dominantan ventil za popuštanje unutrašnjeg političkog pritiska – nezadovoljna emigracija masovno napušta Srbiju već godinama i taj trend se i dalje nije preokrenuo. I ne samo da ovdašnja diktatura ima političke koristi od građana koji glasaju nogama već povratno, naša emigracija sa nekoliko milijardi evra godišnje finansira svoje porodice u Srbiji.
*Šta predviđate da će Vučić učiniti u narednim mesecima, uoči izbora. Opet će ih pokrasti, izazvati neku katastrastrofu uoči održavanja, kako mnogi strepe…?
– Mislim da pre svega treba da se bavimo sobom. Niko ne može da zna šta će uraditi i ne mislim da time treba da se opterećujemo. Štaviše, to bi trebalo izbegavati jer smo onda uvek korak iza, u defanzivi i gubimo dragoceno vreme koje bi trebalo da uložimo u bavljenje sobom. Dakle, za mene je pitanje šta ćemo mi da radimo. Bez mukotrpnog rada na terenu, snažnih lokalnih političkih odbora, otvorene, koordinisane i intenzivne komunikacije ne može biti artikulisane političke organizacije, pa samim tim i artikulisanog političkog otpora. Ove lekcije smo naučili od srpske opozicije još devedesetih, ali smo ih izgleda zaboravili, dok tadašnja vlast, vlada i danas. Za mobilizaciju građana, nije dovoljno njihovo nezadovoljstvo već je nužno steći njihovo poverenje. Svakako, poverenje se ne može steći kroz neusaglašeno delovanje i svođenje politike na performans. Mislim da je pogrešno što učestvujemo u referendumskom pitanju da li smo za ili protiv ove vlasti. Mislim da je daleko konstruktivnije, i, u krajnjoj instanci, efikasnije prebaciti težište na političke ideje i programe. Dakle, znamo protiv čega smo, ali moramo i jasno da definišemo za šta smo i da identifikujemo načine kako da zadate ciljeve postignemo.
Sankcije ne da nisu dodirnule Rusiju, nego je Rusija ušla u 10 zemalja sa najvećom svetskom proizvodnjom
*Kako vidite ponašanje EU u odnosu na sve navedene opasnosti?
– Ovo pitanje jeste zabrinjavajuće. Mislim da je Evropska unija prilično dezorijentisana u ovom vihoru geostrateških pomeranja. Zapadne sankcije ne da nisu dodirnule Rusiju, nego je Rusija ušla u deset zemalja sa najvećom svetskom proizvodnjom, budžetski prihodi su stabilni i za ovu godinu su planirana rekordna vojna izdvajanja od šest odsto BDP-a. Sa druge strane, privreda Evropske unije je primorana da kupuje skuplje energente od alternativnih dobavljača i na ivici je recesije. Nema jedinstvenu spoljnu politiku i Amerika vodi glavnu reč, a kao što znamo, sa promenom vlasti u Americi mogući su i nagli zaokreti u spoljnoj politici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.