foto FoNet/Aleksandar BardaTakva vrsta pritisaka represivnog aparata i razbijanje protesta na fragmentisane, slabo organizovane pokrete je očekivana u sistemu u kojem je vlast koncentrisana u rukama predsednika iza kojeg stoji finansijski kapital i kapital organizovanog kapitala – komentariše za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, intervenciju BIA prema prosvetnim radnicima i poljoprivrednicima koji protestuju ili su to, pre zastrašivanja i pritiska režima Aleksandra Vučića, nameravali.
Naznačimo, uoči najnovijeg štrajka prosvetara u Beogradu, u petak, 1. novembra, prema svedočenju sindikata prosvetnih radnika i prevoznika, pripadnici BIA pretili su im da nikako ne dolaze u Beograd. Od vrata do vrata.
Kada je reč o poljoprivrednicima koji nisu potpali i hrabro se drže naspram ucena režima, doživeli su isti tretman, sada već mesecima unazad, kada god se „osile“ da kažu „ne“ izneveravanju obećanja vlasti.
O ekološkim aktivistima i njihovom maltretiranjima u BIA javnost je, takođe, naveliko upoznata, jer se to dešava uoči gotovo svakog protesta.
Privođenje organizatora postalo je normalna procedura.
– Svaka vrsta kontrole izvršne vlasti od strane zakonodavne i sudske je praktično ugušena, dok je civilno društvo demontirano medijski i finansijski. Opozicija je neartikulisana, opterećena infantilnim i nedoraslim liderima, bez jasne vizije u kom pravcu bi trebalo da se ide. To su sistemi u kojima se država posmatra kao plen, koja je, stoga, vremenom izgradila moćne mehanizme redistribucije društvenih resursa u privatne džepove – napominje Ognjen Radonjić.
U toj situaciji je očekivano da imate širok front društvenih grupacija koje su gubitnici u korist političkog, finansijskog i kriminalnog vrha koji je pod kontrolu stavio sve ključne društvene resurse, dodaje.
– Kada se tome doda da ova vlast uživa podršku Zapada kojeg baš i ne interesuju ljudske slobode u našem društvu već u najvećoj meri otklon od Rusije i Kine, vojnosigurnosna bezbednost i prepuštanje Kosova bez obzira na sudbinu tamošnje srpske manjine, emigraciju radne snage, jeftinu domaću radnu snagu, ekološku deponiju i sirovinsku bazu, onda se može naslutiti, da je manevarski prostor kolonijalnog upravnika ogroman i da su fragmentisani, neartikulisani protesti osuđeni na neuspeh ili se mogu privremeno gasiti uz davanje nekih ustupaka kojima se svakako ne rešavaju ključni problemi – kaže sagovornik Danasa.
Poenta je, ističe dalje, da kada sa jedne strane imate mafijaško-partijsku strogo hijerarhijski uređenu organizaciju, onda nemate drugog izbora sem da se borite kroz masovno ukrupnjavanje.
– Samo kroz proces unutrašnje sinergije moguće je računati na širu političku mobilizaciju građana koji većinom politiku percipiraju kao ogavnu delatnost. Opet, ne možete se ukrupniti bez političke artikulacije pod vođstvom opozicije. Problem je međutim u tome, što građani nemaju poverenja u opoziciju koja ni sama ne zna šta će sa sobom – naznačava Radonjić.
Prema njegovim rečima, srpsko društvo je već predugo u začaranom krugu.
– I to što smo u našem društvu posejali to sada i žanjemo. Naravno, pitanje je koliko sve ovo može da traje i koliko smo do sada videli može dugo. Mi se ne zalažemo za promenu sistema već se pojedine društvene grupacije zalažu za ispunjenje svojih interesa. Kada i ukoliko im vlast izađe u susret ili ih uruši iznutra, protest se gasi i nastavljamo po starom. Ostajemo u pogrešnom vozu i po definiciji u pogrešnom vozu su sve stanice pogrešne. Poput ove u Novom Sadu, koja je nažalost dovela do nove ljudske tragedije – zaključuje Ognjen Radonjić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
