Mijačić: Godina posle Ohridskog sporazuma bila veoma turbulentna

Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 danas je u Medija centru predstavila svoje analitičke radove o odnosima Beogarda i Prištine tokom 2023. godine. Proteklu godinu u ovom kontekstu ocenili u kao izuzetno turbulentnu.

Predstavljena je tri analitička rada na kojim je radilio šest organizacija civilnog društva koje su radile na ovom projektu u partnerstvu sa projektom Civilnog društva za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji- Europe ASAP i Beogradskom otvorenom školom.

Predstavljen je rad Aleksandra Šljuke, člana NVO Nova društvena inicijativa, i Marka Milosavljevića, člana Inicijative mladih za ljudska prava, koji se bavi analizom procesuiranja napada na pripadnike nacionalnih manjinskih zajednica kako u Srbiji tako i na Kosovu tokom 2023. godine u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine.

Ovaj rad bavi se nasiljem na tri nivoa, koji podrazumevaju direktne oblike nasilja, strukturalno i kulturno nasilje.

Milosavljević je rekao da su sva tri oblika nasilja prisutna sa obe strane, a da najveću odgovornost snose institucije koje na nasilje ne reaguju uvek adekvatno i u određenim instancama neposredno u tom nasilju i učestvuju.

Preporuke iznešene u ovom radu podrazumevaju prekid prakse eksproprijacije zemljišta i zahtev za transparentnošću institucija o napadima na pripadnike kako srpske tako i albanske manjine, kao i saradnju srpskih i kosovskih institucija povodom resavanja ovih pitanja. Apelovali su na sudove i tuzilastva da stave kao prioritet slučajeve koji uključuju manjine.

Rad Miloša Pavkovića iz Centra za evropske politike i Stefana Vladisavljevica clana Fondacije BFPE za odgovorno društvo analizira ključne izazove za Srbiju u implementaciji Sporazuma o normalizaciji.

Pavković je pod znak pitanja stavio želju Srbije za implementacijom ovog sporazuma u celosti budući da ga je Srbija samo usmeno prihvatila što se može izazvati sumnju da je u pitanju strategija da ovaj sporazum bude politički ne pravni.

Takođe je napomenuo da postoje tačke sporazuma koje nisu u potpunosti kompatibilne sa pravnim sistemom Srbije poput koncepta stalnih misija koji bi morao biti regulisan usvajanjem posebnih zakona.

Kao glavnu tačku sporenja izdvoji su Član 4 ovog sporazuma koji se tiče pristupanja Kosova međunarodnom organizacijama. Kako je Pavković u svom izlaganju naveo, u Sporazumu je jasno određeno da se Srbija neće protiviti pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama, ali da iz Beograda od strane srpskih zvaničnika dolazi drugačija poruka. Rekao jee da se na ovaj način povećava tenzija između Beograda i Prištine budući da je za Kosovo ovo najvažnija tačka.

Kao preporuke izneli su potrebu za implementacijom sporazuma, njegovim potpisivanjem i ratifikacijom koja bi rešila probleme po pravnoj osnovi. Dodali su da je urgentno definisati vremenski okvir za implementaciju, kao i da je neophodna kontinuirana podrška evropskih zvaničnika i institucija u ovom procesu.

Rad čiji su autori pravnik Dragutin Nenezić i  novinarka N1 Sonja Sovrlić bavi se analizom povećanja prisustva bezbednosnih struktura u srpskim opštinama na severu Kosova. Nenezić je naveo da se povećanje ovih bezbednosnih struktura povezuje sa barikadama i istupanjem Srba iz kosovskih institucija.

Nenezić je pojasnio da se ova analiza bavila informacijama koje su dostupne za javnost te da nisu imali direktu saradnju sa institucijama. Ono što je navo kao pitanje koje se nameće jeste demografska procena teritorije i etnički sastv institucija.