OK su Albanija i Srbija, ali Kosovo? 1Foto: Stanislav Miljoković

Čekajući da se popne na binu i započne debatu sa premijerom Albanije Edi Ramom, koji je vodio Miša Gleni, profesor na Kolumbija univerzitetu i autor više knjiga o Zapadnom Balkanu, premijer Srbije Aleksandar Vučić bio je jedini u publici i prvom redu, koji je naslonio laktove na kolena podupirući bradu.

 Sedeo je tako ćutke pored svog kolege iz Tirane, koji je listao papire u crvenoj fascikli, dok su sevali blicevi fotoaparata a kamere snimale ovaj gotovo spektakularan susret, s obzirom na dugu istoriju potpunog neprijateljstva dve države.

Nakon što je igrom slučaja, pre početka debate, ustao da se pozdravi sa novinarom televizije iz Tirane Top chanel, Idrom Seferijem, rekao je jednoj organizatorki beogradskog Bezbednosnog foruma da nije znao da su pozvani i novinari sa Kosova, odnosno Prištine, iako je Seferi novinar koji radi albanske medije. Organizatorka mu je, prema rečima Seferija novinarki Danasa, odgovorila da je dobro da što više novinara zabeleži ovakav događaj. Posle je iskoristio tu činjenicu prisustva novinara sa Kosova da prigovori Edi Rami što govori o dnevno političkim stvarima, odnosno Trepči i nezavisnosti Kosova.

Debata se, naime, već privela kraju, a upadljivost odsustva teme o vlasništvu nad Trepčom, koja je u žiži javnosti u poslednjih nekoliko dana, dobijala je na snazi. Tako su se nizale manje više načelne teme o opredeljenosti oba društva evropskim integracijama, Istoku i Zapadu, izbegličkoj krizi, mogućnosti silaska sa vlasti nemačke kancelarke Angele Merkel i posledicama takvog ishoda na zemlje Zapadnog Balkana, sve do samog kraja, kada je voditelj debate Miša Gleni dao priliku obojici sagovornika da razmene mišljenje o toj temi. Činilo se da je to bio cilj, koji je više odgovarao srpskom premijeru, da se ta vruća tema nekako pomeri sa glavnog fokusa debate. Podsetimo na prvu posetu albanskog premijera Srbiji, 2014. godine, kada mu je Vučić žestoko zamerio što je na pitanje novinara na zajedničkoj konferenciji rekao da je Kosovo nezavisna država. Da premijer Albanije u sred Beograda kaže da je Kosovo nezavisno država, teško je podneo srpski premijer, imajući u vidu koliko to teško podnosi srpsko javno mnjenje, odnosno biračko telo.

Tu je nastala i najdramatičnija tačka sporenja Vučića i Rame – za albanskog premijera situacija je tu jasna – Kosovo je nezavisna država, Trepča se nalazi na teritoriji Kosova, a rudnik se ne može fizički premestiti u Beograd. Osvrnuo se kritičkim tonom i na kosovske vlasti ukazujući da je to rudnik svih građana Kosova, dakle, i Srba koji tamo žive i da je neophodno uključiti ih u taj proces. Vučić je odgovorio da za Srbiju Kosovo nije nezavisna država, ukazujući da kosovske vlasti ne vode nikakav dijalog sa Srbima na Kosovu i da nema nijednog Srbija, kako je rekao, koji bi pristao na ono što prištinske vlasti namerile. „Nađite mi jednog Srbina koji će sa tim da se saglasi? Da li su pokušali da nađu jednog Srbina koji će se saglasiti? Ne, jer ne žele da razgovaraju sa Srbima koji žive na Kosovu i koji rade u Trepči“, rekao je Vučić.

U kontekstu hapšenja direktora kosovske policije, Rama je pitao Vučića šta to govori o ljudima kada, “onoga ko je deset puta prešao granicu, neko uhapsi 11 put”, na šta mu je premijer Srbije odgovorio da ne zna ništa o tom slučaju jer nije video dosije, ali je naglasio da Beograd nije iskoristio hapšenje i pritvaranje Olivera Ivanovića kao razlog za prekid dijaloga sa Prištinom.
Tačka dosta manjeg sporenja dva premijera nastala je i u vezi sa činjenicom o dve ljubavi Srbije – prema Rusiji i EU, za razliku od Albanije, koja prema albanskom premijeru, ima samo jednu, a to je ljubav prema Zapadu. „To se oseća u društvu, ima veze sa našom prošlošću, san Albanaca je da oduvek bio da budu deo Evrope“, rekao je Rama, i u kontekstu različitih dinamika napredovanja u evropskim integracijama dodao da je Albanija uspela da sprovede ključne reforme, jer su ljudi razumeli da je modernizacija države budućnost. „Evropske integracija nisu izbor između dve ljubavi – već izbor između budućnosti i prošlosti“, zaključio je on i napomenuo da postoji velika razlika u Srbiji i Albaniji – u Albaniji nema dileme šta je izbor, dok je u Srbiji, kako kaže, to drugačije. Izbor ponekad podrivaju te dve ljubavi – prema EU i Rusiji, zaključio je Rama.

„Zašto u Srbiji imate veću podršku osetnijem prisustvu Rusije? Zašto se to događa, pa analizirajte, rekao je Vučić u kontekstu posredne kritike EU i njenom odnosu prema Srbiji i kosovskoj krizi. „Ne tražim izgovore, ja sam direktno rekao narodu, da smo na putu evropskih integracija. Ako nećete da idete tim putem, izaberite nekog drugog“, istakao je on rekavši da će istovremeno raditi sve da sačuva dobre odnose sa Rusijom.

Apsolutno slaganje dvojice premijera uspostavilo se, rečnikom ljubavi, u odnosu na značaj i doprinos evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana koji daje nemačka kancelarka Angela Merkel, pa je u tom smislu izražena i zabrinutost njenim mogućim silaskom sa vlasti.

Za razliku od srpskog premijera, koji je tokom debate govorio sporije, zamišljenije i u nekoliko navrata zatvorenih očiju, albanski premijer je delovao dosta energičnije, kako u tonu tako i u gestikulaciji. Ostavio je pozitivan utisak na publiku, koja je komentarisala način na koji je u pojedinim delovima govorio ocenivši ga „šarmatnim“. Debata je završena šaljivom konstatacijom Miše Glenija da je mu je bilo zadovoljstvo da učestvuje u razgovoru sa „dva najviša premijera na svetu“, našavši se u tom trenutku ustajanja sa stolice između dva zaista visoka premijera.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari