Oko predsedničkog kandidata taktizira opozicija, ali i vlast

Da ovo nije pokazatelj krize, već taktike, i na jednoj i na drugoj strani, ukazuje nezvanično više izvora Danasa sa političke scene.

Među glavne razloge za „oduglovačenje“ sa predstavljanjem kandidata opozicije, navodi se to što se čeka dogovor većeg dela opozicije – i onih sa centra oko SSP, i onih iz „zelene“ kolone – za podršku jednom kandidatu, ali i to što se čeka povratna informacija od više kandidata sa koijma se razgovaralo, kao i mogućnost da se ime predsendičkog kandidata „krije“ od negativne kampanje, dok vlast ne potvrdi svog kandidata.

Centralni deo opozicije oko SSP, DS, NS i PSG još uvek nema svog kandidata i, dok se u medijima licitira imenima, oni ponovo pomeraju rok za objavljivanje imena svog kandidata. Kako je medijima rekla Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, udružena opozicija će izaći sa imenom predsendičkog kandidata sredinom februara, umesto tokom januara kako je ranije bilo najavljeno.

Svog predsedničkog kandidata nema ni „zeleno-levi“ blok, niti se o njihovom potencijalnom predstavniku u predsedničkoj trci govori, te bi se moglo pretpostaviti da je još uvek otvorena mogućnost da oni podrže kandidata koga predstavi opozicija oko Đilasa, kako su i ranije govorili.

Upravo se taj dogovor oko šire podrške jednom kandidatu navodi kao jedan mogući razlog zašto pojedine ličnosti, čija su se imena pojavljivala u javnosti u kontekstu mogućih kandidata, nisu još uvek prihvatile tu ulogu, kako navode izvori Danasa.

– Izvesno je samo da je opozicija u potrazi za nestranačkom ličnošću koja bi nosila kampanju za predsedničke izbore. Da li će se takva ličnost i „prihvatiti posla“, zavisiće najverovatnije od toga da li će uspeti da se dogovori cela opozicija oko jednog imena. To je bio uslov većine onih sa kojima se razgovaralo u kontekstu kandidature – naveo je izvor Danasa blizak opoziciji.

Drugi mogući razlog za „odugovlačenje“ sa objavljivanjem imena kandidata jeste i što se pregovara sa više osoba i čeka njihova povratna informacija. Poslednji koji se u medijima pojavio kao mogući kandidat jeste Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije, ali osim njega govorilo se i o kandidaturi generala Zdravka Ponoša, profesora Vladete Jankovića, pa i producenta i glumca Dragana Bjelogrlića.

Sa druge strane, onaj deo opozicije koji jeste ponudio svoja imena za predsednički izborni listić – nije se naročito proslavio. Među ličnostima koje su za sada najavile kandidaturu su Miloš Jovanović ispred koalicije NADA, Boško Obradović ispred Patriotskog bloka, i Srđan Škoro koji je sam najavio svoju kandidaturu, bez isticanja jasne podrške iza njega.

Prva je sa predsedničkim kandidatom istupila u javnost koalicija NADA oko DSS i POKS, ali unutrašnji sukobi oko prevlasti u POKS-u, znajačno su skrenuli pažnju sa njihove predizborne kampanje i verovatno umanjili procenat glasova koji može da osvoji Miloš Jovanović.

I kandidatura Boška Obradovića ima domet ograničen na glasače desnog političkog spektra, koje će Patriotski blok morati da deli, kako sa koalicijom NADA, tako i sa radikalima, pa i vladajućom strankom.  Za kandidaturu Srđana Škora gotovo i da nema interesovanja u javnosti.

Ali ni vlast još uvek ne otkriva svog kandidata. Iako se pretpostavlja da će to biti vođa naprednjaka Aleksandar Vučić, a i njegov koalicioni partner i šef socijalista Ivica Dačić ga je u javnosti „kandidovao“, ističući da će SPS podržati njegov nastup, o tome nema zvanične potvrde.

Konačno, jedno od tumačenja na političkoj sceni jeste da je to zato što se čeka i zvanično raspisivanje predsedničkih izbora, što bi trebalo da se desi do sredine februara, te da je zato i centralni deo opozicije pomerio predstavljanje svog kandidata upravo za ovaj period.

– Tačno je da opozicija nema svog kandidata, ali nema ga ni vlast, a to se zaboravlja. Vučić se još uvek nije kandidovao, a Dačić bi to možda i hteo ali ne sme, i zato je sad u pregovorima oko načina izlaska. Do tada, i opozicija je primorana da čuva svog kandidata od tabloida, medijskog blaćenja i te prljave kampanje – navode naši izvori.

Predsednik SANU – potencijalni kandidat?

Osim Dejana Šoškića kao potencijalnog kandidata za predsednika ispred većeg dela opozicije, izvori Danasa navode nezvanično da je opozicija pregovarala sa još jednom uticajnom ličnošću – Vladimirom Kostićem, predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti.

– Može se reći i da je Vladimir Kostić, predsednik SANU „u igri“. Istraživanja i za njega kažu da bi bio dobar kandidat, mada može da mu se zameri stav o Kosovu. On je dobio ponudu i rok da se izjasni – navode naši izvori i dodaju da bi to mogao biti jedan od razloga odlaganja objavljivanja imena kandidata.