– Srbija je od prijema u Savet Evrope (SE) ostvarila značajan napredak, ali bi trebalo da preduzme još niz konkretnih reformskih koraka na planu razvoja demokratskih institucija, poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona, kao i da okonča saradnju s Haškim sudom. To se ocenjuje u novom izveštaju koji će, uz predlog rezolucije i preporuka, biti razmatran na jesenjem zasedanju Parlamentarne skupštine SE, početkom oktobra u Strazburu.
U izveštaju koji je sačinio Komitet za monitoring izražava se puna podrška nastavku evropske integracije Srbije, a srpske vlasti se pozivaju da odmah preduzmu niz konkretnih reformskih mera kako bi koristi evropske integracije, za koju su se građani Srbije izjasnili na majskim izborima, bile dostupne svima. U Nacrtu rezolucije koji je objavljen na internet stranici SE, navodi se i da Parlamentarna skupština SE pažljivo prati razvoj situacije u vezi sa statusom Kosova imajući u vidu jednostrano proglašenu nezavisnost i činjenicu da su neke zemlje, uključujući članice SE, tu nezavisnost priznale, a da se Srbija i neke zemlje, takođe članice SE, tome protive.
Od Beograda se očekuje da nastavi saradnju sa međunarodnim civilnim prisustvom UN na Kosovu u cilju očuvanja i unapređenja kulturnih, jezičkih i verskih prava svih zajednica na Kosovu. U rezoluciji se ocenjuje da postignuta politička stabilnost stvara povoljno okruženje za napredak društva i primenu neophodnih reformi na planu demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona. S tim u vezi, dodaje se, od opozicionih stranaka se traži da prekinu opstrukciju i zauzmu konstruktivan stav u parlamentu, a od vladajuće većine da obezbedi uslove za sadržajan dijalog sa opozicijom. Evropska integracija, saradnja sa Haškim tribunalom, jačanje demokratskih institucija i ljudskih prava, reforma pravosuđa i tužilaštva, borba protiv kriminala i korupcije i poboljšanje standarda, trebalo bi da budu ključni prioriteti, navodi se. Uz ocenu da Srbija ostvaruje jasan napredak u saradnji sa Haškim sudom i čestitke vlastima na hapšenju Radovana Karadžića, Stojana Župljanina, Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića, u predloženoj rezoluciji se ističe uverenje da je nova Vlada Srbije čvrsto rešena da okonča saradnju sa Tribunalom u Hagu. Vlasti Srbije pozivaju se da ne štede truda u traganju za osumnjičenima koji su još na slobodi – Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, i da ih što je pre moguće uhapse i predaju Haškom sudu. Od Beograda se traži i da Haškom sudu za potrebe istrage obezbedi pristup dokumentima i arhivama Ministarstva odbrane i tajnih službi i da bez odlaganja potpiše i ratifikuje odgovarajuće evropske konvencije.
Kada je reč o funkcionisanju demokratskih institucija, izražava se žaljenje što one još nisu dovoljno snažne i navodi se potreba da se dodatno ojačaju u oblasti izbornog zakonodavstva, parlamentarne demokratije i decentralizacije. Takođe, po mišljenju izvestilaca SE, Srbija bi trebalo da ojača funkcije zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja kao i da nastavi sveobuhvatnu decentralizaciju. Beta
Izbaciti upotrebu „imperativnog mandata“
Srpske vlasti pozivaju se da izmene izborno zakonodavstvo u skladu sa zajedničkim preporukama Venecijanske komisije i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Posebno se traži da se sistem raspodele mandata u parlamentu i lokalnim skupštinama uskladi sa evropskim standardima, da se iz Ustava izbace odredbe o imperativnom mandatu poslanika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
