Oktobar nije rok za dogovor Beograda i Prištine

To kažu za Danas nezvanično diplomatski izvori, komentarišući tvrdnje Večernjih novosti da su „evropski zvaničnici zacrtali cilj – da se do oktobra, odnosno formiranja novog saziva Evropske komisije, stavi tačka na dijalog Beograda i Prištine“. Diplomate za naš list kažu da je „daleko realniji rok za eventualni dogovor kraj godine“, ali da „ne bi nikog iznenadilo da i taj termin bude probijen, kao što su probijeni neki prethodni rokovi koji su u javnosti pominjani kao mogući tajming za sporazum“.

„Teritorijalne sporove teško je rešiti, iako EU ne krije želju da se što pre postigne sporazum o Kosovu. Ilustracije radi, problem između severnog i južnog dela Kipra nije rešen već 45 godina, a neprestano se vode pregovori. Takođe, Kipar je ušao u EU s nerešenim statusom 37 odsto teritorije. U ovom trenutku, oktobar se ne čini kao mogući rok za dogovor o Kosovu, naročito imajući u vidu višemesečni zastoj u briselskim pregovorima, izazvan odbijanjem kosovske vlade da ukine takse od sto odsto na robu iz Srbije, što je zvanični Beograd postavio kao uslov za nastavak pregovora“, preciziraju predstavnici diplomatskih krugova.

Izvori Danasa ističu da je jedna od „kočnica“ za postizanje dogovora kategoričko protivljenje Nemačke ideji o razmeni teritorija, a Srbija „ne može da prihvati ništa manje od toga“. „Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će, zato, sačekati epilog majskih izbora za Evropski parlament i pravi pregovori o Kosovu, zapravo, počinju tek na jesen, iako bi zvanični Brisel, predvođen posrednicom u briselskom dijalogu, Federikom Mogerini, želeo da se mandat aktuelnih briselskih institucija okonča uspešnom pričom, kao što je sporazum o konačnom rešenju za Kosovo“, napominju diplomate.

Predstavnici diplomatskih krugova su nedavno za portal Demostat ocenili da se na „stolu“ u Berlinu, na samitu koji se održava 29. aprila neće naći konkretan plan za status Kosova, iako se pominjao „scenario“ dvostrukog suvereniteta – da Kosovo zadrži teritorijalni integritet, ali da Srbija uživa neki suverenitet nad Srbima na Kosovu i nad srpskim svetinjama.

Kao „realniju opciju“, diplomate su navele da će domaćini sastanka, nemačka kancelarka Angele Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, „nekim obećanjima, ali i davanjem garancija“ nastojati da podstaknu aktere u Beogradu i Prištini da se „pokrenu sa mrtve tačke i približe sporazumu“. U tom kontekstu, sagovornici Demostata pomenuli su da je moguća najava ubrzanja evropskih integracija (uprkos protivljenju većine Francuza), nemačkih i francuskih investicija u Srbiji i na Kosovu, „pre svega u infrastrukturu i izgradnju auto-puta od Niša do Merdara i od Podujeva do Prištine“.

Haradinaj: Zanima nas samo priznanje

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je da ga u odnosima sa Beogradom zanima priznanje Kosova, preneo je juče Radio KiM na svom portalu. „Nemamo drugih pitanja da rešimo i nismo zainteresovani za nešto drugo. Ako je Srbija spremna, možemo tako, ako ne, ne vidim više od toga“, rekao je Haradinaj na konferenciji za medije nakon sednice vlade u Prištini.