Okupljanje opozicije ne može biti samo oko parole „Ua, Vučić“

Ćutimo, odnosno ne izlazimo u javnost sa detaljima razgovora, jer nemamo ništa značajno da podelimo sa građanima i ne mislimo da je pametno izlaziti u javnost sa nedovršenim idejama i dodatno zbunjivati već dovoljno zbunjene birače. Naš je stav da okosnica okupljanja ne može biti samo parola „Ua, Vučić!“ i da to svakako nije dovoljan motiv da se animiraju birači koji do sada ili nisu glasali ili su nakon nekih od poslednjih izbora odustali od glasanja, kaže u razgovoru za Danas Tatjana Macura, jedan od osnivača Pokreta centra i šefica poslaničkog kluba Slobodni poslanici u Skupštini Srbije.

* Kakav je vaš generalni stav o tom savezu?

– Bilo bi neozbiljno sa naše strane da se po ovom pitanju izjašnjavamo unapred ukoliko nemamo dogovoreno rešenje i jasan plan za dalje nakon inicijalnog okupljanja i recimo ostvarenog dobrog rezultata na narednim parlamentarnim izborima. Ponavljam da „Ua, Vučić!“ nije dovoljno i ne uliva poverenje. Građani su to na teži način naučili i iz novije istorije, nakon rušenja režima Slobodana Miloševića. Tako da je važno imati u vidu i to da plan za dalje umnogome zavisi i od toga ko će taj savez činiti.

* O Đilasovom Savezu još se ne izjašnjava ni vaša bivša stranka, odnosno Pokret Dosta je bilo. Da li su i oni zaobiđeni u stvaranju opozicionog fronta?

– Ne bih mogla da odgovorim na ovo pitanje. Trenutno smo fokusirani samo na izgradnju sopstvene organizacije i na to kako se predstavljamo biračima, tako da ne pratimo sa velikom pažnjom šta naše nekadašnje kolege rade.

* Opoziciji u parlamentu ostavljeno je malo prostora za rad. Imaju li onda smisla predlozi da je najbolje za opoziciju da napusti parlament?

– U ovom trenutku nemaju. Bojkot bi imao smisla samo ako istovremeno i građani pruže podršku toj odluci i svi zajedno izađemo na ulicu. S obzirom da mi se čini da za tako nešto nema ni volje, ni energije u ovom trenutku, izlazak opozicije ne bi blokirao rad vladajuće većine u Skupštini Srbije, samo bi im olakšao.

* Zašto se onda opozicija ne ujedini u parlamentu bar oko nekih ključnih pitanja?

– Nema političke volje. Svaka opoziciona poslanička grupa za sebe misli da je na neki način „bogomdana“ i da nema ništa važnije od lične promocije, tj. promocije političke opcije koju predstavljaju. Najbolji primer su dopune dnevnog reda koje predstavljaju valjda protivudar besmislenim „bravo“ amandmanima vladajuće većine. Da ima trunke svesti i da opozicioni predstavnici vide da dopunama daju trajni argument za besmislene amandmane, sa time bi davno prestali. Mi smo recimo predložili da se održi Kolegijum i da se dogovorimo da se sa ovom praksom prestane – mislim i na dopune dnevnog reda i na besmislene amandmane, da je u jednom zasedanju više nego dovoljno jednom predložiti dopunu dnevnog reda i ne mantrati o istoj temi na svakoj sednici. Odsustvo taktičkog promišljanja je neverovatno. Kao da ne znaju da sa druge strane sede oni koji su u Skupštini brojčano moćniji od nas. Verujem da prosečnom biraču koji prati skupštinski rad izgledamo kao pojedinci koji se takmiče u ludosti.

* Kako se dogodilo da je parlament kao najviše zakonodavno telo potpuno zaobiđen i u unutrašnjem dijalogu o Kosovu?

– Unutrašnji dijalog o Kosovu ne postoji. Ideja o dijalogu se iznenada rodila, Vučić je pokušao da je nametne, ali se nije zapatila i danas se o tome ni ne govori. Unutrašnji dijalog o Kosovu je propao, što je posledično dovelo do toga da se i o tom pitanju danas pita samo i jedino Vučić, a da se građani pripremaju na to da ponesu deo odgovornosti kada dođe trenutak za to.

* Dokle se stiglo sa formiranjem Pokreta centra i da li ćete uskoro registrovati novu stranku, odnosno kada očekujete osnivačku skupštinu i da li se već nazire ko će biti lider te stranke?

– Mi ćemo u ranu jesen promovisati našu organizaciju. Ovog leta vredno radimo na tome da izađemo pred građane sa ozbiljnim, što detaljnijim programom i sa pruženom rukom za saradnju sa drugim, pre svega ideološki sličnim opcijama. Što se liderstva tiče – o tome najmanje razgovaramo i tražimo način kako da organizujemo rad uz jasnu poruku da odluke ne donosi samo jedna osoba.

* U čemu će se ta vaša stranka razlikovati od Dosta je bilo?

– U načinu donošenja odluka, pre svega. Opekli smo se u organizaciji u kojoj je jedan čovek odlučivao da li je recimo flajer dovoljno dobar i isto tako suštinski samostalno doneo odluku o izboru koalicionog partnera. Razlikovaćemo se i u načinu na koji komuniciramo sa medijima i ostalim političkim opcijama. Razlikovaćemo se i po nedvosmislenom zalaganju da Srbija što pre pristupi EU i po tome što smo apsolutno svesni toga koliko smo danas mali i osiromašeni i da sebi ne možemo priuštiti luksuz kakav je nesaradnja sa međunarodnom zajednicom i guranje građana Srbije u još veću izolaciju.