Olenik: Evropski blok će nositi ime Ujedinjena demokratska Srbija

Kako je preneo GDF, Olenik je na tribini Foruma pisaca i GDF-a u Kulturnom centru u Botunji kod Kragujevca rekao da se blok neće imati epitete „evropski“ ili „građanski“, kako bi obuhvatio što više stranaka koje izlaze na izbore, ali i zbog toga što pitanje Evrope kod građana u Srbiji „nije više dominantno“.

Ocenio je da u Srbiji postoje velike i višestruke podele i optužio bojkotaški opozicioni Savez za Srbiju da sve one koji nisu sa njima proglašavaju „Vučićevima“, dok vlast sve one koji nisu s njom proglašava „izdajnicima i lopovima“.

„Ideja je bila stvoriti te dve grupe i ne dozvoliti ništa drugo, nikakvo drugačije mišljenje“, ocenio je Olenik.

Po njegovim rečima, postoji i podela na nacionalizam kao dominantnu političku ideju u Srbiji poslednjih 30 i više godina, i na građansku Srbiju.

„Nacionalizam je doveo do svih problema. On je ogoljen dešavanjima u Crnoj Gori, koja su se politički prelila u Srbiji i u reakciji na crnogorske demonstracije vodjene od strane Srpske pravoslavne crkve u Srbiji se jasno vidi podela na gradjansku i na nacionalnu Srbiju. Po pitanju nacionalizma i vlast i Savez za Srbiju potpuno isto misle, a opozicija čak gura srpsku vlast na još radikalniju reakciju“, ocenio je Olenik.

Po njegovim rečima, između ta „dva ludila“ stoji UDS.

Mediji su ranije preneli nezavnične informacije da će UDS činiti koalicija Vojvođanski front na čelu sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine, Srbija 21, Stranka moderne Srbije i GDF.

Olenik je rekao da je cilj UDS-a da nateraju Aleksandra Vučića da tu vlast iskoristi da reši problem Kosova.

„Ako nas neko zbog tog smatra izdajnicima – i to ćemo da istrpimo jer smatramo da je najveći herojski čin u ovom trenutku svakoga u zemlji da se ono što je dogovoreno i sprovede. Ako budemo u prilici da utičemo na to, a mislimo da hoćemo, mi ćemo taj nepopularan stav zastupati i dalje, i ako bude trebalo da dignemo ruku za sporazum o Kosovu u Skupštini mi ćemo da je dignemo“, naveo je Olenik.

Govoreći o bojkotu, Olenik je ocenio da njegovi zagovarači imaju dva osnovna cilja: da buduća Skupština Srbije nema legitimitet da odlučuje o Kosovu i drugim stvarima i da se „uništi opozicija“, do sledećih izbora.

Po njegovim rečima, ako se opozicija uruši i ne bude je ni u lokalnim parlamentima – neće dobijati finansije iz budžeta i neće da bude vidljiva, ali će postojati interesne grupe sa manje ili više novca koje će „kupiti ostatke opozicije“.

Dodao je da je GDF za to da se Srbija priključi Evropskoj uniji i NATO-u, jer je to preduslov da se Srbija trajno usmeri ka Zapadu.

Olenik je rekao da se učenjem „veronauke“ u školama društvo „zaglupljuje i tera u srednji vek“.

„Naš stav je da država i crkva treba budu odvojene, a crkva treba da plaća porez. Ako se to ne uradi, imaćemo situaciju kao u Crnoj Gori gde je Sprska pravoslavna crkva trenutno najorganizovanija opozicija u jednoj gradjanskoj državi u srcu Evrope i da je verski dostojanstvenik najveći opozicioni lider u toj državi, i da traži smenu legalno izabrane vlasti“, naveo je Olenik.

Književnik Vidosav Stevanović rekao je da ga današnja Srbija neodoljivo podseća na Srbiju iz 1912. godine, jer je i tada kao i sada Srbija „htela prema jugu, prema Crnoj Gori, ali i prema Bosni“.

„To je bio jedini politički i spoljnopolitički i unutrašnji program. Rat je izlaz ili napetost stalno, i mi se ponovo igramo tim ratom“, ocenio je Stevanović.

On je rekao da u Srbiji elite stalno pokušavaju da prosvete narod, ali je postavio pitanje „ko će da prosveti elite“.

Prema njegovim rečima, to stalno stanje rata se „malo smirilo nakon pada režima Slobodana Miloševića, ali su onda Vojislav Koštunica i Boris Tadić napravili stanje koje će da dovede do ovog danas“.

„Nije mnogo bitno da se promeni čovek koji se zove Aleksandar Vučić, jer doći će neki drugi koji će da radi isto. Opozicija, uz sve dobre napore, mora da promeni jezik za te ljude koje zovemo narod, da bude jednostavniji“, ocenio je Stevanović.

Dodao je da se krajem osamdesetih i devedesetih godina postavljalo pitanje kako izaći iz komunizma, a sada se postavlja pitanje – kako izaći iz ovog višepartijskog sistema.

Stevanović je ocenio da je Šumadija, iako je „stvorila Srbiju“, zapravo oduvek zapostavljena.

„Posebna tema je decentralizacija, i svaka centralizovana zemlja ide brzo prema svom kraju. Da bi jedna država opstala, ona mora da bude vitka, gipka i da mora da se kreće. Decentralizacija je tema koja bi mogla da privuče jedan broj ljudi i, ako se pametno igra, tu se može dobiti značajan broj glasova“, ocenio je Stevanović.