Olenik: Srbija želi da destabilizuje Crnu Goru

Nedavno donošenje „Zakona o slobodi vjeroispovijesti“ u Skupštini Crne Gore za deo crnogorskog društva je sporan i neprihvatljiv akt, ali i za većinsko srpsko društvo gde vlast „iza zavese“ i naročito preko svojih živih odašiljača, podržava crnogorsko sveštenstvo i tamošnji velikosrpsku opoziciju, u čemu su joj glavni podstrekači Srpska pravoslavna crkva i opozicija.

Beograd, očito, želi da (is)koristi i ovu priliku da huška građane obe zemlje, dajići im lažnu nadu da je i ovo prilika da se sruši vlast u Crnoj Gori i „srpska Sparta“ ponovo podvede pod okvire srpske države. Nakon „apela međunarodnoj javnosti za osudu ugrožavanja mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda“ koji je potpisalo 86 državnika, istoričara, pisaca i novinara, usledio je i velikosrpski, u delu beogradske čaršije posprdno nazvan „višemilionski“ apel, koji traži povlaćenje spornog zakona i podržava okupljanje vernika (SPC) na ulicama u susednoj državi i, bogami, da se državni organi Srbije direktnije angažuju oko obaveštavanja međunarodne javnosti „za ugrožavanje ljudskih i imovinskih prava u Crnoj Gori“.

O tome i o prilikama o obe zemlje u emisiji „Kontrasti 2020“ kod Marka Subotića na Aljazeera Balkans TV govorili su sociološkinja Vesna Pešić i advokat Aleksandar Olenik, predsednik Građanskog demokratskog foruma. 

Pešić: Podržavala sam crnogorsku nezavisnost

Vesna Pešić priznaje da nije imala „nikakve indicije“ da je Srbija, pogotovo nasilničkim nekim sesijama ugrožavala nešto u Crnoj Gori, „kako zvuči prva rečenica tog apela“. Nisam, kaže, videla da se bilo šta dešavalo iz vlasti, a kad ovde kažemo „iz vlasti“ misli se na Aleksandra Vučića, i ne bih prihvatila tu tezu da je ovde spremano, to otcepljenje… Ona problem vidi u podeljenosti crnogorskog društva, na crnogorsko i srpsko, one koji se izjašnjavaju kao Srbi ili kao Crnogorci, itičući da je u Crnoj Gori i opozicija srpska. „Videli ste i Skupštinu (Crne Gore – p.a.) na šta liči, a ta opozicija jeste izuzetno velikosrpska i previše agresivna i ono što se meni nije dopalo je neko saopštenje u kome su napali čak i Muslimane, što je potpuno nepotrebno“. 

„Kad je stvarana nezavisna Crna Gora podržavala sam te procese i smatrala sam da bi najbolje bilo Crna Gora treba da napravi građansku državu i da nije išla na etničku osnovu, da zasniva državnost na specifičnom etnicitetu. Mnoge evropske države nisu na tome zasnovane i ukoliko vi vaš identitet što šire odredite, onda imate manje unutrašnjih problema. Ovako, ceo problem je, u stvari, nastao sa tim zakonom, a ne bih rekla da je to sve krenulo iz Beograda“.

Olenik: Srbi u Crnoj Gori nisu ugroženi

Aleksandar Olenik, jedan od potpisnika „apela 88“, kaže da je opet u medije gurnuta mantra, izmišljena floskula da su Srbi kao narod ugroženi u Crnoj Gori. „Nisu ugroženi, pogotovo nisu ugroženi Zakonom o slobodi vjeroispovijesti i protesti koji su organizovani zbog tog zakona i navodne, lažne ugroženosti Srba, jako podsećaju na dešavanje naroda krajem osamdesetih i početkom devedesetih u Srbiji. To se nastavilo po bivšim jugoslovenskim republikama i na kraju nas dovelo do genocida. Naravno postoje razlike, ali kad se pogleda politički kontinuitet u odnosu prema Crnoj Gori (Slobodana) Miloševića, (Vojislava) Koštunice, (Borisa) Tadića i sada (Aleksandra) Vučića, i Saveza za Srbiju koji ima istu politiku prema Crnj Gori, prosto je nemoguće da se ta nit ne primeti“.

„Inače u samom zakonu nema ništa sporno. U pitanju je vraćanje imovine koja je – oteta! Prvo je SPC vraćena imovina koja je oteta i ostalim verskim zajednicama i ne vidim ništa sporno da se imovina koja je oteta Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi isto tako vrati. To što je SPC, Jevrejskoj opštini, katoličkoj crkvi imovina oduzeta od strane komunista, a Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) od strane Karađorđevića 1918. i 1920. godine nema nikakve razlike“, mišljenja je Olenik. 

„Po meni je apsolutno normalno ako ste vlasnik najnovijih luksuznih vozila i ogromnog broja nekretnina, i hiljade kvadratnih metara najprestižnijeg prostora u Crnoj Gori , hotela, plaža, onda je najnormalnije da imate dokaz kako ste vi postali vlasnik toga i da vas država to pita. Problem nastaje ako nemate dokaz a raspolažete s tom imovinom! I onda taj problem pokušavate da rešite navodnom ugroženošću Srba i destabilizacijom i de facto i de jure Crne Gore. Vlada Republike Srbije, odnosno vlast u Beogradu, se direktno umešala u to na više načina. Najubedljiviji je taj što je (vlada) poslala svoj avion po vođe opozicije, dovela ih u Beograd, odvela na dobijanje instrukcija kod Vučića i patrijarha Irineja i tim istim avionom ih vratila za Crnu Goru. I onda, posle toga (dobijenih instrukcija), zahtev opozicije u Crnoj Gori više nije izmena zakona ili njegovo povlačenje nego je – smena vlade!

Pešić: Srbi u Crnoj Gori nisu izmišljeni

Na Subotićevo pitanje – je li to mešanje srpske vlade u unutrašnje stvari druge države – Vesna Pešić odgovara sa NE. „Gospodin Olenik priča neku svoju priču koju ja nikad nisam čula, da li je ko leteo avionima. Mislim da… ne mogu da pravdam ništa što radi vlast u Srbiji, ono što govori ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, to je sve i primitivno i agresivno, i neprihvatljivo. To su svinjarije, ali mislim da je taj zakon stvorio tu podelu Srbi u Crnoj Gori nisu izmišljeni ili poslati iz Srbije. Oni su bili najveći Srbi i tamo, posle 2006. godine, nikad nisam otišla jer su mi vikali ‘Izdajnice!’ Hoću da kažem da su ti agresivni Srbi, njihovi Srbi i zato se to zove ‘Srpska Sparta’. 

Pešić ne veruje da su Vučić i Dačić povlačili poteze, „odnosno ne znam šta da kažem, zaista ne verujem. Čak, recimo, u listu Danas… videla sam i to da je Vučić, koji je zainteresovan isključivo za sebe i za svoj rejting (njega ne interesuje ni Srbija ni Crna Gora, niti srpski narod niti bilo šta drugo!), nego on: ja, pa ja i njegov rejting. NJegova reakcija na sve to je bila izuzetno blaga i sada se priča da je kada je bio u Albaniji, u Tirani o tome razgovarao sa Đukanovićem. Ništa od toga, ni jednu reč o tome nije rekao. Priča se da je video rejting, da je u Srbiji trebalo da bude reakcija znatno oštrija na donošenje zakona i kad je pročitao to onda je počeo nešto da se drči“.

„Izvođač radova“ sveštenstvo SPC

Olenik ne može da preskoči paralelu sa devedesetim, jer „politička elita u Srbiji Crnu Goru smatra za svoju prćiju i Srbi, vlast i elita odavde hoće da odlučuje ko će da bude tamo na vlasti. Ta tendencija nije postojala jedino od 2002. do 2003. godine, dok je na vlasti bio gospodin Zoran Đinđić. „Izvođač radova u Crnoj Gori je deo sveštenstva SPC (pod vođstvom vladike Amfilohija) koje se ponaša kao politička stranka, kao parapolitička organizacija. Crna Gora je suverena, nama susedna i prijateljska država i Beograd ovakvim potezima i izjavama (i vlasti i opozicije) destabilizuju Crnu Goru. Dok je trajalo odsustvo reakcije zvaničnog Beograda, imali smo reakciju Saveza za Srbiju (opozicije – p.a.) koja je bila još gora i dolivala ulje na vatru i izjave opozicije okupljene oko SzS dodatno su destabilizovale Crnu Goru i taj trend se nastavlja“. 

Komentarišući izvaje zvaničnog Beograda, posebo ministra inostranih poslova Ivice Dačića, Olenik kaže da su takvi stavovi „infantilni“ i „diletantski“ („uobičejeno za Dačića“) i da se takvim stavovima ugrožavaju svi građani Srbije, bez obzira na nacionalnost. „Za davanje ili oduzimanje državljanstva postoji pravna procedura, a takvim izjavama, kao i paljenjem zastave i time što su opozicioni prvaci žrvljali po zidovima ambasade Crne Gore (bez reakcije policije!) dižu tenziju i u Crnoj Gori i u Srbiji“. 

Tresla se (Crna) gora…

Sociološkinja Pešić je ubeđena u skoro smirivanje situacije u Crnoj Gori. „Ništa od toga neće biti, niti će se Crna Gora raspasti, niti će Srbija napasti Crnu Goru… Uvek sam iznenađena kako to oni koji se izražavaju u Srbiji da veruju u liberalno-demokratske i evropske vrednosti uvek, kad smo mi ovde u pitanju, postupaju upravo suprotno. U tom apelu, kad ja pročitam da treba da se država u Crnoj Gori zaokruži sopstvenom pravoslavnom crkvom; pa ja mislim – da li je moguće neko nema ni jednu noviju, modernu ideju nego treba države da zaokružujemo srpsko-pravoslavnom ili crnogorskom, ili bilo kojom crkvom. I na kraju govora sam Vučić, ne zna se da li se predstavlja kao vođa Srba i srpskog jedinstva ili vođa nekakve crkve. To je toliko zaostalo, primitivno, antievropski“.

Ima li novo događanje naroda u Crnoj Gori (i Srbiji) veze sa izborima? Olenik to ne poriče i tvrdi da Crna Gora neće moći da se destabilizuje „na način kako to elita, opozicija i vlast u Beogradu žele“ i da treba istaći da je Crna Gora otvorila dvadeset i nešto pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom i da je na korak do Unije, a da je već članica NATO. Neke političke organizacije na ovaj način vrše homogenizaciju biračkog tela. Da li je to potrebno u ovolikim podelama? Nisam siguran!

Vesna Pešić (koja je svojevremeno umela Dačića da usporedi i sa Šarl de Golom!) očito je izbegla da odgovori na ovo pitanje. Nakon što je kazala da je Vučić „ugasio medije i institucije“ nekoliko puta je ponovila da „nema nikakvih uslova za bilo kakve izbore“ i dodala: „Zašto da se lažemo, mi smo u jednopartijskom sistemu većem nego u vreme socijalizma!“