Olenik: Srpske vlasti su na pogrešnoj strani istorije

On je u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici precizirao da ne očekuje „ništa ili ništa pozitivno“ u odnosu vlasti u Beogradu prema Moskvi posle smrti Navaljnog.

Nažalost, i veći deo opozicije otvoreno ili manje otvoreno je na tom kursu protiv sankcija Rusiji iz ovih ili onih razloga, što je meni neshvatljivo, naglasio je Olenik.

Kako je podsetio, samo su dve stranke, Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani, čiji je bio poslanik u prošlom sazivu parlamenta, i Zeleno-levi front, za uvođenje sankcija i osudu režima Vladimira Putina, dok „se ostali kriju ili ne izjašnjavaju“.

Vlast i onaj deo opozicije, koji im je blizak kada je reč o odnosu prema Rusiji, čine nama, građanima, nemerljivu štetu, jer smo se ponovo našli sa pogrešne strane istorije i istrajavamo na tom položaju, poručio je Olenik.

Prema njegovom viđenju, već sada je ogromna šteta, politička i ekonomska, i svaki dan koji prođe biće sve veća, ako ne uvedemo sankcije Rusiji

Govoreći o slučaju Navaljnog, on ga je okarakterisao kao „smrt u prisustvu vlasti“.

Osnovano se može pretpostaviti da je u pitanju ubistvo, a ne smrt. Pa čak i da umro od prirodnih uzroka, bio je u zatvoru, a tamo su dužni da se medicinski brinu o pritvorenicima, tako da je to ubistvo ovako ili onako, smatra Olenik.

Mi u Evropi i ne znamo šta se događa u Rusiji. Znamo za Navaljnog i neke poznatije, poput Kara – Murze, koji je, zbog naše službe i tadašnjeg direktora BIA Aleksandra Vulina, sada u zatvoru u Rusiji. Oni koji nisu u medijima, nestaju bez traga i glasa, napominje Olenik.

Prema njegovom mišljenju, ako nešto „korisno“ može biti od svega je što će se ogoliti Putinov režim u Evropi, ali i u Africi gde Rusija igra ozbiljnu ulogu.

Upitan da li se svet „zamorio“ o ukrajinsko-ruskog rata, Olenik je odgovorio da je više puta bio u Kijevu i može da tvrdi da se Ukrajinci nisu zamorili i da su spremni da brane „svoje“ po bilo kojoj ceni.

Olenik tvrdi i da Srbija sve vreme, godinu i po dana, sve svoje viškove proizvodnje, posebno municije za artiljeriju, izvozi kontinuirano i da je sve prodato Ukrajini, „indirektno preko ovih, preko onih“.

To je jedna vrsta podrške, koja malo-malo dođe u javnost na osnovu snimaka sa ratišta, na kojima se vidi da je reč o našim proizvodima, ali potom dođete u situaciju da ovaj režim, i kada nešto dobro uradi, kriju tu vrsta saradnje, objasnio je Olenik.

Taj izvoz artiljerijske municije je veoma važan Ukrajincima, dodao je Olenik, koji se nada da će Srbija to nastaviti da radi u kontinuitetu.

On je uveren i da je zapadna javnost svesna toga da Ukrajina brani Evropu, a ne samo svoje pravo na državu i nezavisnost na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Ukrajina brani Evropu i sve ostale zemlje koje su blizu. Postoji razlika u stavovima, jer one države koje nikad nisu imale rusku vojsku na svojoj teritoriji to drugačije gledaju od onih baltičkih ili Poljske, koje su imale to „zadovoljstvo da im Rusi, Sovjeti budu blizu“, naglasio je Olenik.

Kako je zaključio, one vrlo dobro znaju koja je opasnost, šta je u igri i tako se ponašaju.