Olenik: Šteta od zamrznutog konflikta; Grbović: Vučićeva finta

On je u serijalu razgovora Kosinus ocenio da na Kosovu, „tek od formiranja vlade Aljbina Kurtija“, vlast ne pripada ratnoj eliti.

„U Srbiji i dalje imamo ratnu elitu koja vlada, Aleksandra Vučića i Ivicu Dačića, fali samo Slobodan Milošević“, ukazao je Olenik. Kako je predočio, zamrznuti konflikt posebno pogoduje poslovima u sivoj zoni, gde su ratne elite povezane sa kriminalcima.

„Ogromna je kriminalna aktivnost, izbegava se naplaćivanje PDV još od Koštuničine uredbe, a taj novac ide u privatne džepove“, konstatovao je Olenik. Prema njegovom uverenju, suština kompromisa je da dovede do stabilnosti i da ga građani i u Srbiji i na Kosovu prihvate.

„Ako taj sporazum bude potpisan i dogovoren samo na nivou trenutnih elita, a građani ga ne prihvate, onda neće dovesti do stabilnosti, rešavanja problema i evroatlantskih integracija Srbije i Kosova“, upozorio je Olenik.

Za njega je razgraničenje „najgora od svih mogućih ideja“, jer bi to, ako se sprovede, značilo da u srcu Evrope u 21. veku postoje dva naroda „koji ne mogu da žive čak ni jedan pored drugog“. To je „antievropski i anticivilizacijski“, naglasio je Olenik, koji bi voleo da se dijalog Beograda i Prištine vodi direktno, ali je vidljivo da „nijedna strana nema želju da do dogovora dođe“.

Njegovo je uverenje da bi „bez prisustva stranog faktora i ogoljenog pritiska“ razgovori mogli da traju u nedogled.

„Kosovo je trebalo da bude članica Ujedinjenih nacija još od momenta kada su istakli taj zahtev“, izričit je Olenik.

Članstvo Kosova u Unesku i Interpolu, kako je ocenio, „u direktnom je interesu“ i Srba i Albanaca. Referendum bi trebalo raspisati i u Srbiji i na Kosovu, rekao je Olenik i predvideo da među građanima Srbije i Kosova više neće biti problema kada budu potvrdili sporazum.

„Tada elite neće moći da nas svađaju kao do sada“, zaključio je Olenik.

Grbović: Vučićeva finta

Teritorijalno razgraničenje je Vučićeva finta usmerena prema građanima Srbije i međunarodnoj zajednici, ne bi li pokazao da on navodno ima neko rešenje za kosovski problem, rekao je za FoNet član Predsedništva Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović.

On je u serijalu razgovora Kosinus ocenio da teritorijalno razgraničenje suštinski može da znači sve, ali „sadržinski ne znači apsolutno ništa“.

Kako je upozorio, mnogo opasniji je koncept razgraničenja naroda, o kome smo „takođe slušali sa ove strane“.

U pitanju je „potpuno anticivilizacijska tekovina“ i rešenje kojem se protive i zdrav razum, i priroda i život, predočio je Grbović.

Uveren da „niko neće moći da razgraniči Srbe i Albance“, on je poručio da je „Balkan naša sudbina i mi ćemo tu zajedno živeti jedni s drugima“.

Grbović misli da je kompromis moguć, ali samo ako prihvatimo „određene realnosti“ koje nas ograničavaju sa obe strane.

„Sa naše strane realnost govori da Srbija nema faktičku kontrolu nad tim delom teritorije, a sa strane Kosova realnost govori da nema reči o državi, ukoliko ona ne poštuje prava svojih manjina“, precizirao je Grbović.

Zamrznuti konflikt, prema njegovom stavu, prebacuje odgovornost na generacije koje ni na koji način nisu krive za tešku situaciju u kojoj se sada nalazimo.

„Ako imate neki problem, morate odmah da ga rešavate, a ako niste sposobni da ga rešavate – sklonite se“, poručio je Grbović.

On smatra da bi Beograd i Priština trebalo da vode dijalog u cilju rešavanja problema između Srba i Albanaca.

Kako je objasnio, „ne treba bilo koji, a posebno ovaj problem, rešavati preko kolena, što bi na neki način međunarodna konferencija značila“.

Ključno je da se ne koriste instant rešenja, „jer njih živimo već nekloliko decenija“, podsetio je Grbović.

Prema njegovom stavu, stolica u Ujedinjenim nacijama za Kosovo trebalo bi na dnevni red da dođe tek kao posledica poboljšanja uslova za život Srba na Kosovu, a ne kao nešto što se samo po sebi podrazumeva.

U ovom trenutku ne postoji pravni osnov da se raspiše referendum o Kosovu, nedvosmislen je Grbović, koji konstatuje da „ne znamo o čemu bismo odlučivali u ovom trenutku“.

Kosovo je „izvorište“ o kojem smo mnogo slušali, čitali i učili, „ali smo, na žalost, malo toga naučili“, zaključio je Grbović.