Oli Ren ne može da ubedi Holandiju

Malo je, međutim, verovatno da to može da se dogodi jer spoljni pritisak je za holandsku vladu od manjeg značaja nego unutrašnji zahtevi, zbog uloge holandskih vojnika Unprofora tokom masakra u Srebrenici – kaže u razgovoru za Danas Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu, povodom najave da bi deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma mogla biti tema rasprava unutar EU u narednih mesec dana.

* Dvadesetak dana uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj, Srbija je tema u predizbornim debatama samo u vezi s tim da li bi trebalo da prizna Kosovo pre nego što postane članica EU. I dok predstavnici CDU, stranke nemačke kancelarke Angele Merkel, smatraju da Srbija „mora“ da prizna kosovsku nezavisnost, iz stranaka levice čuju se ocene da to ne bi trebalo da bude slučaj.

– S obzirom da pet država članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova, Evropska komisija nema mandat da zahteva od Beograda da tu nezavisnost potvrdi. No, upućivanje misije za jačanje vladavine prava na Kosovu, Euleksa, odobrile su sve članice EU u okviru Evropske bezbednosne i odbrambene politike. Zato EK ima nalog da zahteva da Beograd sarađuje sa Euleksom. U ovom trenutku, taj vid saradnje u vezi s Kosovom je najznačajnije pitanje koje utiče na odnose Komisije i Beograda. Izjave pojedinih britanskih, francuskih i nemačkih diplomata o neophodnosti da se Srbija odrekne Kosova pre nego što uđe u EU nesumnjivo imaju političku težinu, ali bar trenutno nemaju neposrednog uticaja na komunikaciju Komisije i vlade u Beogradu. To će ostati tako dokle god u EU ne postoji jedinstven stav oko međunarodnopravnog statusa Kosova.

* Smatrate li da je razvoj odnosa Srbije s Pokretom nesvrstanih, Libijom ili Kinom štetan po evropske integracije?

– Svestran i dugoročan proces ekonomske, pravne i svake druge integracije u EU ne može da se poredi sa učešćem u pretežno deklarativnim političkim aktivnostima nesvrstanih zemalja. To nisu ni međusobni isključivi procesi. Više članica EU su neutralne ili nesvrstane zemlje: Finska, Švedska, Austrija, Irska, Malta i Kipar.

* Koliko Srbiji na putu evropskih integracija šteti podrška diktatorskim režimima prilikom glasanja u UN ili pred Savetom Evrope, kada odbija da podrži deklaracije kojima se osuđuju kršenja ljudskih prava širom sveta?

– Načelno, kršenje ljudskih prava trebalo bi uvek da budu osuđeno. Međutim, države slede i svoje posebne i često dnevnopolitičke interese. Najmerodavniji za političku raspravu o postupanja vlade u međunarodnim organizacijama su nacionalni parlamenti i javnost. Takve rasprave omogućavaju biračima da donesu obavešten sud o tome u kojoj meri su vladinom diplomatijom zadovoljeni interesi i očuvan ugled zemlje.

* Da li bi Srbija trebalo da podnese kandidaturu za članstvo kako je savetuje, recimo, Italija, iako Prelazni sporazum ne bude odmrznut, odnosno Ratko Mladić ne bude isporučen?

– Trenutak podnošenja kandidature je manje važan nego postojanje političke volja zemalja EU da brzo i jasno odgovore na taj zahtev. Držim da bi EU trebalo da što pre proizvede sve države takozvanog Zapadnog Balkana u kandidate za članstvo u Uniji. Na taj način dostigla bi se tačka posle koje za obe strane više ne bi bilo povratka. Niti za EU da uzmakne od namere da primi u članstvo te zemlje, niti za vlade tih država da odustanu od nastojanja da ubrzanim političkim, ekonomskim i socijalnim reformama modernizuju i demokratizuju svoje zemlje i tako ih pripreme za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.