Ometanja Vučićeve kampanje iz Crne Gore

To je krajnje nepoželjni događaj iz više razloga. Prvi je zato što vraća sećanje na Božić ove godine, kada je Vučić najavio odlazak na Badnji dan na sever Crne Gore, usred masovnih protesta vernika SPC, pa otkazao put.

Prema onome što je dospelo u javnost, redovna ispitivanja javnog mnjenja za Vučićevu SNS, pokazala su tada razočarenje time što predsednik Srbije snažnije ne uzme u zaštitu “srpski narod i Crkvu”.
Pod zaštitiom se podrazumevala (različito od strahova beogradskih liberala svrstanih iza Apela 88 i zabrinutih za prozapadnu vlast u Podgorici) ne toliko logistička i materijalna pomoć iz Srbije protestantima. Prema zvaničnim saopštenjima crnogorske policije, ta pomoć se sastojala u slanju rekvizita za protestne litije, kao što su majice, bedževi i zastave, kao i dolascima pojedinih učesnika iz Srbije. Već se pod tim podrazumevala uloga Srbije u međunarodnoj politici.

Od Vučića, ali i njegovog najjačeg partnera u vladajućoj koaliciji Ivice Dačića, birači vlasti su očekivali da se na međunarodnom planu založe za Srpsku pravoslavnu crkvu i njena prava. Očekivalo se da se Beograd obrati organizacijama poput OEBS-a, Ujedinjenih nacija, Savet Evrope, i da iskaže protest i istakne formalne žalbe na crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti kojim se dovodi u pitanje vlasništvo SPC nad hramovima i crkvama u Crnoj Gori. Međutim, nikakva diplomatska ofaniziva nije pokrenuta, osim ako se u to ne računaju međusobne protestne note na liniji ambasada u Beogradu i Podgorici, i nekoliko Dačićevih oštrih izjava.

Pandemija korona je i pravoslavne proteste u Crnoj Gori i očekivanja birača u Srbiji na izvesno vreme stavila u drugi plan, međutim, sa popuštanjem mera protiv zaraze, politička kriza je ponovo buknula. Crnogorski predsednik Milo Đukanović je u odnosu na Vučića u povoljnijoj izbornoj poziciji. On parlamentarne izbore u Crnoj Gori može da odlaže do kasne jeseni, prethodni su održani u oktobru 2016. Takođe, on nema opoziciju koja mu na taj način osporava legitimtet, kao što Vučić ima u liku bojkot bloka u Savezu za Srbiju.

Tu se krije i drugi razlog zašto hapšenje u Nikšiću urušava Vučićevu izbornu kampanju. Njegova tvrdnja da Savez nema nikakvu poruku za birače, jeste u osnovi tačna. Možda bi preciznije bilo reći da glavna poruka bojkot bloka, koji čini SZS pojačan Borisom Tadićem i Radomirom Lazovićem iz NDB, koja glasi da je Vučić diktator nije sama po sebi dovoljna.

To jest deluje samo na najtvrđe građansko-liberalno biračko telo koje je i inače protiv vlasti SNS-a. Međutim, i ti su birači razočarani raspravama na opozicionoj sceni o metodama borbe “protiv diktatora”, odnosno za i protiv bojkota.

Pri tome, jasno je da Vučiću, uprkos kritikama u stranoj, posebno nemačkoj štampi, i dalje nije uskraćena podrška demokratskog Zapada, što borbu “protiv diktatora” jasno čini uzaludnom. U svakom slučaju, posle godinu dana redovnih vikend demonstracija, Vučić se pokazao otpornim na poruku “protiv diktatora”, njegov rejting nije time ugrožen, čak je i porastao.

Sa druge strane, rejting podrška bojkot bloku nije porasla. Ta se opoziciona priča svela na lična postignuća i štrajk glađu Boška Obradovića, vođe Dveri, na stepenicama u pondnožju zgrade Narodne skupštine. Ali, čini se Obradović ipak imao političku sreću. Setio se da su Dveri stranka koja zagovara hrišćansku i konzervativnu politiku baš u isto vreme dok je tokom njegovog gladovanja došlo do sukoba policije i vernika u Nikšiću.

Umesto dugih pisama Evropskoj uniji koja praktikuje njegov koalicioni partner iz Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, Obradović je istakao ikone i svoj štrajk glađu nazvao malo jačim pravoslavnim postom. Zbivanja u Crnoj Gori tako su nenadano dobila političku “vezu” do Beograda i Obradovićevog sedanja i gladovanja.

A ispražnjena poruka bojkotaškog Saveza za Srbiju dobila je neočekivano sadržaj koji otvara Obradoviću put da sa Dverima može samostalno da preskoči cenzus od tri dosto, to je oko 100.000 glasova. I da u parlamentu Srbije preuzme mesto radikala Vojislava Šešelja. Radikali u tom slučaju verovatno izborni prag neće proći, oni su po nalazima istraživača javnog mnjenja na “istorijskom minimumu”.

Sa druge strane, pitanje je koliko bojkot blok zaista drži ključ Vučićeve legitimnosti, a koliko se pretvara da je u stanju da ga drži.

Zbog korona pandemije broj izašlih birača na izborima 21. juna neće više biti dovoljno snažan politički razlog da se govori o uspehu ili neuspehu bojkota. I u slučaju da izlaznost bude ispod 50 odsto, neoboriva je odbrana vlasti da ljudi nisu izašli zato što su još u strahu zbog korona pandemije.

Priča opozicije da je SNS izložila ljude zdravstvenom riziku, pobijaće se time da život mora da se nastavi, a još više i predstavljanjem pobeda u borbi protiv korona virusa.

To što niko iz SZS neće čestitati Vučićevu pobedu neće biti neviđen izuzetak, jer to nisu učinili ni glavni predsednički protivkandidat Saša Janković 2017. a ni Đilas na beogradskim izborima 2018.  Takođe, da bi se osporili izbori potreban je i odziv demonstranata na ulici, koji bojkot blok odavno nema. Prilikom poziva na blokadu zgrade Radio-televizije Srbije pre pandemije, bilo je jasno da su se Svezu odazvali samo pripadnici interesne sfere, dakle oni koji su ili bili funkcioneri nekadašnje vlasti Demokratske stranke, ili zaposleni u njoj.

Pristalice opozicije su se okupile u nekom manjem broju tek na prvom protestu posle vanrednog stanja ispred Predsedništva Srbije. Njih međutim nema ni približno koliko u zimu 2018/2019. Uz to skupovi podrške SPC u Crnoj Gori koje organizuje beogradska javnost sa desnice, uz podršku Crkve, ništa manje nisu brojni. Ništa ne nagoveštava da bi situacija bila drugačija i 22. juna, dan posle glasanja, ispred sedišta Republičke izborne komisije, naprotiv.

Kako ne deluje da je SZS u stanju da obori legitimnost izbora, niti ima podršku Zapada za to, čiji su predstavnici isuviše mnogo puta rekli da bojkot nije rešenje da bi to povukli, jedino što ostaje jeste Kosovo. Nepriznavanje legitimnosti opštih izbora od strane SZS-SDS-NDB ima političku logiku samo kao zalog za osporavanje budućeg sporazuma o Kosovu koji bi mogao da bude postignut pre američkih predsedničkih izbora u novembru. Tada bi reči diktator bila pripojena reč izdajnik.

Tekst pruzet sa portala Demostat