Onaj fijuk, Milošević, zvao me je da idem kod njega, rekao mi je, a ja sam mu savetovala da ide: Vesna Pešić na panelu „Politička postignuća Zorana Đinđića“

Đinđić je, naveo je Bešlin, najmoderniji intelektualac u postkomunističkom razdoblju Srbije, dodavši da put od filozofa do političara, kao i od političara do državnika, nigde nije uobičajen.

Sociološkinja Vesna Pešić i bliska politička saradnica Zorana Đinđića rekla je da ga je upoznala kao mladog filozofa koji je „već tada“ bio optužen od strane režima, pa ga je branio pokojni advokat Srđa Popović.

Kako je opisala, on je tada na suđenje došao sa ocem, sa naznakom da je dobio poziv u Nemačku da nastavi studije filozofije, a Srđa Popović mu je, prepričava Pešić, rekao: „Znaš šta, mali, ja tebi predlažem da odeš tamo“.

Završio je te studije za samo za tri godine.

– Đnđić je sve filozofske radove objavio pre nego što je postao političar, sa samo 36 godine – rekla je ona.

Pre nego što je došao u Jugoslaviju, dobio je ponudu da ode u Beč da izčučava filozofiju Edmunda Huserla, dodaje, ali je krenuo u formiranje Demokratske stranke.

Znaš šta, ja više ne znam ni gde su mi knjige…

– Pisao je kratke tekstove u Našojj borbi, ali više nikada nije hteo da se bavi filozofijom i da piše – ispričala je Vesna Pešić.

Prepričala je i sadržaj njihovog razgovora, nakon jedne od šetnji, kada joj je rekao, „znaš šta, ja više ne znam ni gde su mi knjige…“.

To je bio izraz Vesne Pešić kojim je istakla da se on u potpunosti posvetio Demokratskoj stranci i političkom angažmanu.

Kako je dodala, DS koju je napravio Zoran Đinđić je bila moderna stranka koja nije predstavljala grupu ljudi koja misli isto, već je to bila organizacija, napomenula je, koja je bila vrlo efikasno organizovana.

Kada je Građanski savez Srbije, istakla je, hteo da se udruži sa DS, Đinđić im je rekao da ne može, jer „nisu popularni“.

Govoreći od demonstracijama 9. marta protiv režima Slobodana Miloševića, Vesna Pešić je istakla da to nije izvela DS već SPO i narod.

Potom je opisala situaciju u kojoj je prvi predsednik DS bio Dragoljub Mićunović, koji je, kako je rekla „sedeo i vodio neke druge poslove“, dok je Đinđić dobio funkciju predsednika Izvršnog odbora, bio na terenu i komunicirao sa ljudima.

– To je bio čovek koji nije mogao da gubi vreme na prazne ragovore – navela je.

Pravio je stranku koja je imala strukturu i odbore.

Citirala ga je: „Dok ne napravimo jak politički instrument, nikada nećemo moći da srušimo Slobodana Miloševića“.

To se i pokazalo, dodala je, pošto je bio glavni organizator i 5. oktobra.

– Sve je on vodio – rekla je Pešić.

Vesna Mališić, zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a podsetila je da je devedesetih štampa bila preplavljena sa ljudima sa jakim disidentskim predznakom, u kontekstu pitanja „zašto su Srbi ugroženi“.

Stranka – preduzeće

Đinđić je tada, o opoziciji koja se tada stvarala, govorio ioše jer je smatrao da oni ne znaju ništa o poltičkim strankama, da su to samo debatni klubovi.

On je hteo da napravi stranku koja će biti moderna, istakla je, pa je dolazio pod udar optužbi da hoće od stranke da napravi preduzeće.

Podsetila je da su samo par stranaka tada bile antinacionalne.

– Zoran je imao sluha, ali nikada nije bio nacionalista – istakla je.

Zoran je mnogo uložio da sebe dovede na nivo da govori u metaforama ne bi li ga svi razumeli

Gordana Matković, ministarka za socijalna pitanja u vladi Zorana Đinđića rekla je bila među onima koji su kritikovali Zorana Đinđića što ga, kako kaže, nije sprečilo da je pozove u vladu da bude ministarka.

Govoreći o optužbama upućenim Đinđiću da je od stranka napravio preduzeće, Matković je rekla da je „Zoran mnogo uložio da sebe dovede na nivo da govori u metaforama ne bi li neko ili svi razumeli“.

– Zoran je veoma mnogo uložio da može da govori na način da mogu da ga razumeju – istakla je ona.

Tako je objasnila da je „preduzeće“ deo metafore da mora stranka da bude efikasna, čiji su podržavaoci ne samo iz Beograda već iz drugih delova Srbije, kao i da to mora da bude stranka sa ženama u predsedništvu…

Ako će jogi letači da dozovu dva glasača…

Zoran Lutovac, predsednik DS, istakao je da je jedna od osnovnih karakteristika Đinđićevog liderstva bilo to da se lični interesi potiskuju nasuprot opštim.

– Ako će jogi letači da dozovu dva glasača, zovite ih po cenu da budemo osuđivan sa leve i sa desna strane – naveo je Lutovac.

Podsećajući na probleme sa Kosovom i tada aktuelno odvajanje Crne Gore, Lutovac je rekao da su, uprkos svim problemima, čak i strani novinari bili uvereni da će Srbija ući pre Hrvatske, recimo, u Evropsku uniju.

Podsetio je da se mnogo mladih ljudi vratilo u Srbiju kad je Đinđić postao predsednik Vlade, kao i da je u to vreme u poređenju sa raninijim i budućim periodima bilo najviše novorođenih u Srbiji.

– Nada je bila ispred strahova – rekao je.

On je uporedio i slobodu medija u to vreme sa sadašnjim, napomenuvši da je Đinđić bio za vreme svoje vladavine na udaru najviše kritika.

Čak su i državni mediji bili kritični prema njemu, istakao je predsednik DS.

Govoreći o kritici levičarskih političarskih organizacija u odnosu na Đinđića, što je bilo jedno od pitanja moderatora Milivoja Bešlina, da je uveo neoliberalizam, dodatno urušavajući socijalnu pravdu i jednakost, da je bio neosetljiv u odnosu na socijalna pitanja, Gordana Matković je odgovorila činjenicama onoga što je Đinđićeva vlada zatekla – zemlja u izolaciji, urušene institucije posle bombardovanja…

– Imali smo 32 meseca zaostatka isplate za negu i pomoć osobama sa najtežim stepenom indivdualiteta…. – jedan je od primera koji je navela.

Morali smo da se krećemo ka tržišnoj ekonomiji, a to bez privatizacije nije bilo moguće

Kako je dodala, da je cela takva situacija trajala još samo par meseci „ne bismo mogli da podignemo sistem, već bismo morali da ga iznova dižemo“.

Ona je navela da 99 odsto stvari nisu tada bile ideološka već tehnička pitanja.

– Morali smo samo da radimo ono što je bilo tehnički, da se krećemo ka tržišnoj ekonomiji, a to bez privatizacije nije bilo moguće – rekla je Matković.

Vesna Pešić je podsetila na zamerke koje su Đinđiću upućivali zbog njegovog susreta sa Slobodanom Miloševićem tokom demonstracija i krađe izbora devedesetih godina.

Pritom je rekla da je on na taj sastanak otišao na njenu preporuku.

Snimao nas je CNN, postali smo svetske zvezde

Onaj fijuk me zvao da dođem kod njega, istakla je da joj Đinđić rekao, a potom dodala da on nije hteo da ide, ali da ga je ona nagovorila da ode.

Ispričala je koliko su Đinđić, Vuk Drašković i ona „stalno mislili da li će građani doći na demonstracije koje su predvodili 1996. i 1997.“

– Stalno smo mislili da li će građani da dođu a kad god smo se pojavili građani su došli – rekla je.

Snimao nas je CNN, postali smo svetske zvezde, dodala je, svuda su nas primili, London, Pariz, u Španiji…

Na tom sastanku, rekla je, Milošević je rekao Đinđiću da je to sve izmislio CNN..

– A, to se stalno pominje kao neki specijalni događaj… Pa, evo ja da priznam da sam ga ja izazvala – rekla je Pešić.

Ispričala je Vesna Pešić da su ga zbog odlaska kod Miloševića Danica i Vuk Drašković napali da je izdajnik, što je on primio, opisala je, do tada njoj neviđenog uvređenog i tužnog lica…

– Pa, ja sam morala da im kažem da sam to bila ja – rekla je Pešić.