„Oni koji maštaju o vešanju o luster nisu u stanju da vode brigu o sudbinama drugih“: Sagovornici Danasa o izjavama Vučića da će oduzeti sebi život

Vera Didanović, novinarka NIN-a, kaže za Danas da „predsednik pokušava da se predstavi kao običan čovek, ‘jedan od nas’.

– Pošto zna u kakvo stanje je doveo zemlju i kako se, zbog svega toga, mnogo nas oseća, marketinški mudro je u repertoar uvrstio i taj skeč – komentariše sagovornica Danasa učestale izjave predsednika Srbije o tome da će sebi oduzeti život usled određenih društveno ekonomskih problema.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kaže za Danas da „licima koja imaju konstantnu i snažnu potrebu da se sebi oduzmu život u našem pravnom sistemu se oduzima poslovna sposobnost, zato što, napominje on, suicidne osobe koje maštaju o vešanju o luster nisu u stanju da vode brigu o svojim pravima i interesima, a kamoli o sudbinama drugih ljudi.

– Postupak, u ovom slučaju, nažalost, mogu pokrenuti samo najbliži srodnici, supruga, deca, roditelji, ali ne i ostali građani Srbije. Ovo bi bilo najlakše rešenje da olakšamo muke i njemu i sebi. S jedne strane, niko ne želi da čovek sam sebi, ne daj Bože, naudi. S druge strane, njegovi izlivi pesimizma, histerije i zagovaranje samoubistva kao izlaza izrazito loše deluju na sve koji žive u Srbiji. Svakako je bolje da se njemu oduzme poslovna sposobnost i čovek se spase strašnog tereta koji nije u stanju da nosi, nego da svi, zbog njegovog konstantnog širenja panike i straha završimo na tavanu – smatra Pajtić.

Đokica Jovanović, sociolog kulture, ističe za Danas da nije i ne želi da bude u glavi Aleksandra Vučića.

– Gledajući kao pojavu – reč je o politikanstvu jedne infantilne i nedorasle prirode. Svako od nas to ponekad izgovori, ali reč je o predsedniku države, koji to govori javno, verovatno u želji da dobije razumevanje za svoje muke i patnje. Zna on da su narod i društvo propištali, a on bi da na ovaj način pokaže da i on pati, zajedno sa njima. To je, zapravo, najobičnija komšijska priča preko tarabe, a u svakoj od tih priča oni koji učestvuju uveličavaju lične patnje – zaključuje naš sagovornika

Karikaturista, Marko Somborac, ističe za Danas da je „odavno postalo naporno pratiti predsednikova obraćanja gde umesto servisnih, konkretnih i državnih informacija imamo sve sem toga: tirade samožaljenja i samohvaljenja, kako je njemu, koliko spava ili jede, kako u njegovoj porodici gledaju na svetska pitanja, kako je on za sve zaslužan i ostala „ja pa ja“ izlaganja.

– Predsedniku je teško ali pre ćemo mi, što po sili zanimanja moramo to sve da pratimo, nešto nažao sebi učiniti kad čujemo da opet moramo da analiziramo njegova izlaganja, nego on sebi, pa neće se on tako lako odreći mogućnosti za svakodnevne žalopojke sluđenom narodu – zaključuje Somborac.