Operativna saradnja dobra, čeka se Mladić

Bramerc iz srpske prestonice odlazi danas, posle sastanka s premijerom Mirkom Cvetkovićem. Izjave za novinare nisu predviđene, tako da se sva saznanja o dvovnevnom boravku haškog tužioca i rezultatima sastanaka baziraju na zvaničnim saopštenjima za javnost i nezvaničnim informacijama.

SeržBramerc je juče imao veoma zgusnutu agendu. Razgovarao je s predsednikom Borisom Tadićem, predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom Rasimom Ljajićem, tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, kao i sa ostalim članovima Akcionog tima. Ova poseta je pretežno političkog karaktera, nezvanično saznajemo, jer je saradnja na operativnom nivou izuzetno dobra, kao i razmena informacija između Beograda i Haga.

Predsednik Tadićje u razgovoru s Bramercom istakao da će Srbija nastaviti da u potpunosti sarađuje s Tribunalom. Prema saopštenju njegove Pres službe, Tadićje podsetio da je Srbija izručila 44 optužena za ratne zločine i istakao da se intenzivno traga za preostalim optuženima.

Bramerc je prilikom susreta s Rasimom Ljajićem rekao da trenutno ne može da pruži podršku Srbiji po pitanju inicijative da osobe koje su pravnosnažno osuđene pred Tribunalom kazne zatvora izdržavaju u zemljama čije državljanstvo poseduju. Kao jedan od razloga za takav stav Bramerc je naveo i komentare kojim je propraćena presuda Žalbenog veća u predmetu „Mrkšić“ i „Šljivančanin“. Podsetimo, Žalbeno veće preinačilo je presudu Veselinu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, dok je presuda od 20 godina zatvora potvrđena Miletu Mrkšiću.

Na sastanku s Ljajićem je ocenjeno i da je saradnja koja se odnosi na pitanja dostavljanja dokumentacije i pristup arhivama državnih organa Srbije potpuna i redovna, uz obostranu saglasnost da problemi po ovim pitanjima ne postoje.

Glavni tužilac je tokom tog razgovora istakao i da je jedino glavno otvoreno pitanje u saradnji Srbije s Hagom ostalo hapšenje dvojice optuženih – Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Tužilaštvo za ratne zločine zatražilo je juče od Bramerca pomoćHaškog tužilašva prilikom utvrđivanja autentičnosti transkripata presretnutih telefonskih razgovora bivšeg haškog optuženika Fatmira Ljimaja, objavljenih u beogradskoj štampi, prema čijim tvrdnjama je on za dva miliona dolara kupio slobodu u Tribunalu. Iz transkripata prisluškivanih razgovora proizilazi da je Ljimaj, oslobođen optužbi da je odgovoran za zločine nad Srbima, kao bivši komandant OVK na Kosovu pomoćdobio od bivšeg šefa Unmika Mihaela Štajnera, koji je navodno posredovao u ugovaranju visine „transfera“ s Ljimajevim advokatima.

Poseta Beogradu deo je priprema tužioca Bramerca za podnošenje redovnog polugodišnjeg izveštaja Savetu bezbednosti UN u kojem će, sredinom juna, oceniti i saradnju Srbije. Budući da su na slobodi još dvojica optuženih, Mladići Hadžić, ta saradnja, po Bramercovom poslednjem izveštaju Savetu bezbednostipodnetom prošlog decembra, još nije potpuna, uprkos značajnom napretku ostvarenom hapšenjem Radovana Karadžića.

EU, na insistiranje Holandije, punom saradnjom Beograda s Tribunalom – pod kojom se pre svega podrazumeva hapšenje Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici – uslovljava deblokiranje i primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Prošle nedelje, Bramerc je bio u poseti Sarajevu, a uskoro će posetiti i Zagreb.

Bez primedbi na srpsko tužilaštvo

Jedna od tema razgovora sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, saznaje Danas, bila je i pravna analiza eventualnog ustupanja predmeta iz Haškog tribunala u okviru izlazne strategije. Razgovaralo se o tome da li predmete treba ustupiti pravosudnim organima BiH ili Srbije. Takođe, Bramerc je obećao svu neophodno stručnu pomoćsrpskom tužilaštvu za ratne zločine, a razgovarano je i o odlasku zamenika tužilaca za Brisel 15. juna. Bramerc je, prema saznanjima Danasa, rekao da nema nikakve primedbe na rad Tužilaštva i da je svestan da je njihov posao nepopularan u Srbiji.