Tri koloseka u borbi za Beograd: Može li opozicija da napadne vlast iz više „uglova“?

Devetnaest dana nakon lokalnih izbora održana je konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda. Iako nisu sve opozicione stranke izašle na gradske izbore u prestonici, na današnjim konferencijama za medije smo od većine opozicionih aktera mogli da čujemo njihove planove za dalju borbu u glavnom gradu.

Tako je koalicija „Biramo Beograd“ odlučila da nastavi borbu kroz institucije jer su im mandate dali građani.

„Bićemo najhladnija opozicija tome i ovde smo da bismo zajedno predstavljali građane koji u ovom gradu ne mogu normalno da se kreću i koji zbog klimatskih promena žive u nenirmlanoj toploti“, izjavila je šefica odborničke grupe Zeleno levog fronta i Pokreta slobodnih građana Natalija Stojmenović.

Sa druge strane, pokret „Kreni promeni“ je najavio da će borbu nastaviti i kroz institucije ali i van njih. Odbornička grupa tog pokreta verifikovala je osvojene mandate na današnjoj sednici, nakon čega je napustila.

„Kao što smo najavili, učestvovali smo u delu verifikacije mandata pa smo napustili skupštinsko zasedanje iz protesta zbog izbornih nepravilnosti. Ovo je čin pre svega zbog izbornih nepravilnosti koje se dešavaju ali i vid solidarnosti sa borbom koja se dešava u Nišu jer prestonica mora da pokazuje veliki stepen solidarnosti prema svim delovima Srbije“, rekao je lider tog pokreta Savo Manojlović nakon napuštanja sednice.

On je naglasio i da će javnost biti obaveštena na vreme o budućim koracima te odborničke grupe.

Ispred Stranke slobode i pravde, kao jedne od partija koje su bojkotovale izbore u Beogradu, Mila Popović je rekla da su “na svojoj koži osetili da kada su u Skupštini grada ne mogu mnogo toga da promene” i potvrdila da će SSP nastaviti borbu za bolje izborne uslove u Srbiji.

„Svi koji ovde danas sede treba da znaju da je ovakvo stanje u kojem vladaju preko krađe glasova neodrživo i da će vrlo brzo doći do novih izbora koji će se održati po pravilima OEBS i zahtevima opozicije“, naglasila je Popović.

Sagovornici Danasa smatraju da će borba na više različitih koloseka i od strane različitih stranaka moći da privuče pažnju birača različitih profila, ali i da je vaninstitucionalno delovanje u Srbiji umnogome dovedeno u pitanje.

Vanredni professor fakulteta političkih nauka, Bojan Vranić, objašnjava da podela na kolone dolazi kao “prirodan proces” nakon raspada koalicije “Srbija protiv nasilja”.

“To ne mora bitni nužno loše, pod dva uslova. Prvi je da se opozicija ne napada međusobno. Drugi je da svaka grupa nađe svoj ugao kritike vlasti, što će privući pažnju različitim profilima birača”, tvrdi Vranić.

Kao “koban” potez on ističe mogućnost da opozicija nastavi da se bavi sama sobom, kako je to činila poslednjih godina sa naglaskom na poslednjih par meseci.

Komentarišući tvrdnju određenih opozicionih aktera da će se izbori ponoviti pre isteka mandata gradske vlasti, Vranić smatra da bi opozicija morala da krene da sluša poruke koje vlast šalje umesto da ima lepe želje.

“Jedna od tih poruka je da je ovo saziv punog mandata”, kaže Vranić i dodaje da to Srpskoj naprednoj stranci nije nepoznato. Posebno je to, navodi, primetno u Beogradu.

“Kada opozicija shvati da je to realnost, može i da se koncentriše na opoziciono delanje, umesto gledanja u kristalnu kuglu kada će biti izbori”, tvrdi naš sagovornik i dodaje da je jedna od mogućih taktika “delamo kao da izbora nema, spremamo se kao da će biti sutra”, kaže.

Odgovarajući na pitanje da li smatra da će delovanje opozicije iz različitih uglova zaista može doprineti mobilisanju birača za sledeće izbore, imajući u vidu da je izlaznost u skorije vreme bila najveća prilikom ujedinjavanja opozicije u koaliciju “Srbija protiv nasilja” Vranić se osvrnuo na izbore pred peti oktobar na kojima je zabeležena najveća izlaznost u Srbiji.

“Opozicija tada jeste izašla u jednoj koloni, ali moramo uzeti u obzir i kontekst borbe protiv Slobodana Miloševića. Ako to poredimo sa 17. decembrom, jasno je da birači nisu prošle godine prepoznali isti tip političke katastrofe koji bi ih mobilisao”, objašnjava sagovornik Danasa.

Vranić ističe da je 17. decembra izlaznost bila na gornjoj granici prosečne izlaznosti u Srbiji za republičke izbore i zaključuje da, “kao i na tržištu, ako birači koji apstiniraju ne reaguju na poteze vlasti, onda jedino što se može jeste da im se ponudi nešto novo što će ih motivisati da izađu na izbore”.

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać objašnjava da je za opoziciju logično da vodi borbu na dva koloseka ukoliko je u hibridnom režimu kakav je u Srbiji, a u kom se postoji demokratska fasada dok se nezvanično koristi pristup institucijama, medijima i finansiranju.

“Prvi nivo je taj institucionalni, koji se odnosi na izbore, učešće u skupštinama, bilo da su lokalne, pokrajinske ili republičke, a drugi nivo je vaninstitucionalni koji se odnosi na razne vrste pritisaka, protesta, građanskih akcija i slično”, kaže Bursać.

Ipak, naš sagovornik ističe da postoje dva problema sa tim.

“Prvi je taj što smo mi već videli da su opozicione stranke koje bojkotuju izbore dosta pasivne u tome, i da pored mnogo najava nekakvog aktivnog bojkota one u stvari ne rade mnogo na nekakvoj ključnoj ili kritičnoj mobilizaciji”, nagalašava Bursać.

To smo videli, smatra naš sagovornik, 2020. godine kada je izbore bojkotovala većina opozicionih stranaka, a nakon čega se, kako kaže, nije ništa desilo, niti je bilo ikakve velike mobilizacije besa građana.

“Drugi veliki problem je što je očekivanje od bojkota i izlaska iz institucija to da će neko na zapadu mnogo da se potrese zbog te nedemokratske situacije i onda će da pritisne Aleksandra Vučića koji će potom da demokratizuje situaciju, izađe na poštene i fer izbore, siđe sa vlasti I slično”, kaže Bursać i dodaje da vidim oda se to ne dešava.

Kako ističe Bursać, Vučić je i dalje partner zapadu i on ima sa čim da trguje u spoljnopolitičkom smislu.

“Vučić sa njima pregovara o Kosovu, o investicijama, litijumu, podršci Ukrajini o izvozu oružja u Ukrajinu, i oni nemaju interes njega da smene”, objašnjava sagovornik Danasa.

Zbog toga Bursać tvrdi da je vaninstitucionalna borba prilično dovedena u pitanje.

“Naravno, kada govorimo samo o institucionalnoj borbi, izborima i slično, svesni smo da tu postoje mnogi problemi, ali čini mi se da je to jedini mogući kanal gde opozicija može da predstavlja i kontrolora i kritiku vlasti unutar institucija, a možda pod nekim uslovima, vrlo teškim, negde i pobedi SNS”, smatra Bursać.

On zaključuje da su junski lokalni izbori pokazali da je ponegde bilo šanse za pobedu i da odatle opozicija može da krene u građenje dalje strategije za svoj eventualni trijumf na republičkom nivou.