Zašto opozicija nije blokirala sednicu Skupštine, kao u ponedeljak, i zašto se povukla pred vladajućom većinom?

Opozicija se odlučila da ne ulazi u salu parlementa i, uprkos tome, što je u ponedeljak bila žustra u svojoj nameri da ne dozvoli usvajanje zakona, zadržala se ovog puta samo na konferencijama za novinare, uoči početka zasedanja.

Najavila je da će podneti krivične prijave protiv Ane Brnabić, predsednice Skupštine, zbog kršenja Ustava i zakona, jer na dnevni red nije stavila raspravu o poverenju Vladi i učinila sednicu u ponedeljak nelegalnom.

U odgovorima na pitanje Danasa da li je opozicija odustajući da blokira usvajanje zakona učinila dobar potez ili je pokleknula pred „silom vlasti“, sagovornici imaju, takoreći, razumevanje za postupke opozicije.

– Nisu u pitanju amandmani i glasanje o budžetu. Ovo čemu prisustvujemo je kraj parlamentarizma pod ovom vlašću. Sa snajperima na krovu Skupštine i kordonom policije u sali pre nego su poslanici i ušli, nemoguće je govoriti o radu parlamenta – kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u penziji.

Danas Skupština Srbije liči na skupštinu u nekoj latino američkoj diktaturi, dodaje.

– Naravno da ne treba da opozicija uđe u Skupštinu sa snajperima i kordonima policije. To nije skupština, to je kasarna vladajuće stranke – ističe sagovornik Danasa.

Na pitanje koji bi sledeći korak opozicije trebalo da bude, sagovornik Danasa ističe da je bilo šta, u ovom trenutku, teško predvideti.

– Politička kriza u Srbiji se produbljuje velikom brzinom. Vanredni izbori su jedino rešenje ali ne sa ovakvim medijima – zaključuje on.

Prema rečima Aleksandra Ivkovića, istraživača Centra savremene politike, opozicija je mogla da bude u sali Skupštine i da pravi buku i da ometa donošenje zakona kao što je uradila i u ponedeljak.

– Međutim, ne bi mogli da spreče vladajuću većinu da izglasa budžet. U jednom trenutku bi ih obezbeđenje verovatno izbacilo, a ne verujem da bi opozicija mogla da ih nadvlada. Tako da su oni imali izbor ili da ne dođu na sednicu ili da rizikuju da se opet dogodi slučaj kada je izbila tuča – kaže sagovornik Danasa.

Kao i u slučaju protesta, napominje, onih u Novom Sadu, kao i onih u Beogradu, opozicija nema mnogo opcija.

– Ona ima da bira između manje loših opcija. Oni imaju svoju biračku bazu, koja je izrazito protiv režima i koja počekuje radikalnije poteze opozicije. Opozicija, u neku ruku, ne sme da izneveri tu biračku bazu. Ali, sa druge strane, kada se odluči na radikalnije poteze, često se to završi tako što vlast više politički profiteri nego opozicija, jer dobije temu da je „zavrti u medijima“, kako je opozicija nasilna i želi da povede građanski rat ili da izvrši državni udar… – smatra Aleksandar Ivković.

Prema njegovim rečima, to služi vlastima da skrenu temu sa onih koje su bitne po nju u smislu odgovornosti, među kojima je i dalje odgovornost za tragediju u Novom Sadu.

– Opozicija se stoga suočava sa veoma nezgodonom kalkulacijom o tome šta bi sada trebalo da uradi. Jednim delom je i ona sama odgovorna za takav slučaj jer je nedovoljno koordinisana i ujedinjena, jer opoziciji dosta problema pravi to što o tome šta će biti sledeći koraci odlučuje dvadesetak ljudi, a ne dva ili tri čoveka, odnosno onoliko koliko bi trebalo da bude – kaže Ivković.

Drugim delom, kaže dalje, čak i da su organizovani, postoji opasnost da bi mogli da upadnu u zamke koje im postavlja vlast zbog različitih autoritarnih metoda i instrumenata koji su na raspolaganju vlasti.

– Procena im je danas verovatno bila da ne rizikuju i da ne stvaraju situaciju od koje vlast može mnogo više da profitira i ima koristi. Potom su došli u situaciju da razočaraju svoju biračku bazu, što se vidi bar po komentarima na društvenim mrežama. Teško mi je da procenim da li je to bilo dobro rešenje ili je trebalo da idu na ovo alternativno rešenje, na drugu opciju i brlokadu parlamenta – kaže naš sagovornik.

Međutim, kako ističe, ovu sednicu vidi kao nešto što neće preterano uticati ni na jednu ni na drugu stranu.

– Zato što, najpre, velika većina ljudi u Srbiji ne prati Skupštinu niti se razume u procedure, a, sa druge strane, navikli su se da je Skupština u neredu. Mislim da sve ovo što se ove nedelje dešavalo u Skupštini da će već sledeće biti zaboravljeno. Šteta je za opoziciju što se ove nedelje priča o tome a ne o onome što se dogodilo prošle nedelje i popuštanju vlasti, odnosno privođenju zbog smrti 15 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu. A, to opozicija delom može da pripiše sebi kao svoj uspeh. Ipak, mislim da će se priča prirodno vratiti na tragediju u Novom Sadu zato što imamo mnogo nerešenih pitanja. A, da li je opozicija napravila dobru ili kalkulaciju u Skupštini tokom usvajanja zakona neće biti mnogo ni bitno – zaključuje Aleksandar Ivković.

„To što opozicija nije učestvovala u radu Skupštine ide naruku vlasti“

Novinarka Mirjana Nikolić ocenila je za N1 da odluka opozicije da ne učestvuje u radu Skupštine i ne glasa o rebalansu budžeta Srbije ide na ruku vlastima.

Kako kaže, posle sednice koja je održana u ponedeljak, kada je došlo i do fizičkog obračuna među poslanicima vlasti i opozicije, bilo bi očekivano da opozicija danas barem probala da ne dozvoli glasanje.

„Nismo čuli ni reč o novim zaduživanjima, o enormnom povećanju cene stadiona i Ekspo, o mnogim drugim ugovorima o kojima nikad ništa nećemo saznati“, kaže Nikolić.

Na pitanje, da li bismo imali iste scene kao u ponedeljak, da je opozicija danas ušla u salu, sagovornica kaže:

„Možda bismo imali iste scene, ali ako ih nismo imali danas, zašto smo ih imali u ponedeljak? Meni onaj ponedeljak uopšte nije bio jasan zbog toga što ovo nije prvi put i toga što se zna da duvanje u pištaljke i buka samo idu na ruku vladajućoj koaliciji“, objašnjava.